Evo i da Služba kaže koju: prvo, Vrbak više nije tema.
Taj brod je odličan, kršten i pismen, to je letnji brod kojim se mnogo plovi, nije plutalo na kojem se samo boravi na vezu do u nedogled. Na primer, to je kad želiš sa ženom da ploviš do Estegrgoma ili do Tekije na godišnji odmor.
Motor je
, kinez je, ali nije bezimena kopija, ispravan je i dimenzionisan pravilno. Sve karakteristike, i dobrije i lošje, na Vrbaku, su posledica kompromisa koji su neophodni da bi se zadovoljila koncepcija, a Aponja je to znao da uradi, i uradio je na ovom brodu, za tadašnju srednju klasu, koja je imala nešto novaca i nešto slobodnog vremena. Danas takvi uglavnom ne postoje.
Vrbaku predstoji osvežavanje, jer je u njemu oprema sa kraja devedesetih... a to osvežavanje je za red veličine jednostavnije i jeftinije od onoga kroz šta je prolazi moj brodić skoro svaki put kad sam na parnom pivu, ili ono kroz šta je prošla Marissa ili ono kroz šta je prošla Princeza...
Bila je neka opcija i da ga ja uzmem, ali je previše bilo kombinatorike, pa sam se suzdržao jer to nije jedina opcija, dok ne ostane jedina opcija (jer ipak nije kvantni skok naspram mog broda)... U međuvremenu pojavio se mudar kupac, čestitam čoveku na izboru (služba ga još nije upoznala, ali je pitanje dana).
Što se tiče cene, ona je takva jer na starog ranjenog lava i miševi oštre onu stvar, i neću dalje prdenjati iz pijeteta prema starom saradniku službe i prijatelju.
Što se Dorinog izbora tiče, ja sam ga već vodio do Vrbaka, uz pokušaj da mu bez nagovaranja ovo prethodno objasnim, ali to tada nije bio brod koji je on zamišljao, iako sada već zamišlja drugačije... a kako služba pomaže saradnicima samo da zadovolje svoje snove a ne moje (jer sam za moje zadužen ja) nisam ga naravno nagovarao. Taj proces će da se nastavi...
