U poslednjih mesec dana proveo sam više dana u "inostranstvima". Bio samu Austriji, Poljskoj, Madjarskoj.
Verovali ili ne, ljudi se tamo interesuju za našu "paradu ponosa"!
Nekolicina su pokušala da me uvere u to kako je to zaista u skladu sa ljudskim pravima i slobodama - ali nisu uspeli.
Izgleda da sam ja ipak došao u neke godine kada neke stvari nije lako prihvatiti.
A ovo sigurno nikada neću prihvatiti kao normalno i moralno.
Neće ta parada, ako je bude, imati nikakve veze sa ponosom.
Ustvari, imaće ali na jedan sasvim izokrenut način.
Ako je bude, dokazaće da kao narod više nemamo ponosa i da smo se spustili na onaj nivo kada smo spremni da uradimo sve što neko iz inotranstva zahteva od nas.
To je onaj nivo na koji su u koncentacionim logorima logoraše terali da jedu sopstvena g...a ili da izvršavaju bludne radnje nad ostalim logorašima - samo da bi poživeli još jedan dan ili da bi dobili koricu hleba.
Izgleda da je i kod nas došlo vreme da smo spremni na sve, samo da poživimo još jedan dan, da budemo korak bliže EU.
Posle svih njihovih uveravanja da nema ničeg strašnog u tome, da je toga bilo i kod njih i da svet nije prestao da postoji, nešto u meni i dalje ponavlja da je to loše, da nama to ne treba i da to ne treba podržati i održati.
Nego, ja opet zastranio povučen Kozićevimi postom, a ova tema je bila posvećena nečem sasvim drugom...
Homoseksualci, lezbejke, devojke pored šipke - sve to nema nikakve veze sa ovim vežbama koje rade momci iz Indije.
Već sam rekao i ponoviću: svaka im čast na veštini i snazi! Impresioniran sam! Za tako nešto potrebno je mnogo, mnogo napora i volje.
