Zavarivanje, varenje --postupci i načini zavarivanja

[broker975fx]

Trenutno imam brdo bravarkih radova pa se zainteresova za ovu temu o kojoj ama baš ništa ne znam. MIG TIG, varenje elektrodom, varenje sa nečim u bocama ??? Realno ništa ne razumem, šta su prednosti a šta mane. Koliko sam za sada shvatio punktiranje ili tačkasto varenje je za nas u nautici ne prihvatljiva stvar dok je pun var prava stvar. Puno pitanja. :telephone:

[kemppi]

Najproduktivniji je mig-mag postupak,iza njega je rel,pa tig.Pretpostavljam da je debljina lima na tvom camcu veca od 3mm,pa mozes raditi mag postupkom( elektrolucno zavarivanje u zastiti gasa CO2 ili mesavine gasova) ili rel postupkom(elektrolucno zavarivanje oblozenom elektrodom).Mag postupak je brzi,lakse se vari u vertikalnom polozaju,moze se smanjiti unos toplote upotrebom mesavine gasova(82%Ar+18%CO2) i brzim vodjenjem pistolja,tj manji unos toplote=manje vitoperenje osnovnog materijala,slabiji aparat moze dobro da odradi posao,manje je prstanje nego u cistom CO2,Argon je dosta skuplji od CO2,ali i vredi.Bez obzira sto posle zavarivanja mag postupkom ne ostaje sljaka,var i prostor oko vara se moraju obrusiti jer na povrsini oko vara se uhvati oksidna skrama koja se ne vidi a posle otpadne zajedno sa farbom.Ako varis u cistom CO2 gasu potreban je aparat jaci od 200A,tj njemu je intermitenca 200A,a posto su to dugacki varovi on ne moze variti punim kapacitetom duze od 10 min,tj aparat bi se pregrevao pa bi dosta vremena gubio zbog hladjenja.Tesko je raditi na otvorenom prostoru,jer ce vetar oduvavati gas sa mesta zavarivanja pa se tada koriste punjene zice u kombinaciji sa gasom.
Rel postupak je takodje dobar,ali ne bih komentarisao jer svi znaju sta je varenje sa oblozenom elektrodom,mig postupak je slican mag-u,tj razlika je samo u gasu jer se koristi cist Argon ili Helijum koji obezbedjuje inertnu atmosferu i aktivno ne ucestvuje u formiranju hemijskog sastava zavarenog spoja,koristi se za zavarivanje visoko legiranih celika,obojenih metala,tig postupak je tzv.zavarivanje netopljivom volframovom elektrodom u zastiti gasa Argona i koristi se za zarivanje visoko legiranih celika,obojenih metala,daje dosta lep var koji se nekad ne mora brusiti,dosta je spor postupak,zahteva veliku vestinu zavarivaca.Toliko uopsteno,ako treba nesto konkretnije pitaj.

[broker975fx]

A u koliko tu ima :suicide:

ček da isčitam pa da pitam dalje

[giganova]

Kemppi vidim da poznajes tematiku zavarivanjapa me interesuje dali je istina da je var sa obicnom elektrodom bolji u nautici nego spoj sa CO2.Cuo sam da je obican fleksibilniji i preporucuje se za izgradnju korita.(jbg..samouk sam i neznam strucne nazive)

[Labud 1258]

Kemppi vidim da poznajes tematiku zavarivanjapa me interesuje dali je istina da je var sa obicnom elektrodom bolji u nautici nego spoj sa CO2.Cuo sam da je obican fleksibilniji i preporucuje se za izgradnju korita.(jbg..samouk sam i neznam strucne nazive)

I ja sam tako čuo, navodno je jači var elektrolučno rađen jer prodire dublje na oko 2mm ...

Ajde neko ko je iskusan   :telephone:

[Danube scallywag]

......

Свака част мајсторе, енциклопедијски :drinks:

[kemppi]

U brodogradnji se koristi celik sa utvrdjenim hemijskim sastavom i mehanickim osobinama,dok se za za izradu u domacoj radinosti koristi celik koji je samo sa utvrdjenim mehanickim osobinama(tzv.trgovacko gvozdje),tj ima dosta stetnih primesa Sumpor,Fosfor,Kiseonik,Vodonik,Azot sa kojima gradi nezeljena jedinjenja sulfide,fosfide,okside.Giganova probaj da varis obican lim tig aparatom,videces da toliko prsti,icuje,nadima se i izuzetno daje porozan var koliko god da se trudis mozes jedino da ga umiris ako za dodatni materijal(zicu) uzmes prohromsku,koja je visoko legirana pa ce razblaziti procenat stetnih primesa,tj neki elementi iz zice upravo i sluze kao dezoksidansi,da za sebe vezu okside u ocvrslo stanje.Trgovacki celik moze da se kupi u hladno valjanom(zarenom,otpustenom) i toplo valjanom stanju,za izradu camaca trgovci preporucuju toplo valjani jer je jeftiniji i cvrsci,e sad to znaci da taj celik nije termicki otpusten pa nema iste mehanicke osobine po celoj povrsini,tj negde se lako savije a negde gotovo da dodje do pucanja,sto za camac nema veze jer su prilikom izrade samo blaga savijanja,pa zbog toga ne vidim u cemu ima smisla koji je var vise krt,jer pri zavarivanju bilo kojim postupkom elektricni luk,zavarivacko kupatilo i var dok se ne stvrdne moraju biti izolovani od vazduha,jer vazduh ima stetan uticaj na hemijski sastav zavarenog spoja,a tu barijeru pravi sljaka u rel postupku,ili gas u mig,mag tig postupku,topljenjem sljake oslobadja se gas CO2 koji stiti var dok ne ocvrsne,aktivno ucestvuje u hemijskom formiranju metala .Kod ostalih postupaka tu barijeri pravi gas,samo pri zavarivanju nisko ugljenicnih,legiranih celika,aluminijuma...CO2 je stetan pa se koristi Argon koji nema nikakvu hemijsku ulogu vec samo da skloni vazduh(napravi inertnu atmosferu),zato pri zavarivanju gde se koristi gas ne sme biti velika promaja,jer cim rastopljeni metal dodje u dodir sa vazduhom,stvara se porozan(supljikav)var.Zato ne obijati sljaku dok var ne ocvrsne,kod tig zavarivanja prohroma to je jos izrazenije pa gas curi pre paljenja luka da obezbedi cistu sredinu,i posle zavarivanja se ne sme skloniti pistolj,i nasteljuje se curenje gasa dok se var ne ohladi.Uvek preporucujem obostrano zavarivanje,jer ako se ne zavari sa druge strane provar nije izolovan od vazduha,pa je krt i porozan,npr. kada se u prehrambenoj industriji vare cevi i sudovi sa druge strane(na mestu provara)se posebno dodaje Argon,jer kada je porozan var to je pogodna sredina za razmnozavanje bakterija i zadrzavanje prljavstine.
@Labud-e
Varenje elektrolucnim(rel) aparatom se ne prodire dublje,vec CO2 aparat(mag)mora biti jaci od 160A da bi vario lim 2mm i deblji,hobi CO2 aparati su 140,150A i namenjeni su za varenje limova do 2mm,sve preko toga je "pljuvanje",jedino se ta granica moze povecati koriscenjem mesavine gasova jer je elektricni luk i Argonu izuzetno jak pa je samim tim manji i unos toplote,tj potreban je manji izlazni napon da bi se dobila dobra penetracija(uvarivanje)

[Zoran]

   Ne znam da varim,ali prijatelj,brodski varioc mi je pricao da se u brodogradnji koriste
 bazne elektrode i specijalni aparat za varenje (rotacioni).A ne koriste bravarske,kisele
 elektrode,koje se kod nas najvise koriste.
    Van de Stad preporucuje spolja bazna unutra co2.

[broker975fx]

Kemppi, da li preproručuješ ove toplovaljane limove u brodogradnji ili bi bilo bolje koristiti hladnovaljane ili od nerđajućeg čelika. Jel preterana razlika u ceni i kakav je odnos kvaliteta. Možda je ovo za posebnu temu pa ako hoćete možemo je otvoriti.

[kemppi]

@Zoran-e
Upravo tako,celik za brodogradnju, spolja bazicna elektroda,iznutra CO2,s'tim sto su rotacioni vise ne zastareli,pa su ih zamenili inverteri,a prilikom varenja aluminijumskog camca spolja tig,a iznutra mig,ali to drugom prilikom.
@broker975x
Uzmi toplovaljani lim,ako mozes sugerisi da obostrano izvare,obavezno ispeskiraj jer toplovaljani imaju jaku skramu preko sebe koju i brusilica tesko skida,a sa farbom nije u ljubavi.Nerdjajuci nemoj,mnogo je skup,ne prima boju preko sebe,a Cr oksid koji ga stiti od korozije ne moze da se obnavlja u vodi, jer je voda izuzetno jaka koroziona sredina,jos kada se alge nahvataju i zatvore ga skroz,a Cr sa vazduhom gradi zastitni film preko sebe stvarajuci tanku prevlaku Hrom oksida,te naslage mu narusavaju pasivaciju,zato je Inox najstabilniji kada je dobro ispoliran,a to pod vodom nece dugo opstati.Ja sam se jedno vreme zanosio da napravim camac od prohroma,cak sam hteo da uzmem materijal 316L koji u sebi ima Molibdena i pojacava mu otpornost na kiseline,a alge prave kiselu sredinu.Ipak sam odustao,jer bi bio lagan i lep,samo dok ga ne izgrebem,a to posle ne moze da se farba.Tabla kiselootpornog prohromskog lima 316L,dimenzija 2x1m debljine 2mm kosta oko 8000 din., pa ti racunaj.
Za brodogradnju su interesantne legure Aluminijuma,moze da se farba,otporan na koroziju(ali ne na baze,sto u brodogradnji nije toliko bitno bitno),lak,legiranjem mu rastu mehanicke osobine,ali je skupo zavarivanje.

[broker975fx]

Hvala na iscrpnom odgovoru a evo još jednog pitanja,
Zašto se vrlo često vide čamci čiji su limovi talasasti na vodenoj linij, neko je spominjao da var povuče lim ali mi nije to baš najjasnije. Da li je to do majstora ili materijala ili do oba.

Pozdrav i hvala na savetu :drinks:

[kemppi]

To je ono ko koga zajebe,ako legnes da varis pola metra bez prestanka bice brod kriv kao kifla,zato sam napomenuo mesavina gasova=manji unos toplote=manje vitoperenje.Kada se vare limovi nikada se ne ide sa dugackim zavarima,vec kada se isheftuje da stoji na mestu ide kratak var(1cm)pa preskok(10cm) tako recimo pola metra pa ponovo,tako slazes varove,dok se vratis da nastavis onaj prvi,on se vec ohladio.Uvek radum camac od rolovanog lima,tezi je za izradu ali neuporedivo jaci i ne mora da bude debeo lim,pa je samim tim i camac laksi.

[giganova]

To je ono ko koga zajebe,ako legnes da varis pola metra bez prestanka bice brod kriv kao kifla,zato sam napomenuo mesavina gasova=manji unos toplote=manje vitoperenje.Kada se vare limovi nikada se ne ide sa dugackim zavarima,vec kada se isheftuje da stoji na mestu ide kratak var(1cm)pa preskok(10cm) tako recimo pola metra pa ponovo,tako slazes varove,dok se vratis da nastavis onaj prvi,on se vec ohladio.Uvek radum camac od rolovanog lima,tezi je za izradu ali neuporedivo jaci i ne mora da bude debeo lim,pa je samim tim i camac laksi.

E sad ako moze poredjenje za nas laike,naprimer rolovani lim od tri milimetra po meni ima istu cvrstinu kao ravna cetvorka.Dali je ovo moja zabluda ili ne?
Inace sa argoncem ja nemogu ni da pipnem da varim na vetru ,koliko god pustio gas.Probao sam da varim crni lim i samo peni vec dodavanjem hromove zice smiri se.

[kemppi]

Ravan lim se ne koristi za napregnute konstrukcije,pa ako vec mora onda se ojacava,pa ta ojacanja trpe naprezanje.npr na automobilu postoji sasija ili polusasija koja drzi kompaktnost celog vozila,a lim je ispuna pa opet nigde nije ravan,ili je rolovan ili obao.Da bi se ravan lim umirio potrebno je mnogo ojacanja i mnogo gitovanja,npr jedan drugar je farbao celicnu jahtu 15m od ravnog lima,sa strane je bila sva talasasta i izudarana,da bi izvukao neravnine na nju je otislo 200kg nekog dvokomponentnog Hempelovog gita,pa sam ga zezao da li gituje ili malterise.Plasticni camci isto imaju uzduzna rebra jer im to daje cvrstinu,moja pasara nema ali je cela zaobljena kao orahova ljuska.Kada sam pravio moj prvi camac,bio je od ravnog lima 2mm,mere sam prekopirao sa smederevca,i ofarbao nitro bojom(totalno pogresno).posle sezone ga izvadim iz vode,a on sav zardjao.Jedno jutro na camcu spava macka,valjda se lim ugrejao pa joj je tu bilo toplo,u tom momentu lim ispod macke je ucinio ono BONG da je ona odskocila 2metra u vis,pa zato nema pecanja na camcu od ravnog lima,jer posle svakog BONG pola sata nista od pecanja.Uzduzno rebranje lima ne pravi otpor pri kretanju plovila,cak mu sluzi za bolju upravljivost,sto se tice cvrstine smederevac bi se mogao praviti od rolovanog lima debljine 1mm,s' tim sto je cena rolovanja lima jednaka ceni samog lima,izrada je mnogo komplikovanija jer prilikom varenja moraju se isecati parcici lima da bi se lepo uklopio,npr.ako imas sablon klasicnog smederevca iskrojis makazama i izvaris komplet za 3 dana,dok ovaj od rebranog lima ne mozes seci makazama vec brusilicom,pa kada ga isheftujes ,svaki kraj rebra moras raseci u klin,poravnati sa ivicom pa zavariti,sve u svemu posao od nedelju dana,ali nema ni talasanja,mana mu je ako se ne odrzava pre ce ga pojesti korozija jer je lim tanji.Ako uzmes tablu ravnog lima debljine2mm,sva je glindzava,mozes je saviti u valjak,uzmi tablu pocinkovanog rolovanog lima koji se koristi za krovove,iako mu je debljina samo 0.5mm neuporedivo je cvrsca.

[Labud 1258]

Dali neko ima šablon klasičnog smederevca ?

Imam kuma  :friends:, samim tim i CO2 aparat i aparat za elektro varenje, imamo dvorište ali nemamo šablon. Znam da to nije neki problem napraviti ali nemam takav čamac, koji bi mogao da prevrćem i merim.

 :drinks: