E, ovako treba... > Elektrika

Potencijalna štetnost rada brodskog motora u leru/u mestu

<< < (4/7) > >>

zankiki:
Meni se možda 2-3 puta u godini desi da pored solaraca moram upaliti glavni motor za dopunu (boravak u celodnevnoj hladovini, oblačno vreme)... Doduše u pitanju je benzinac koji se slabo i pri plovidbi čuje, a kamoli u leru.

Ako je već tako kako je, uvek se mogu obrtaji i u leru podići sa 800 koliko je ler, na recimo 1200...

Ne znam da li je bolja iskorišćenost brodskog motora ili agregata u pogledu potrošnje goriva, mada kapiram da je to u ovoj našoj priči najmanje bitno....

Drivee:
Stedite benzin :D

Terca:

--- Citat: mesechar  28, 04, 2020, 20:15:39 posle podne ---Evo malo mojih saznanja ...

--- Kraj citata ---

Da to je dobar primer, jedno od okruženja u kojima je ovaj problem prepoznat i česta tema diskusije. Drugi su jedriličari na dugim rutama (oni uglavnom i ne koriste motore pa imaju problem struje), pa onda crusing/ living aboard skupine... tu svakako ne računamo turiste u čarteru, oni najčešće arče tuđi (gazdin) motor.
Po nekakvoj analogiji bi sličan problem mogao mučiti ovdašnje nautičare koji često paraktikuju više outdoor/camping aktivnosti nego li suvu plovidbu.

Sad, naravno da kad postoji opasnost da vrisne provijant, ili se ugreje pivica, nema tog rizika po motor zbog koga neće biti startovan, i to je jesno, ali nije zgoreg razumeti sve okolnosti i zato bih voleo ako se nađe neki guru motoristike da objasni sužnjima šta je rizik, i kako ga eventualno smanjiti..


i da, običaje po kojima je pristojno, moguće, prihvatljivo uključiti agregator van motornskog prostora ili ga izneti na ostrvo da se pogleda slagalica i španska serija, a na opštu radost okoline... ne mogu ni da komentraišem, tu se apsolutno slažem sa Misha D-om. Agregator sam više spomenuo iz razloga jer je on slabo primenjivo rešenje na manjim plovilima jer ga najčešće i nema, a na većim (koja logično imaju i veće motore i opisani rizik je valjda i veći) je opet sasvim moguće i ok da postoji... osim toga na velikim plovilima raste i infrastruktura i potrošnja struje, raste i posada...solarci često nisu dovoljno rešenje, pa me interesuje gde bi bila smislena granica za i protiv..

Bakara:
Evo šta piše u korisničkom uputstvu za dvocilindrični dizel motor Volvo Penta 2002.
"Preporučeni obrtaji motora prilikom punjenja akumulatora: 1300-1500rpm"



#

Link ka uputstvu:
https://www.manualslib.com/manual/1001859/Volvo-Penta-2001.html#product-2002

Dora:

--- Citat: Terca  28, 04, 2020, 09:08:32 pre podne ---
Pitanje je sledeće: ako se motor koristi za punjenje, u leru, na malom broju obrtaja, ne u toku ili posle plovidbe, bez opterećenja... u tom režimu motor jaaaako teško dostiže projektovanu radnu tačku, tj. radnu temperaturu. Primer koji imate lako da proverite je recimo automobil, startujte motor, ostavite ga u leru na parkingu i čekajte da se digne temperatura antifriza na 90 stepeni... čekaćete jedno veoma duuuuugačko vreme.

I upravo zato, tako motor radi praktično pothlađen, i postoje teorije koje kažu da mu je i ulje nedovoljno zagrejano i da se motor slabo podmazuje, bez obzira što mu uljna pumpa radi, očitava se pritisak ulja na cageru itd... odnosno motor se tako ubrzano haba. Ako se to često i dugo radi skraćuje mu se radni vek (tako kaže ta teorija).

A pitanje su: da li teorija stoji, ako stoji da li zaista i kada takva upotreba postaje opasno, koji su motori više a koji manje osetljivi, ako se to već radi kako bi bilo najbolje da se radi itd.... ima prostora za ozbiljno teoretisanje i mrsomuđenje.

--- Kraj citata ---

Što bi rekli nisam ginekolg ali mogu da pogledam..
Ima jedan začkoljak za koji nemam podatak a to je da li brodski motori i njihovo hladjenje na bilo koji od načina ima termosta.

Po meni ako nema ja ću ga turim da ga ima..

Što se tiče auta a isti je model i na brodu jer su isti motori samo je hladjenje na neki drugi način ali ne uvek. Sva šteta koja nastaje na motoru je dok je hladan, ajde na baš sve ali 90 posto. Ulje je gusto i ne vrši dobro funkciju, dere karike i ležajeve. Sad ovo dere nemojte bukvalno da shvatite ali u principu jeste. Skandinavci imaju privilegiju da na ulici ture utikač u struju pa ugradjeni grejači dignu tečnost na radnu temperaturu pa tek onda startuju motor.

Ovo izgleda kao horor ali u praksi to baš i nije tako.

Dizel motori zdravo jako ne vole obrtaje.. Zato ih imaju malo (u odnosu na benzince), delovi su znatno teži od benzinca, klipovi, radilica i td... jer trpe znatno veće pritiske. Dobar benzinac ima stepen kompresije 12 a dobar dizelaš je ok preko 22.. Govorim o krntijam stare konstrukcije koji su mahom u brodovima.

Od benzinaca  (još uvek gledam te oglase :( ) vidjam većinom te starije Reno motore od 42 KS koji ima Zankiki recimo... Benzinci trpe i više vole obrtaje od dizela a razlog je obrtni momenat. Dizeli ga imaju na izvoz a benzinci su tu siromašni. 
Da sad to ne objašnjavam zašto je razlika ali je tako zbog konstrukcije motora i onog kompresionog odnosa. Što veći brojbolje ali ali se lakše razvali motor.  Imam iskustva hahaha

Posle malo uvoda da se vratim na temu. Svaki motor je dimenzionisan da radi na leru godinama (ako je ispravan), paljenjem nekog potrošača da li punjenje akumulatora, grejanja vode za kupanje, disko na vodi i šta god više nije na leru nego radi nešto :)

Sva tehnika i tajna dugovečnosti motora je u podmazivanju, zato ide ona stara "ko maže taj se vozi" Ko ima manometar za pritisak ulja taj može uživo da vidi kakav je pritisak, on je na leru mali (zbog obrtaja naravno) ali je projektovan tako da je dovoljan. Uslov je da je uljna pumpa ispravna kao i ležajevi na radilici.

Da ne tupim puno o motoristici samo osnovno.. Habanje motora se sprečava tako da nikad nema dodira metal sa metalom i motor je večan... Klip preko klipnjače pritiska radilicu ali tu je sloj ulja koji ne dozvoljava da klipnjača dodirne radilicu. Idila, mootor radi u beskraju i ništa. Loša pumpa (nema pritisak), loši ležajevi (ne može da održi pritisak), loše karike (ne može da spreči dodir klipa sa cilindrom) i eto habanja a na kraju i štete.
Ko je izdržao do kraja  i pročitao evo medalaj za upornost i na kraju...

Ispravan motor može na leru da radi zilion godina i ništa, čak i neispravan motor ( mislim ne baš savršen) će imati posledice posle mnogo radnih sati). Dizel kao i benzinac će nakupiti nešto gareži  ili koksa ali će to fine italian tuning rešiti prvom prilikom, u prevodu čim se potera brodić preko pola obrtaja....
I za kraj krajeva da bi motor bio pothladjen mora da nema termost a ako ga nema onda je to debilizam i nije predmet rasprave...

Ako neko nije znao, Kenedi (dizel električna lokomotiva) ima na leru 212 obrtaja a maksimalno ima cca 800 obrtaja  i motori idu po milione kilometara :)
Eto...

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana