Danas, nedelja, jutro mestimično oblačno, ali toplo, Nisam mogao da odolim da i danas ne izadjem sa mojom Pasarom na Dunav. Ja i supruga isplovili iz Redeckog i otišli preko puta uzvodno jedno 500 metara ispod Pupinovog mosta. Ima tamo jedna zgodna vrba, za koju se vežem i pokušavam da pecam. U jednom trenutku skoro da se skroz izvedrilo, sunce prži, supruga na palubi uživa pod zracima sunca, ja zabacio štapove, probam malo i na plovak, uhvatila se jedna manja bela, uz poljubac otišla nazad u Dunav. Odjednom pogledam prema popinovom mostu i ne vidim ga. Priotisla magla Dunav peni. Auuuu ljudi, čuo sam o toj Salauci ili kako se većo zove, ali danas sam je proživeo na Dunavu. Nikada brže nisma pokupio štapove. Yamaha pali iz prve, i bež prema marini, pored mene protutnja jedan aluminijski gliser, maše, beži i on. Iza nas kao u filmovima, ono kad se pesak u pustinji podigne, tako i na dunavu samo vodena magla i vetar. Sve us vemu uspeo sam da stignem do marine, vežem se navučem ceradu, da mi se baš kokpit ne napuni vodom, i sledi čekanje dok ne stane. Zveki 66, usidren na bovi sedi u čamcu ušuškan iposd cerade. Dobro me je iskritikovao što sam kretao sa mesta, kaže trebao sam da se samo vežem bolje za vrbu i čekam da prodje. Možda i jesam trebao ali volim što sam i ovo doživeo, da osetim prave ćudi Dunava, da znam za drugi put. Lepo je slušati o tuidjim iskustvima, ali lepo je imati i svoje.
Anketa