Kanal D-M-V

[KNINDZA]

Kanalom Dunav - Morava - Vardar - Egejsko more, put brodovima od Beograda do Soluna bio bi skraćen za 1.260 kilometara. Time bi se omogućilo efikasnije i ekonomičnije saobraćajno i transportno povezivanje Sredozemlja i Sueckog kanala sa Evropom. Bio bi to novi plovni put koji bi povezivao severnu i centralnu Evropu sa Sredozemljem, jeftiniji od drumskog i železničkog transporta i saobraćaja, a Srbiji bi doneo profit.

- Izgradnjom kanala ostvario bi se uz efikasan i jeftin saobraćaj i ogroman profit. Obezbedila bi se znatna proizvodnja električne energije novim sistemom hidroelektrana. Akumulacijama vode snabdevalo bi se stanovništvo središnje Srbije pitkom vodom i omogućilo navodnjavanje plodnog zemljišta Pomoravlja. Izvela bi se zaštita zemljišta od poplava i erozije. Zapošljavanje ljudi na izgradnji i eksploataciji kanala i proizvodnih kapaciteta u mašino, elektro i brodogradnji bilo bi značajno. A celokupnu izgradnju mogla bi da realizuju naša preduzeća - kaže profesor Nenad Mileusnić, član Odbora za ekonomske nauke SANU.

- Kanal Dunav - Morava - Vardar - Egejsko more projektovan je za plovidbu brodova do 1.350 tona nosivosti. Bio bi to kanal IV klase kvaliteta, poput kanala Dunav-Rajna-Majna-Dunav. Kanal je dvosmeran i namenjen za lokalni saobraćaj, između pristaništa na kanalu, i za tranzitni jugoslovensko-međunarodni saobraćaj i transport. Projektovan je početni godišnji transport roba od deset miliona tona robe - kaže Mileusnić, navodeći da su radi lokalnog saobraćaja projektovani i bočni kanali koritom Zapadne Morave do Kraljeva, dužine 73 kilometara, koritom Nišave do Niša, dužine 15 kilometara, kanalom od Pčinje i Kumanova do Skoplja, dužine 37 kilometara, kanalom uz Vardar do Skoplja, dužine 35 kilometara i kanalom od Vardara do Soluna, dužine 17 kilometara.

Da bi se proizvodila električna energija, projektovana je izgradnja 24 hidroelektrane na Moravi i 18 na Pčinji i Vardaru.

- Osim toga, u slivu Velike Morave navodnjavalo bi se oko 90.000 hektara plodne zemlje. Od poplava i erozija bilo bi zaštićeno oko 65.000 hektara zemljišta. Izgradnja kanala na lokaciji Velike Morave dovela bi do preobražaja 50 odsto teritorije središnje Srbije - smatra Mileusnić.

Celokupna gradnja kanala može se izvesti, prognozira naš sagovornik, za najviše 12 godina. Prema njegovoj proceni, u izgradnji bi učestvovalo oko 12.000 građevinara. Ukupna investicija u ceo kanal trebalo bi da iznosi oko osam milijardi dolara, dok bi se prihod kanala ostvarivao od prodaje saobraćajnih i transportnih usluga, električne energije... Prihodovanje od usluga kanala pripadalo bi lokalnoj privredi.

[Kapetan]

ovo je hteo jos petar prvi da gradi ali je odustao ...

sto se vardara tice ja cu samo reci da je mozda pametnije zaobici tu reku jer je leti dubine 10 cm...mozda je bolje prokopati totalno novi kanal...

ono sto je bitno ovo nam nece dozvoiti evropa jer bi onda srbija izasla u prvi plan u regionu ... cena nije velika mada mi se cini nerealna...

setite se price o La Sepsu i Panamoskom kanalu ... dok nisu dosli ameri i uzeli koncesiju na 99 godina nista nije bilo od kanala...

[KNINDZA]

Blic ekonomija,    16. 12. 2002.

Profesor dr Nenad Mileusnić, član Odbora za ekonomske nauke SANU, o povezivanju Dunava i Morave sa Egejskim morem
Kanal za preporod Srbije

Jeste stara ideja i prica ali uvek aktuelna, zamislite samo kako bi bilo camcem do soluna :D

[KNINDZA]

sto se vardara tice ja cu samo reci da je mozda pametnije zaobici tu reku jer je leti dubine 10 cm...mozda je bolje prokopati totalno novi kanal...

To se lako resava branicom ni morava nije bolja leti :)

[Kapetan]

Basic elements of the navigable canal Morava-Vardar (Axios)

Total length     650,10 km
Length of canal in the Morava area     345,74 km
Length of canal in Vardar area     274,68 km
Section on water parting     29,68 km
Total length of the regulated river courses of the Morava, the Vardar (Axios) and the Pčinje     483,60 km
Total length of lateral canals     166,50 km
Total number of steps     63
- dams with ship locks     58
- ship lifts     5
Number of steps within sea area:     
- dams with ship locks     37
- ship lifts     1
Number of steps within the Vardar area:     
- dams with ship locks     21
- ship lifts     4
Length of canal branch along the river Zapadna Morava up to Kraljevo     73 km
Length of canal branch along the river Nišava up to Niš     15 km
Length of canal branch along the river Vardar up to Skoplje     35 km


    * The river Morava, its present state and possibilities of navigation by A. Aleksić, Beograd 1879.
    * Project of the navigable routes Danube-Thesalonike by Prof. Dr. N. Stamenković, Beograd 1909.
    * Preliminary project of the navigable route Danube-Thessalonike, made by Projektantski Zavod Rečnog Saobraćaja, Beograd 1961.
    * Economic studies of the river Vardar catchment area, made by Zavod za vodostopanstvo S.R.Makedonija.
    * Study of navigation on the rivers Velika Morava, Južna Morava and Zapadna Morava, made by Projektantski zavod "Ivan Milutinović", Beograd 1964.
    * Study of the problems of traffic in connection with arrangement of Morava catchment area, made by Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" of Beograd, 1964.
    * The economic base of the river Morava catchment area, made by Združeno opšte vodoprivredno preduzeće "Morava" of Beograd, 1971.
    * Supplement to the preliminary project Morava-Vardar (Axios) navigable route, made by Projektantski zavod "Ivan Milutinović of Beograd, 1973.
    * Navigable route Morava-Vardar (Axios), Report of United Nations Experts, Beograd 1973.

Main elements of the canal are: depth of water in the middle of cross section     4,00 m
depth of water in the edge of the bottom     3,75 m
maximum width at draught level     43,00 m
minimum width at draught level     28,00 m
side slope up to the height of 1 m above the bottom     1:4
side slope over the height of 1 m above the bottom     1:3
minimum radius of curve     R=800 m


Minimum over-all size under bridges: Free height above normal water level     5,25-10,0 m
Free opening under bridge     50-70 m
Minimum height under high voltage transmission line     10-13 m


http://www.danube-cooperation.com/library/93jovanovski.htm

[Kapetan]

[KNINDZA]

Eto mogao bi kanal DMV biti jos jedan u nizu zadataka shto se tice udruzenja Moja ladja :D

A ovo je tekst za Rajna-Majna-Dunav...koncesija traje jos 40 godina  :superstition:

[Kapetan]

Eto mogao bi kanal DMV biti jos jedan u nizu zadataka shto se tice udruzenja Moja ladja :D

taman 9.maja da ponesemo asove i krampove pa polako ...

[zoki novus]

pa taman za 1000 godinica

[LSI]

Pisali smo nedavno dosta o velikom projektu Dunav-Morava-Vardar i polomili zube oko te teme.
Hteo bih da podsetim sve da se o tome na ovom forumu pisalo davno pre nego je današnji ministar Bačević i sanjao da bi jednog dana mogao biti ministar.

Evo šta sam danas našao na tu temu:


07. juni 2013. | 02:25 → 12:12 | Izvor: Tanjug
Kanal Morava moguć, uz izmeštanje infrastrukture BEOGRAD -

Projekat gradnje Kanala Morava je izvodljiv iako postoje određene infrastrukturne prepreke, jer njih je moguće rešiti, ocenila je danas delegacija kineske nacionalne kompanije "Čajna Gezhouba Grup Korporejšn".

Delegacija koja je prethodne dve nedelje u Srbiji prikupila svu tehničku dokumentaciju za taj projekat, obišla desetine ustanova, preduzeća, zavoda i na 30 lokacija se uverila u dobru plovnost Morave, najavila je da će za nekoliko nedelja srpskoj Vladi dostaviti predlog za realizaciju tog velikog projekta.

Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević rekao je novinarima, posle sastanka sa kineskom delegacijom koja ga je informisala o prikupljenim podacima sa terena, da je sada veći optimista nego pre nekoliko meseci kada je u pitanju realizacija tog posla.

"Ovaj projekat je nešto u šta treba verovati i podržati, i ima više smisla nego što bi skeptici priznali," rekao je Bačević.

Ministar je najavio da je planirano da studija izvodljivosti za Kanal Morava bude završena do kraja jula, ali da će možda taj posao biti završen u još kraćem roku ako se prihvati predlog kineskih stručnjaka, koji za sada nije želeo da otkrije.

Nije bilo reči o načinu finansiranja

Na sastanku nije bilo reči o načinu finansiranja kanala i da li će to biti iz kineskog razvojnog fonda za jugoistočnu Evropu vrednog 10 milijardi dolara, rekao je Bačević.

On je ponovio da se država Srbija neće zaduživati za taj projekat, koji će se realizovati i bez zaduživanja, ako studija izvodljivosti pokaže da je to moguće.

Srbija nema novca za taj projekat, ali postoje i drugi načini, istakao je Bačević i dodao da je još rano govoriti o finansiranju i da prvo treba da se završi prostorni plan posebne namene i da se za to dobije saglasnost lokalnih samouprava, pa tek onda je na državi da obezbedi neophodan novac.

On je precizirao da je taj projekat polifunkcionalan i da bi se izgradnjom kanala Morava ne samo poboljšala plovnost reke, već bi se i stvorili povoljniji uslovi za bavljenje poljoprivredom, turizmom, omogućila izgradnja hidroelektrana i sprečile poplave, ali i migracije stanovništva iz moravskog sliva.

Bačević je međutim dodao da bi taj posao mogli da uspore određeni infrastrukturni projekti koje je neophodno izmestiti.

Huang Lin: Izuzetno veliki i istorijski važan projekat, realizacija verovatno fazno

Šef kineske delegacije Huang Lin izjavio je da je taj projekat izvodljiv, ali da postoje prepreke koje moraju da se reše, i da će kineski stručnjaci, na osnovu prikupljenog materijala, pronaći pravo rešenje.

"Ovo je izuzetno veliki i istorijski važan projekat, koji se dugo planira", naglasio je Lin i najavio da će sada, kada su prikupili neophodne podatke, ta kineska kompanija Vladi Srbije dati tehnički predlog za realizaciju tog projekta, na koji očekuju saglasnost.

Spremni smo i da korigujemo delove tog predloga, ako zatreba, rekao je Lin i dodao da će se Kanal Morava verovatno realizovati fazno, zbog složenosti posla.

Lin je podsetio da je prethodnih 14 dana sedam inženjera "Čajna Gezhouba Grup Korporejšn" posetila 10-ak institucija u Srbiji, uključujujući institut CIP, Energoprojekt i ostale ustanove, zavode i preduzeća koja imaju potrebnu dokumentaciju za Kanal Morava i da su kompletirali dokumentaciju za izradu tehničkog predloga.

Vršilac dužnosti direktora Republičke agencije za prostorno planiranje Dragan Dunčić preneo je da su građani i seljaci koji žive u slivu Zapadne, Južne i Velike Morave, sa kojima su razgovarali srpski i kineski stručnjaci, izrazili optimizam da će taj kanal biti izgrađen, jer bi Morava na taj način bila "obuzdana" i ne bi plavila poljoprivredno zemljište i odnosila im plodove rada.

On je najavio da se za nekoliko sledećih nedelja očekuje predlog kineske strane koji će biti osnova za izradu prostornog plana posebne namene za taj veliki projekat.

[LSI]

Studija za kanal Morava preliminarno pokazala opravdanaost
Utorak, 24. 09. 2013.|14:49 | Izvor: Tanjug
   

Preliminarni rezultati studije za kanal Dunav-Morava-Vardar pokazali su opravdanost, izjavio je danas vršilac dužnosti direktora Republičke agencije za prostorno planiranje Dragan Dunčić.

On je najavio da bi kineski stručnajci za nekoliko nedelja trebalo Vladi Srbije da dostave zvanične rezultate te studije.

- Predsednik Tomislav Nikolić je prilikom nedavne posete Kini dobio od domaćina kratak izvod iz studije opravdanosti za kanal Morava, koje radi kineska državna kompanije "China Gezhouba Group" i očekujemo u najskorije vreme, koje se broji nedeljama, da nam se ta studija opravdanosti i isporuč - rekao je Dunčić novinarima na skupu "Dunav reka saradnje".

Prema preliminarnim procenama te studije, izgradnja kanala bi koštala neuporedivo manje nego što što se do sada moglo čuti u javnosti i sa čime se licitiralo, rekao je Dunčić.

On nije mogao da kaže koliko bi, prema najnovijim procenama iz studije, koštala izgradnja tog velikog projekata, istakavši da treba sačekati zvanične rezultate, koji će dati konkretne odgovore na pitanja da li je projekat u finansijskom i ekonomskom smislu izvodljiv i opravdan.

Prethodno se u javnosti pominjalo da bi izgradnja kanala Morava koštala između 10 i 15 mlrd EUR i da se Srbija ne bi zaduživala, već je moguća realizacija tog projekta kroz koncesiju.

Dunčić je podsetio da su kineski stručnjaci dva puta dolazili u Srbiju, obilazili Moravu, i prikupili svi potrebnu dokumentaciju za izradu studije.

On je naglasio da je taj projekat multifunkcionalan i da bi osim plovidbenog sistema sadržao i izgradnju od pet do sedam hidroelektrana, zaštitio bi obale Morave od poplava i erozija, omogućio navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta i kvalitetno vodosnabdevanje stanovništva, kao i razvoj turizma u tom području.

Komentarišući procene i analize Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi" da u moravskom slivu tokom sušnog perioda, posebno kod Grdelice, nema dovoljno vode ni za plovidbu, kao ni za navodnjavanje, Dunčić je rekao da treba sačekati rezultate studije, kao i da su sa tim činjenicama upoznati kineski stručnjaci od kojih se očekuje da predlože adekvatno rešenje za taj problem, između ostalog zahvaljujući i iskustvu koje imaju na izgradnji najzahtevnijeg projekta "Tri klisure" u Kini.

On je napomenuo da bi se nedostatak vode tokom suše mogao nadoknaditi iz vodnih akumulacija koje bi se izgradile za tu potrebu, od kojih se pominje i jedna velika na Kosovu, istakavši da bi se akumulacije punile vodom tokom bujičnog perioda, kada ima viška vode na Moravi.

Kada za nekoliko nedelja stignu rezultati studije i kada saznamo detaljnije podatke iz studije, oni će biti predstavljeni široj i stručnoj javnosti i tada će se čuti i reč struke i nauke o mogućnosti realizacije tog projekta, poručio je Dunčić.

U ovom projektu bi se objedinili različiti infrastrukturni koridori i omogućila njihova održivost, ukazao je Dunčić i dodao da je taj projekat značajan i geostrateški, jer onaj ko, kako je rekao, ovlada Moravom praktično vlada Balkanom.

Dunčić je rekao da su sve kanale u svetu gradile velike sile i dodao da ako Evropa nije zainteresovana za ovaj kanal, onda možda jeste Azija.

On je naveo da se očekuje protivljenje Nemačke, kada je reč o izgradnji kanala Morava, jer je Nemačka, kako je rekao, u potpunosti ovladala plovidbenim putem Dunavom.

Najviše vodnih puteva, kako je rekao, imaju Kina i Rusija, sa po 100.000 kilometara, SAD oko 40.000.

Kanal Morava bi bio poslednja kockica u mreži vodnih i kanalskih puteva u Evropi, kazao je on i ukazao na značaj tog kanala posebno imajući u vidu da je Dunav u donjem toku u Rumuniji, leti teško prohodan, a ovaj kanal bi bio prečica koji će spojiti Evropu i Bliski istok.

Kina koja je planira da kupi luku Pirej kod Atine, čime bi Grčka postala glavna raskrsnica na trgovačkom putu između Kine i Evrope, u ovom projektu ima i ekonomski interes, jer kako je rekao Dunčić, trgovina povezuje svet i ko ima kontrolu nad trgovinskim putevima, svoje proizvode može jeftinije da plasira na inostrana tržišta.

Ministar Milan Bačević je početkom ove godine u Pekingu u ime Vlade Srbije potpisao sa kineskom kompanijom "China Gezhouba Corporation" protokol za izradu studije opravdanosti izgradnje "Kanala Morava".

Prema ranijim podacima, pocenjena dužina plovnog kanala Dunav-Morava-Vardar je oko 650 kilometara, a predviđena je izgradnja 58 prevodnica i pet liftova za brodove.

Da bi kanal imao međunarodni karakter potrebno je da prima brodove dužine od 95 do 110 metara, širine 11,5 metra, gaza 2,5 do 4,5 metara i nosivosti oko 6.000 tona.

Maksimalan kapacitet kanala bio bi oko 120.000 tona robe dnevno.

[sceka]

Jel neko pitao Makedonce i Grke (a sada vidim i Kosovo za akumulaciju vode) da li se slazu sa tim projektom? 

[sale.m79]

 

[LSI]

Ih, bre, kakvi ste!

Pa kad su ovi rešili da kopaju po Beogradu, šta je za njih par akumulacija?
Kopaju nove koridore, kopaće metro (pravi a ne ko oni do juče) - što ne bi zakopali i kanal?

A Srbija je odavno zakopana...

Ja glasam za što više akumulacija i što više vode, a ko će da ih kopa - baš me briga.

[deda]

Mi smo gori od njih kada raspravljamo o takvim budalastinama!

Lazo , oni do juce su jedini nesto konkretno uradili za Beograd ! Iza njih ce ostati nesto za razliku od predhodnih i buducih !