*
=================
Vojne Baste - 9=================
U nizvodnom delu Malog Ostrva Vojne baste, u obalu se zaustavio jedan od nekoliko kabinasa koji su plovili iz smera Beograda. Drugi je nastavio put prosavsi pored nas uzvodno rukavcem, a u njemu posada iz dvoje sredovecnih ljudi koji su nam mahali u znak pozdrava. Mi smo ih otpozdravili, a muskarac koji je bio pored vanbrodskog motora, podigao sesir sa glave i kaze :
-“ Bogami kod vas se “dimi”! A to znaci da se nesto valjano za rucak sprema ?! Valjalo bi da i mi svratimo ... ?!” A Buca, koji se zbog vrucine podaleko odmakao od vatre, ali ipak je glavni za njeno odrzavanje, odgovorio je po svom :
-“ Vasa je volja, a nas je predlog da svratite ! Pokajati se necete ... !” A camdzija sa sesirom, jos jednom je mahnuo njime i zahvalio se, rekavsi da mu je danasnji prioritet da nadje dobro mesto za pecanje.
-“ A ova vrucina mi “kaze” da ce riba “proraditi” tek veceras pre mraka, a ako ne, onda ce ujutru rano zasigurno.” I nastavili su uzvodno uz lepi zvuk “volvo-pente” ! Treci kabinas ( uslovno receno ) usidrio se nedaleko od nas, a taman na pesku koji voda Dunava stalno donosi iz glavnog toka pa izmedju Malog i Velikog ostrva u rukavac.
-“ E’ nazdravlje ! Bas je stao na “nasu” plazu !” Kaze Ljilja i posle kratkog predloga, sve su zene sisle sa krova Seve i nasle se u vodi oko kabinasa-dodjosa. A Vera, lepa i kulturna zena, ali malo ocigledno “drcna”, pitala je mladji bracni par u usidrenom camcu ?:
-“ Dobar dan mlada gospodo ! ‘Aj’ mi recite, iz kog’ razloga ste bas ovde se usidrili ?” Mlada zena se iznenadila, ali posto je videla osmeh na Verinom licu, kao i na licima Ljilje i Vere, malo se zbunila, a njen muz je odgovorio :
-“ Pa stali smo radi pecanja !” A Vera je nastavila po svome :
-“ Radi takvog pecanja, niste morali da dolazite do ovde. Takve uslove za pecanje ste imali i na Lidu !” I Vera je ustala iz vode, a ono joj je voda do pojasa.
-“ T-pu, majku mu. A mislio sam da je ovde duboko !?” A Vera je ipak “drug”i kaze :
-“ Hajde ti mala, sidji sa camca i okupaj se sa nama. Voda je predivna i osvezava ! A muza pusti, neka “osvaja” teren !” Mlada zenica, ne skidajuci osmeh sa lica, predstavila se imenom Maja, a njenog muza kaze zovu Ivan i spustila se u vodu, a Ivan im je iz camca dobasio plasticnu loptu, sa kojom su se brzo snasle u igri dobacivanja i plivanja, a sam Ivan je podigao sidro i pomerio camac nesto nize ka sredini rukavca.
A pored vatre, koju su svi izbegavali zbog opste vrucine koja se usilila od podneva, pa i hladovina pod vrbama nije bila vise hladovina. Spas smo nalazili u vodi rukavca, a voda je bila bas onakva kakva se pozeleti da. Dragisa Pancevac je objavio da je pasulj u kotlicu gotov, a to je znacilo da ce zaprskom da zavrsi proces kuvanja i da treba odmah da se ruca. A za to nije trebao mnogo da nas ubedjuje, jer miris pasulja iz kotlica nam je otvorio apetit i svi smo jedva cekali da sednemo za stolom i rucamo tako ocekivani pasulj. Dusan je ostavio svoje stapove i ponovo je bio na korak od Pancevca, prateci svaki njegov kulinarski potez. Dragisa je stapom privukao niski tronozac iznad srednje vatre i stavio mali teflonski tiganj na njemu. U tiganju je stavio svinjsku mast da se dobro razgreje. Za to vreme je izgnjecio i iseckao desetak cenjova belog luka. U razgrejanu mast, stavio je jednu vrsnu kasiku psenicnog brasna i drvenom varjacom dobro razmesao brasno, da ne ostanu grudvice. Brasno je pocelo da dobija smedju boju i da lepo mirise, a Pancevac ga je stalno mesao da ne zagori. Zatim je u tiganj dodao 4-5 kasika corbasti deo iz kotlica i kada je zacvrcao, stavio je sav beli luk i mesao varjacom bez prestanka. U masu zaprske u tiganju je dodao pola kasike ljute tucane paprike i dok je sve to cvrcalo, dodao je jos jednu punu kasiku slatke mlevene “aleva” paprike i sve to dobro izmesano, nasuo u pasulj. U tiganj je nasuo 10-ak kasika corbastog pasulja i sa njim pokupio svu preostalu zaprsku i sve to nasuo u kotlic. Varjacom je mesao pasulj u kotlicu i dodavao vatru, sve dok pasulj nije “okrenuo jos jedan kljuc”. Pancevac je nekoliko puta varjacom zahvatao i probao ukus pasulja, dodao jos sasvim malo soli i tada je klimnuo glavom i rekao da je pasulj gotov i da moze da se jede.
Otisao sam da se rashladim i okupam i dok sam isao kroz vrbak, odjednom sam cuo neku cudnu tisinu. Ptice su utihnule i ni cvrcak se vise nije cuo. I nekako bas u to vreme, Buca, ( glavni lozac vatre za pasulj ) je otisao na Veliki Dunav da se okupa i rashladi i zove on mene panicno :
-“ Momo, hitno dodji i pogledaj ! Ovo na nebu mi se ne svidja nikako ... !” Galamio je jos sto u panici, a ja ga dobro znam i znam da nece da podize paniku ako za to nema razloga. Otrcao sam do njega i pogledao u pravcu u kome je i on gledao iza vrbaka. A nebo je zacrnelo iz pravca Zemun Polja, praceno munjama kroz oblake, od kojih se grmljavina jos nije cula, a meni se otela glasna rec !
-“ Salauka !” Progovorivsi, osecao sam kako mi je na stopalima u vodi hladno !
-“ Buco, da ne plasimo narod !? Ali hitno pomogni da sve sto treba da se veze na krovove camaca i da se skloni u camce sa mesta sedeljke. I taman sam se dokopao obale a podmuklo strujanje vazduha kroz krosnje vrba, skidalo je suve grancice i lisce koje je stradalo od prejakog sunca i raznosilo ga je po vrbaku i po povrsini vode rukavca. I od nasih u kampu, niko tu promenu nije primecivao i na kraju sam morao da doviknem tako glasno da su me svi culi :
-“ Zene, zatvarajte camce ! Muski, prekontrolisite vezove camaca za obalu i vezite ili sklonite u camce sve sto vam je momentalno na palubama i krovovima, a moze vetar da ga odnese. Pocinje Salauka !” Tamno-plavi i crni blaci su se tako brzo formirali na nebu, da je i na obali postalo tamno, prosto se smrklo. Malo su zastali, a zatim se svi bez mnogo galame organizovali. Pancevac je poklopio kotlic i panicno me pita, gde ce sa njim !?
-“ Nosi ga u Sevu i stavi ga na sanduk, odnosno sto iznad motora !” Ja sam punom kofom vode gasio preostalu vatru na lozistu, odakle je pepeo nosen vetrom leteo svuda okolo. Pocela je krupna hladna kisa da pada, nosena silom vetra, od koga se drvece savijalo do zemlje. I opet sam glasno doviknuo svima :
-“ Ako ste sve obezbedili na camcima, dodjite svi u Sevu ! Ima mesta za sve ! Buco ti ponesi hleba, a Dusane ti nemoj zaboraviti belolucene paprike.”
-“ Paprike su u Sevi u frizideru !” Dovikuje Dusan iz svog camca, iz sveg glasa !
===========================================nastavak sledi===========================================
