Opšta...Tu smo... > Ako neko zna ...

Registracija samogradnje

<< < (11/17) > >>

BORA-D.T.D.:
Nerazumne ideje, postupci i propisi u vezi samogradnje su sasvim mogući u današnjoj Srbiji.
U drugim zemljama to nije tako. Tamo je zakonska regulativa posvećena unapređenju nautike u kojoj samogradnja ima svoje mesto i podređena interesima građana. Pogledajte forum.woodenboat.com, www.boote-forum.de i druge.

Terca:
Opet ste se namah raspucali oko teme, a bez da ste se prethodno informisali detaljno.

Sve što je pisano je vazano za samogradnju, danas u Srbiji, a slično je i drugde. Obratite pažnju: samogradnja nije kad sami švajsujete, turpijate, lepite i šta-ti-ja-znam, nego kad se odlučite za gradnju broda/čamca, jednog jedinog, za sopstvene potrebe. U tom slučaju VI (A NE MAJSTOR KOJI ĆE DA ŠVAJSUJE i ŠTA GOD I KOJI JE ĐAVO ZA TE ČAMCE VEĆ 30 GODINA) prijavite gradnju, VI predajete nacrt ko god da ga je izradio i on vam se overava, zatim sledi neki nadzor, i VI LIČNO dobijete svedočanstvo o gradnji, svog, jednog jedinog brodića, koji mora ostati VAŠ narednih 5 godina. Pri tom, možete imati pomoćnika majstora koji brusa brusal'com ili buša bušal'com i gradi čamce na ovaj ili onaj način već 30 godina.

Tehnička regulativa koja se odnosi na čamce koje proizvođači stavljaju na tržište (to već NIJE samogradnja, a proizvode ih najčešće serijski ali i pojedinačno da bi ih neko kupio, npr u Srbiji, ili u Holandiji, svejedno) je kod nas u procesu transformacije, i to UPRAVO IZ RAZLOGA DA SE IZJEDNAČI SA "drugim zemljama", "civiliziovanim svetom", "onim tamo što lepo dočekuju ekonomske migrante", "tamo gde se lepo živi" itd. kako god to zvali, a zbog osnovnog principa EU, a to je slobodan protok robe, kapitala i usluga. Za taj slučaj ne može da važi "to je prihvatio srpski registar" jer registri mogu imati potpuno različita pravila i mogu da ih menjaju svojevoljno, a osim toga pojedinačne države više nemaju "svevideće oko i organe " koje će umesto učesnika na tržištu određivati šta je dobro i lepo a šta ne i preuzimati potpunu odgovornost na sebe za kvalitet i bezbednost (to važi za sve oblasti, osim hrane, lekova i slično). Zato će biti primenjivano tehničko zakonodavstvo  tzv. "novog pristupa" gde sam već pokazao koji je krovni propis, Direktiva za rekreativna plovila 94/25/EC , imate to na srpskom institutu za standardizaciju  http://www.iss.rs/rs/standard/directive.php?directive_id=112, i ta direktiva se poziva dalje na primenu tehničkih standarda, harmonizovanih tj usaglašenih među članicama EU... evo i spiska tih dokumenata http://www.iss.rs/rs/standard/index.php?directive_id=112 .
Kao što vidite, dokumenta su usvojena (ima tome već 7-8 godina), zarad brzine većina njih je usvojena na engleskom jezku sa naslovnom stranom na srpskom jer bi samo prevođenje standarda za sve tehničke oblasti odnelo nekoliko života.
Struktura ovih propisa je tako podeljena (direktive usvajaju parlamenti a pozivaju se na pod-dokumnta/standarde) da omogući da tehnička lica, stručna lica, mogu efikasnije da menjaju standarde, mere i vrednosti, a da ne moraju vlade, političari, skupštine, svake zemlje pojedinačno da usvajaju posebno svaku izmenu jednog sveobuhvatnog Pravilnika, tj da se omogući i praćenje nekakvog tehnološkog napretka...

E ONDA: proizvođač za svoj čamac napravi tzv. tehnički fajl, izvrši neophodna merenja u imenovanim laboratorijama u skladu sa propisima, priloži ih, kategoriše plovilo za oblast plovidbe- ograničenja, i izda deklaraciju o usaglešenosti sa tehničkim propisima (stavi CE oznaku), kojom pokaže da da preduzeo sve razumne postupke u vezi s bezbednosti upotrebe, ali i preuzme odgovornost za to... i onda nacionalni registri, širom EU, moraju da prihvataju takve dokumente, po tzv. "pretpostavki o usklađenosti", i tada neki holanđanin, npr. Van Der Terca može da ode i da kupi u radnji (bez obzira ovde ili tamo) i potom registruje npr. drveni čamac majstora iz Prova sa motorom od 45 KS (a mora da ga registruje jer to može da piči 20km/h)... Napominjem: ovo se odnosi isključivo na plovila za rekreaciju, i to na ona koja se ne prave u samogradnji, nego ih proizvode pravna lica ili preduzetnici sa ciljem stavljanja na tržište tj. prodaju, a budući da smo poželeli da imamo jedinstveno tržište sa "civilizovanim svetom" onda to znači da napravljeno mora da bude ok ne samo za srpsko već i za neka druga tržišta, koja slabije pamte Karađorđa i ustanike...

Tu ću da se zaustavim, ovu temu ne treba bogaljiti sa narazumevanjem registara i registracije, upisa prava i modelima po pojedinim državama... Sve u svemu: SAMOGRADNJA SE NE GASI, onoliko koliko nije ugašena u drugim državama.

Ljuba:

--- Citat: Terca  06, 09, 2017, 13:41:17 posle podne ---... i tada neki holanđanin, npr. Van Der Terca može da ode i da kupi u radnji (bez obzira ovde ili tamo) i potom registruje npr. drveni čamac majstora iz Prova sa motorom od 45 KS (a mora da ga registruje jer to može da piči 20km/h)...

--- Kraj citata ---

Što će reći, ne mora da ga registruje ako okači motor s kojim ne može da piči >20km/h?

Terca:

--- Citat: Ljuba  06, 09, 2017, 21:11:17 posle podne ---
--- Citat: Terca  06, 09, 2017, 13:41:17 posle podne ---... i tada neki holanđanin, npr. Van Der Terca može da ode i da kupi u radnji (bez obzira ovde ili tamo) i potom registruje npr. drveni čamac majstora iz Prova sa motorom od 45 KS (a mora da ga registruje jer to može da piči 20km/h)...

--- Kraj citata ---

Što će reći, ne mora da ga registruje ako okači motor s kojim ne može da piči >20km/h?

--- Kraj citata ---

Uzdržavam se da dam najkraći odgovor na ovo pitanje, jer je cela prepiska hejterski inspirisana, a ljudi pokušavaju da prostoproširenim maksimama objasne čitave pravne okvire, i u ovoj u drugih par povezanih otvorenih tema... ne biva to tako.

Pa evo (iako deo pripada ovde a deo u paralelne teme): zaista, ako Van der Terca neće prevoziti Karađorđa i ustanike, niti će se kao preduzetnik obavljati privredni ribolov ili bilo koju drugu privrednu delatnost... ukoliko je čamac kraći od 15m i ne može da razvije brzinu veću od 20km/h onda u Holandiji NIJE obavezan upis u upisnik (čitaj registracija).

Kada je to ipak obavezno: recimo da on želi da plovi van Holandije, ili želi da vije holandsku zastavu, ili želi da ugradi radio stanicu, ili želi da lupi taj čamac na kredit (ukoliko je sam čamac sredstvo obezbeđenja) ili lizing, ili želi da ga kasko osigura jer je čamac vredan, ili želi da ga osigura od štete prema trećem licu (ako to zahteva marina gde se privezuje radi odricanja svoje odgovornosti), ili ako želi da ga proda nekom van Holandije i da mu olakša postupak...

Suština je u sledećem: upisom u Upisnik se identifikuje čamac (dobije ime ili oznaku), i uloži se Svedočanstvo o sposobnosti za plovidbu... bla, bla... ali se u Upisnik upisuju i važna prava, od kojih na prvo mesto stavljam pravo svojine. SAMO NA OSNOVU UPISNIKA za neko plovilo mežete reći ko mu je vlasnik, i kod nas, i u postojbini dobrog starog Van der Terce, a i drugde.

I ONDA: u Holandiji je društvena praksa takva da ima čamaca više nego stanovnika, i onih koji vrede nešto (spram stepena materijalnog blagostanja)  i onih koji ne vrede, i precizna i potpuna administracija prevazilazi racionalnu opravdanost, i onda kažu ljudi: ako smatrate da za vaše plovilo ne morate da se brinete ni u smislu prava svojine, neće to raditi niko za vas, kao što ne radi recimo ni za bicikle, ni kod nas (pa onda kad neko klepi bicikl policija i ne izlazi na teren nego samo „evidentira prijavljenu krađu“ jer se vrednost smatra malom...).

Zato tamo nije kažnjivo da plovite bez plovidbene dozvole (ukoliko plovite goreopisanom vrstom čamca). U realnosti, ne mali procenat čamaca JESTE upisan u Upisnik (registrovan) opet zbog gorenapisane motivacije. Obratite pažnju: ako nije kažnjivo za Van der Tercu da tera čamac bez plovidbene dozvole, onda nije kažnjivo ni za Van der Ljubu, koji teorijski može da sedne u isti čamac i da vozi, a da nije ni pitao van der Tercu... a ako ga zaustavi policija, čamac nije registrovan, ne može da mu se utvrdi vlasništvo, ni da li ga je on ukrao... Ja sam poprilično uveren da za razliku od Van der Terce, svaki Tercoje Tercić u Srbiji bi ipak dan danas ipak radije imao u ruci dokaz o vlasništvu, iako je broj krađa plovećih objekata realno mali.
Dodatno, nigde nisam naišao na podatak da izvesna količina kradenih motora iz Srbije završi švercovano u Holandiji, a za obrnut slučaj jesam, i taj podatak ne bi trebalo zanemariti.

U tom smislu redovne kontrole rečne policije i pregled isprava može da se smatra i preventivom (jer ja lično i očekujem da policija uhvati onoga ko plovi mojim čamcem a da mu ja nisam dao i plovidbenu...), samo je važno da se to zaista i radi, stalno i sistematski. I opet, i policajac koji vas zaustavi jednom ili dvaput prepoznaće vas i neće bez potrebe smarati ni sebe ni vas.
Toliko o Upisniku, i registraciji. Nisam stekao utisak da to toliko smeta ljudima koliko troškovi koji su u vezi sa tim, a opet troškovi registracije (takse i prihod kapetanije) su relativno mali. Većinom problem izaziva iznos koji se plaća na osnovu Zakona o porezu na upotrebu dobara, još ga zovu i porez na luksuz i to može da bude tema, a opet nije baš laka niti je lako prepisati šta stoji u nekom propisu u nekoj tamo Holandiji (i tamo se plaćaju porezi, takse... i recimo jedan deo toga uđe u cenu litre benzina koja je 1,7 evra po litri iako je osnovna cena kao i kod nas (reda 60-70 dinara) a ne pada mi na pamet da kažem kako ovi naši lopurde imaju niske namete na gorivo već sad...).
O tom porezu su ljudi pisali i u ovoj temi ali se preko tih postova lako preskoči... a suština je da je zbog slabe snage da se porez naplati, on promenjen u „superhik zakon“ kojim se otima od siromašnih da bi se nadoknadilli novci koju imućniji/moćniji izbegnu da plate, takve primere imate i među nama i to je posebna tema...

Evo i još  jedan primer o prepisivanju propisa: bez obzira da li mu je čamac registrovan ili ne (ICP), imao dozvolu ili ne (ICC), u Holandiji van der Terca na njemu mora imati štampani primerak almanaha o vodenom saobraćaju, ima dve knjige, izdaje ih ANWB (Dutch touring club) jednu parnom godinom a drugu neparnom... i prva sadrži propise o unutrašnjoj plovidbi, a druga mape, radna vremena i režime rada plovnih puteva... svaka košta dvadesetak evra (tako je bio daleke 2013.) i nije dozvoljeno koristiti kopije, mora najnoviji original (iako moram i da kažem da mene niko nije zaustavljao i proveravao tamo).
 Pogledajte http://www.bookharbour.com/almanacs/anwb-wateralmanak-deel-1/

To je mehanizam kojim se npr u Holandiji obezbeđuje da Van der Terca ne može da kaže „pa ja nisam ni obučen za plovidbu, niti moram da imam dozvolu, i otkud ja da znam da moram noću na čamcu da imam neka svetla...“ Realno, njegovi troškovi samo zbog tih knjižica su  veći od onih koje ima njegov daleki rođak Tercoje Tercić za svoj UMČ u Srbiji, i siguran sam da bi ovaj dobio nervni slom kada bi takav propis neko ovde doneo, a da ne napominjem ko bi se tu kome i koliko ugradio.

I sad slatkiš za kraj: zapravo, neko je i doneo sličan propis ugledajući se na ko zna koga, srećom ublažen, tj svaki čamac s kabinom mora imati štampanu kopiju „Uredbe o uslovima  za plovidbu i pravilima plovidbe na unutrašnjim vodama“, ili makar sredstva koja omogućavaju da joj se pristupi u elektronskom obliku (na internetu) u razumnom vremenu.

Član 15. http://www.mgsi.gov.rs/sites/default/files/Uredba%20o%20uslovima%20za%20plovidbu%20i%20pravilima%20plovidbe%20na%20unutra%C5%A1njim%20vodama.pdf

Pa da pripupitam: ko od vas nosi odgovarajući broj Službenog lista sa sobom kad ide na pecanje?  Realno toliko je besmisleno da ni policajci nisu nikog zaj***vali zbog toga iako bi mogli.

Aj uzdravlje...

Ljuba:

--- Citat: Terca  11, 09, 2017, 16:52:24 posle podne ---
Uzdržavam se da dam najkraći odgovor na ovo pitanje, jer je cela prepiska hejterski inspirisana, a ljudi pokušavaju da prostoproširenim maksimama objasne čitave pravne okvire, i u ovoj u drugih par povezanih otvorenih tema... ne biva to tako.

Pa evo (iako deo pripada ovde a deo u paralelne teme): zaista, ako Van der Terca neće prevoziti Karađorđa i ustanike, niti će se kao preduzetnik obavljati privredni ribolov ili bilo koju drugu privrednu delatnost... ukoliko je čamac kraći od 15m i ne može da razvije brzinu veću od 20km/h onda u Holandiji NIJE obavezan upis u upisnik (čitaj registracija)...

--- Kraj citata ---

Takvih koji neće prevoziti Karađorđa i ustanike (niti obavljati gore navedene delatnosti) na ovom forumu (a i drugim forumima) nas je 99%, nama čamac služi za REKREACIJU pre svega, uostalom tako piše i u plovidbenoj dozvoli.
Mislim da se u ovoj diskusiji provlače nekoliko zabluda, pre svega mi gotovo svi imamo ČAMCE a ne brodove, plovilo do 15m je čamac pa se treba držati te terminologije.
Dalje, u suštini niko ne bi imao ništa protiv registracije da se to nije pretvorilo u OTIMAČINU novca od ljudi na ime famoznog poreza na luksuz, kao što si lepo primetio dalje u tvom tekstu, sa takvim pristupom države obesmišljen je sistem registracije a ljudi naterani na kojekakve pravne vratolomije ne bi li se toga nekako oslobodili.



--- Citat: Terca  11, 09, 2017, 16:52:24 posle podne ---Suština je u sledećem: upisom u Upisnik se identifikuje čamac (dobije ime ili oznaku), i uloži se Svedočanstvo o sposobnosti za plovidbu... bla, bla... ali se u Upisnik upisuju i važna prava, od kojih na prvo mesto stavljam pravo svojine. SAMO NA OSNOVU UPISNIKA za neko plovilo možete reći ko mu je vlasnik, i kod nas, i u postojbini dobrog starog Van der Terce, a i drugde...

--- Kraj citata ---

Što se ove tvrdnje tiče, na ovom linku je dato mišljenje od strane HPi Verification Services a u vezi sertifikacije.
http://www.eucertification.com/faq/does-a-home-build-boat-need-a-ce-mark

...pa tamo negde stoji i ovo:
"If you are a home builder, identifying the point of completion and formally recording it is very important. Insurance certificates, registration documents, berthing receipts etc. are all useful evidence."

Dakle, i prijem na privez u marini (berthing receipts) može poslužiti kao dokaz kada je plovilo postalo operativno pa se samim tim lako može utvrditi i vlasnik. Naravno da je registracija najbolji dokaz ali nije i jedini.

Inače, što se tiče poređenja svojine nad biciklom i plovilom a u vezi nedopuštenog otuđenja imao sam slučaj kada mi je ukraden bicikl, krađu nisam prijavio baš zbog male vrednosti ali jednoga dana policija mi se pojavi na vratima sve sa lopovima koji su priznali krađu (pored ostalih) pa su mi dali podatke da ih tužim u građanskoj parnici.
Pretprosle godine masovno su kradeni bicikli na Karaburmi i jednoga dana lopovi pali i oštećeni građani su pozivani da dođu u policijski depo da identifikuju svoj bicikl.

Dakle, to što policija evidentira krađu ne znači da će odustati od potrage kao što i kada tragaju za kradenim registrovanim vozilima ne znači i da će ih pronaći.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana