Iza mene je jedan prelep nautički vikend, konačno i sa lepim vremenom. Doduše, lepo vreme nije obavezno, kao ni preduslov za lep nautičarski vikend, ali smo ga se svakako ove godine zaželeli. No, da krenem redom...
Već negde u sredu četvrtak sam se čuo sa Tercom, imali smo sličnu ideju, petak veče noćenje u dunavcu, pa u subotu negde dalje uzvodno, da vozimo preko šporova, malo pregledamo dubine, proverimo ima li i na jednom ostrvu bar par metara sluvog tla pri ovom vodostaju...
Stižemo oko 19h, bez nekog prethodnog dogovora, kad tamo već 3 broda... Vezujemo se za njih, i uz obećani roze bistrimo politiku... Ja se pred mrak vezujem malo pored, jer sam ujutru hteo pecati pa mi je tako odgovaralo...
Ujutru malo pecamo, ništa se ne dešava ni kod mene, a ni preko gde su Terca, Sole i Mića (poslednju dvojicu sam sretao usput, ali smo se sada i zvanično upoznali). U neko doba u dunavac ulazi Orinda. Znao sam da se prodaje, ali ne i da je prodata. Pravi krug sa druge strane oko kolega, pa prilazi meni. U nekom momentu mi je izgledalo, kao da hoće da se priveže za mene, što mi je bilo čudno da se neko koga ne poznajem vezuje za mene, a da mi to nije ni najavio. Potom vidim da je Terca za kormilom, došli su samo da mi dodaju vruć burek!
U neko doba krećemo uzvodno, cilj je Banoštor i kupovina roze-a kod Šijačkog pa nazad... Kod čarde Karaš u Beočinu ipak pravimo pauzu da nešto i popijemo, pa nastaljvamo dalje... Tu nam se negde pridružio i Sale Hogar - i njega sam znao do sada samo iz prolaza...
Usput prelazimo preko svih mogućih šporova, i zavlačimo se tamo gde većinu godine sem po ovakvom vodostaju ne možemo. U Banoštoru par sati odmora, baš kad se kretalo nazad meni dolazi u posetu drugar, pa sam ostao duže... U neko doba, kad sam već krenuo
nazad, saznajem da je ekipa ipak otišla za Novi Sad na noćenje, pa mi odlučujemo da spavamo negde usput. Pošto je sve pod vodom, odlučujemo spavati u potpoljenog šumi, dubina je 20-30cm, dovoljno da uspemo nasukati marisu i vezati je.
Ujutru je lepih 18 stepeni, ali smo u hladovini, pirućka vetrić, pa izlazimo na sunce i puštamo Marissu da pluta nizvodno... Upadamo u neke kontratokove, voda nas vrti gore - dole iznad špora kojim je pregrađen Beočinski dunavac, tako da nam je trebalo dobrih sat i nešto da se spustimo kilometar - dva do Beočinske plaže. Taman da se stane na doručak i rakiju. Posle doručka opet spuštanje do rakovačkog dunavca, gde smo na sidru proveli ostatak dana.
Saberi - oduzmi, prelep vikend, drago mi je da sam upoznao neke ljude koje srećem na reci, ali nismo imali priliku da sednemo zajedno...
