Drugari kapetani,
Danas smo na 65. strani teksta i dalje tece rasprava o sada vec nasiroko poznatom Zokiju. Za marketing, cista desetka… Nas brod je inace napravljen 2010. godine. Zove se Proud Mary i klasicni je predstavnik Zokijevog dizajna, tj manje vise isti je kao i svi ostali. Mislim da je Deda, kojeg sam imao prilike i da upoznam, jednom prilikom i zakacio sliku ili dve. Ovom prilikom Dedu i pozdravljam. Elem proslo je skoro 4 godine, i zadovoljstvo koje nam je brod pruzio je stvarno tesko izmeriti. Stotine izlazaka u kasno popodne i dolazaka nazad u marinu u sitnim jutarnjim casovima kad Beograd spava je neopisiv dozivljaj. Kako god, uvek postoji i ona druga strana. Prvo da kazem da smo mi bili totalni laici za brodogradnju i osim ljubavi prema reci, nismo imali drugih vestina ili znanja vezanih za ovu tematiku.
Duzina broda je malo preko 10 metara. Brod je inace izgradjen u roku u kom je i dogovoren i tu stvarno nemamo bilo kakvih primedbi. Placanja su bila mesecna a u skladu sa dinamikom radova. Neke materijale je direktno Zoki kupovao a neke smo i zajednickim snagama tj. uz Zokijevo prisustvo. Korito broda je sastavljeno bez greske. Svi varovi su odlicno odradjeni, a limovi precizno iseceni.
Kabina je druga prica. Stajaca visina je iz nekog razloga narasla na 3 metra, prozori su veoma neprecizno iseceni, a zastakljivanje je tako odradjeno da je nakon mesec dana trazilo potpunu reparaciju i dodatno koriscenje desetak tuba silikona.
Paluba je izbusena na nekih 300 mesta kako bi srafovima bile pricvrscene daske koje su trebalo da olaksaju hod (iste su se raspale nakom 2 nedelje a rupe smo morali dodatno da punimo). Dva otvora na krovu su krenuli da prokisnjavaju nakom desetak otvaranja i zatvaranja i trece jace kise. Farbanje je inace odradjeno u radionici u kojoj je u to vreme bilo samo par stepeni iznad nule, pa se i boja nije iz najbolje primila. Brod je vec nakon druge sezone bio spreman za potpuno novu boju i to je i odradjeno. Krov je na mnogo mesta uvijen gde se konstantno voda skuplja.
Enterijer je takodje odradjen u potpunosti od strane Zokija. Prednost je sto su kupljeni i korisceni stvarno kvalitetni materijali pa i habanje nije bilo vece.
Upravljivost je losa. Visina broda i gaz od samo par centimetara dovodi do toga se brod cak i na blagom povetarcu ponasa skroz nepredvidivo. Tesko drzi pravac. Brzina sa novom Hondom od 20hp je u najboljem slucaju iznosila oko 17km/h nizvodno.
Sta je zakljucak? Da li je vredelo?
Materijalno ne kako je brod placen oko EUR 8,000 (bez motora) a prosle nedelje (tj. tri godine kasnije) smo uspeli da ga prodamo za EUR 1,500 (takodje bez motora) osobi koja ima vestine i vreme da se njemu u potpunosti i posveti.
Da li sam se za ove tri godine pokajao i jednom sto sam usao u celu pricu? Ni jednom…vredelo je.
Savet za kraj? Sta god odlucili, forum nikad nije dovoljan. Stupite u kontakt sa vlasnicima, pricajte sa njima, saznajte njihova iskustva, pogledajte brodove koji su napravljeni pre 2, 3 ili 5 godina. Ne ulazite u pricu bez projekta. Ukoliko se na kraju ipak odlucite za Zokija…nece vas prevariti, nije pokvaren covek, ali nece ni kvalitetno odraditi bilo sta preko varenja. Za sve preko varenja, moracete ipak da potrazite ljude koji se bave brodogradnjom…
