Hajde onda da ispunim želju Vepru koji zna nastavak priče... Moram da napomenem da je ono što se posle desilo sasvim normalna pojava koja se svakom ko mnogo boravi na reci mora pre ili kasnije desiti... Barem sam ja tako doživeo, i molim pobornike sigurne plovidbe u plićaku i ne micanju sa veza da se uzdrže komentara
Negde 20 minuta posle ponoći odlučimo krenuti kući, kao i uvek Jasna sačeka da odem na pramac, pa ubaci u najniže obrtaje da ne bih morao vući ceo brod uzvodno dok vadim sidro. Pogotovo je sad to bilo od pomoći, Dunav nadošao i jak, nosi brzinom oko 5 km/h (mereno ujutru 31.12 dok sam se spuštao od Rakovačkog ka Novom Sadu). Pakujem sidro, Jasna izbacuje iz brzine, krećem nazad... Ne znam kako sam kliznuo, i šta se tačno desilo, ali desna noga mi je skliznula sa palube, a leva se zaglavila za ogradu... Levitirao sam tako par momenata, a onda se naglavačke strmeknuo u Dunav
Neverovatno je kako mozak brzo radi u takvim momentima... Još dok sam padao prema vodi mi je prošlo kroz glavu da je sreća što je sidro napolju, tako da me ne može Dunav odneti dok brod ostaje na sidro, izranjam, Marissa još pod zaletom prolazi pored mene. Puštam je da prođe, hvatam se za merdevine sa zadnje strane, i kao morž ispuzavam na platformu (pošto je odeća toliko teška da nisam mogao normalno da se popnem). Webasto je već odavno radio, a imao sam i suve stvari u brodu, tako da sam ni minut posle kupanja bio u toplom i suv...
Jedino nisam imao čarape, pa mi je Jasna pozajmila njene tigraste sa nekim krznom, komedija, šteta što nismo slikali
Često napomenem ovde da već na temperaturi vode od 13-14 stepeni otvaram sezonu kupanja, ali sam ove godine baš poranio. Verovatno da sam prvi u Srbiji
