Већ сам рекао да ми се допада то што је урађено и то озбиљно мислим. Велика је ствар кад нешто својим рукама направите, а још кад то и лепо изгледа и функционално је, онда је то "једначина на трећи степен"!
А сад бих нешто о изразу "шпирун" који се код нас прилично раширио.
Као неко ко се бави језиком и пискарањем, често сам се питао шта је то у нама да се тако немарно односимо према сопственом језику? Зашто нам је увек лакше да прихватимо неку страну реч, чак и ако постоји наша?
Разумем потребу прихватања речи у областима у којима ми у српском језику немамо наше термине из разних разлога, а који су често сасвим оправдани. Тако у нашем језику, у области машинства, посебно мајсторства (којег је истина све мање) преовладавају речи из немачког језика. У области дипломатије честе су речи пореклом из француског језика. Да и не помињем нову терминологију везану за рачунараство и информатичку технологију.
Како су Енглези били највећа поморска сила на свету, у поморству се користи њихова реч "пропелер". Међутим, Краљевина Србија је развој свог ваздухопловства везала за Француску, па је за тај исти део користила француски израз "елиса". Отуда ми данас користимо оба израза, често и не знајући зашто.
Кад се ради о наутици, ту смо ми у Србији мало хендикепирани. Поморство је било развијено на западу некада заједничке државе па су се и користиле речи и изрази с тог говорног подручја. Тако се код нас често чују изрази: зрцало - крмена табла, шешула - лопатица за избацивање воде (исполац) па и овај шпирун због ког сам и почео све ово да пишем.
Ево шта сам нашао у једном старом тексту из Слободне Далмације:
Kao "kljun na provi" špirun ćemo naći u Korčuli, Blatu, Smokvici, na Vrgadi i drugdje, a kao šperun u Splitu, Trogiru, Božavi, Kukljici itd. u istom značenju, a dolazi od tal. sperone (kljun broda).
Venecijanizam spiron proširio se diljem istočne jadranske obale. Giuseppe Boerio (Dizionario del dialetto veneziano, Venezia, 1856.) navodi speron o spiron de le batche ("Punta della prua de' navigli da remo"). Luigi Miotto (Vocabolario del dialetto veneto-dalmata, Trieste, 1991.) oblik spiron ima samo u značenju sprone (ostruga, mamuza) što metaforički odgovara "kljunu broda" (sprone della nave). Riječ potječe od franačkog sporo (ostruga), gdje dolazi do disimilacije o-o u e-o. Vojmir Vinja u Jadranskim etimologijama (Zagreb, 2004.) bilježi na Premudi toponim Šperun od Lopate, kao oznaka krajnjeg južnoistočnog rta na poluotoku Lopati. Može li se na istom tragu objasniti i ime splitskog predjela Šperun?
Deminutiv je špirunac (u Vitezovićevu rječniku "rostellum"; "kljunić") i špirunić - "uzak, malen kljun na lađi".
piše Srećko LORGER
Дакле, шпирун је кљун на прамцу који служи за лакши улазак и излазак с пловила кад је вода плитка или обала висока.
Ето, од мене толико, па ко воли, нек с чамца на обалу излази преко кљуна или преко шпируна ако му се више допада тако.
Anketa