Evo da ja napišem prvi deo priče.
Nešto posle devet sati, sa kumom, stigao sam u Banovce na dogovoreno mesto, gde su već bili Barbaneša i njegova supruga i Srsa i njegova mlada.
Nedugo za tim, iz Šapca su stigli Zorteri (njih četvoro).
Zorter se odmah prihvatio posla i posle zamene oštećenog creva za gorivo i štelovanja sajle, moj čamac je bio spreman za porinuće.
Do tog vremena, pridružili su nam se Dule i njegova porodica, Arsa i supruga, a došao je i Mezija sa suprugom i ocem. Ah, da, bio je tu i StVlada.
Kada se čamac našao u vodi ispostavilo se da je potrebno podešavanje smeše i to su Zorter i Dule odradili tako da je posle izvesnog vremena moj Evinrude počeo da prede kao stari mačor.
Čamac je, posle fotografisanja i predaje poklona (dobio sam bocu pića, a boga mi i krpu za pranje podova sa dugačkom drškom!) zaplovio sa tročlanom posadom: Zorter, Dule i naravno mene nisu mogli da izbace, pa sam i ja bio sa njima.
Kažu oni koji su ostali na obali da je prizor bio veoma lep.
Čamac je uzvodno izglisirao i išao priličnom velikom brzinom. Nismo poneli ništa od uredjaja kojima bismo tačno izmerili brzinu ali procena je da smo sa nešto više od dve trećine gasa, uzvodno plovili brzinom većom od 20 km/h.
Čamac se lepo ponašao na vodi i sada mogu da kažem da sam ostvario ono što sam hteo kada sam počeo da razmišljam o ovoj rekonstrukciji, a to su dve stvari: dobio sam značajno veću površinu za sedenje u kokpitu i pri tom je čamac zadržao plovnost i upravljivost.
Medjutim, zbog onih koji bi možda jednog dana poželeli da urade nešto slično, želim iskreno da kažem da dobro razmisle o svojoj odluci.
Ovo naglašavam ne zato što su radovi trajali neplanirano mnogo duže ili zato što nisu izvedeni kvalitetno, već zato što me je sve to koštalo oko 2.400 evra!
A pri tom, čamac ni izdaleka nije gotov.
Struja treba da se uradi (samo su žice na čamcu), kabina treba da se opremi, sedišta u kokpitu moraju da se urade na drugi način, treba proveriti dužinu kupljene sajle upravljača, jer ova koju sam namontirao kraća je od one koja je potrebna i td.
Da se vratim na deo o druženju.
Nakon prve probne vožnje, pao je dogovor da se grupa premesti na Belegišku adu i da se tamo prase, koje je doneo Dule, ispeče za čitavu grupu koja je dotle uživala u roštilju koji je ispekao Barbaneša i u ribljoj čorbi koju je Mezija skuvao.
Da li treba da vam opisujem kakav je bio ukus?
Teško je čak i meni to rečima. To je trebalo probati lično.
A sve to uz dosta piva i kolače koje je Zorter doneo - kompletan doživljaj.
E, onda se dogodilo nešto što nije uspelo da mi pokvari raspoloženje ali je poremetilo dalji tok druženja.
Na motoru je došlo do oštećenja dela koji namotava poteznicu paljenja i uprkos zaista velikom trudu Zortera, Duleta i Vlade, ovo nismo uspeli da rešimo, tako da čamac više nije mogao na vodu.
Šta smo mogli, podigli smo ga na prikolicu i sa četiri plovila (Dule, Mezija, Barbaneša i StVlada) stigli do Belegiške ade.
Prase se odmah ispružilo duž ražnja, a mi smo se dohvatili hladovine, palo je i kupanje u predivnoj vodi, iza kojeg je usledilo izležavanje pored ražnja na peskovitoj obali.
Tu nas je zatekao i Kaćintata koji je sa Nenadom (Fishermannom) došao svojim "Predatorom".
(Šta mislite, da li je nešto kasnije obukao Zvezdin dres? Ko tačno odgovori na ovo teško pitanje možda dobije nagradu.)
Zbog pomanjkanja plovila, četvoro prijatelja iz Šapca se do Banovaca vratilo Mezijinim brodom, a Arsa i njegova supruga i moj kum i ja vratili smo se sa Kaćintatom.
Tužni i ojadjeni, na adi su ostali Dule, sa suprugom i kćerkom, Barbaneša sa suprugom i StVlada, koji sada, dok ja ovo pišem, lome zube na prasetu koje su "namerno" polako pekli da bi sačekali da mi ostali odemo kućama!
Ja se samo nadam da im neće pozliti od tople prasetine (bilo je prilično masno prase...) ali ko zna, možda će im se noćas ili sutra pridružiti Kapetan sa svojom posadom i malo im olakšati "teški" zadatak i smrsiti konce tom tvrdokožnom prasetu koje se tako polako peklo.
Eto, od mene toliko, a ostali će se već javiti i dodati ono što sam ja zaboravio i postaviti slike, jer sam ja veći deo vremena proveo u vodi, pored čamca.
Još jednom hvala svima na pomoći i podršci tokom čitave ove rekonstrukcije i posebno na ovome što se dogodilo danas, na ovom lepom druženju.
I evo malo brojki da bi izveštaj bio kompletan:
- broj prisutnih: 19 od ujutro + 2 (Kaćintata i Fishermann) + 1 kuče
- količina pojedenog mesa: 3+ 2 +3 kg (BarbaNeša, Srsa, ja) - roštilj (majstor Barbaneša) - prste da poližeš!
- jela za kašiku: kotlič riblje čorbe (majstor Mezija) - joj što jebila ukusna!
- količina popijenog piva: nepozant podatak u trenutku pisanja izveštaja (jedan karton sam odneo ja, a jedan je doneo Barbaneša) - ali prilično, rekao bih.
- sve ovo praćeno je pozamašnom količinom hleba i kolačima koje je doneo Zorter.
Bile su danas kuvane i kafe, pila se i kisela voda.
Ma, šta ja vama o svemu tome pišem - kad je kod nas bilo da nije bilo?
Ovi globalisti mogu svašta da nam urade, ali ovakva druženja i krkanluke neće nam nikad uzeti!
