E, ovako treba... > NAUTIČKA DISKUSIJA

Glisiranje sa 5ks, da ili ne?

<< < (17/34) > >>

SALE NB:

--- Citat: Barba  09, 09, 2011, 12:02:19 posle podne ---
--- Citat: SALE NB  09, 09, 2011, 07:54:47 pre podne ---Njihov oblik korita omogućuje glisiranje, iako nema progresivnost gliserskog korita, pa je zato i taj prelaz iz jednog režima u drugi manje primetan.

--- Kraj citata ---

Iz kog rezima u koji rezim i na osnovu cega znas da je presao u taj drugi rezim?
Sta znaci progresivnost gliserskog korita?

--- Kraj citata ---

Gliserska V korita su građena tako da se oštri V na pramcu , progresivno otvara prema krmi. Ovakva geometrija korita omogućuje gliserima  tu toliko pominjanu stabilnost, pošto korito vodu ne gura samo ispod sebe, već delimično i na stranu, pa upravo voda koja se progresivno sabija u sve manji prostor pravi potporu koritu za stabilno glisiranje.
Često ćete primetiti glisere, pogotovo kad su loše istrimovani ili kada je motor nedovoljno jak, da se u plovidbi zavaljuju na levu ili desnu stranu. Uzrok je upravo ta osobina gliserskog korita, koja je češće izražena kod plovila sa dubokim V koritom.
Zbog tog oblika korita se kod glisera jasno primećuje prelazak iz deplasmanskog u gliserski režim plovidbe, zato što je kobilica kod V korita u mirovanju i deplasmanskoj plovidbi uronjena duboko u vodu, a prilikom izglisiravanja se, uslovljeno pritiskom vode ( tj. hidrodinamičkim uzgonom) izdiže bliže površini vode, time se smanjuje oplakana površina korita i otpor, i dobija se brzina.
Kako za korita koja su sposobna da glisiraju teoretski ne postoji maksimalna brzina ( pod pretpostavkom neograničene snage), nekim teoretisanjem u nedogled bi se došlo do toga da će V korito pogonjeno nekom ogromnom snagom, na kraju toliko smanjiti oplakanu površinu korita, da će glisirati praktično samo na završetku kobilice!
Ravna korita (ili taban), ne potiskuju vodu na stranu, već isključivo ispod sebe, zbog toga su vrednosti hidrodinamičkog uzgona pri manjim snagama motora, veće nego kod V korita, što tabanu daje veću brzinu. Daljnim dodavanjem snage se takođe smanjuje oplakana površina, ali pošto korito nema nižu tačku od tabana, ni kobilicu, nakon određenog momenta, dodavanjem snage više nije moguće smanjiti oplakanu površinu, ni otpor trupa, pa su nakon te tačke V korita brža.
Zato su taban korita uglavnom brža od glisera sa V koritom iste snage i veličine, iako gliser ima potencijal za veću brzinu, ali traži i veću snagu.
Taban korito je u mirovanju veoma plitko uronjeno u vodu, pa prilikom prelaska u gliserski režim ne dolazi do značajnijeg izdizanja korita, zato se prelaz iz deplasmanskog u gliserski režim ne može konstatovati na taj način ( ako je to pored svih drugih očitih pokazatelja uopšte potrebno).

Barba:
Ok mislis na linijsku (kontinualnu) promenu geometrije i to je jasno samo po sebi. Jasno je i da tabanas to nema.

Slazem se sa svim sto si napisao, ali si propustio esenciju, na kojoj od pocetka insistiras, a to je klizanje. Lepo si konstatovao smanjenje okvasene povrsine u tacku kobilice glisera. To je esencijalni trenutak, trup je u dodiru sa vodom samo u toj tacki, (naravno slazem se da pricamo o granicnim vrednostima i da u realnosti to nije bukvalno tacka, jer tacka je nula i nema povrsinu, sto bi znacilo da je camas poleteo). Do tog trenutka camac je orao tj. gurao ostatak nerasprsenog pramcanog talasa, a posle toga je spustio pramac jer nije imao potporu pramcanog talasa (na koji se do tada oslanjao - okvasena povrsina) i spustio je veci deo kobilice na povrsinu vode po kojoj ona sada "kliza", a zapravo mikro gledano rub kobilice po vodi tada plovi deplasmanski (naravno pricam samo o kobilici, ne o koritu), mali pramcani talas razbija se na bokove kobilice  na gore i postize se stabilna plovidba. Posto je deplasman (istisnina vode) tada, opet teorijski, nulta, nema limita brzine.

Kod tabanasa se desava identicna situacija, pramcani talas se rasprsuje, okvasena povrsina se takodje smanjuje u tacku, ali u zadnju tacku korita (opet govorimo o granicnim vrednostima), korito se vise ne oslanja na pramcani talas jer nema okvasene povrsine tj. povrsine oslanjanja i pramac ide dole. To je poenta, vraca se u poziciju gde je vec bio i opet dobija okvasenu povrsinu koju opet smanjuje (dize pramac i ore) pa kad je svede u "nulu" ide sve iz pocetka. Nikada ne udje u rezim klizanja - glisiranja jer nema cime, i zato ne moze da se smiri.

Tabanas ne moze da bude u deplasmanskom rezimu vec u konstantnom oranju, jer podvlaci pramcani talas i rasprsuje uslovno receno horizontalno (to je ono sprejanje sa strane), a ne uz bokove na gore kao deplasmanac. Isto tako ne moze ni da bude u gliserskom rezimu osim kada okvasenu povsinu svede u tacku sto je neodrzivo stanje iz koga stalno ispada i vraca se u njega, zato pramac skace gore dole.

Jedino sto tabanas moze je da konstantno bude u predgliserskom rezimu, ali za to treba imati bubrege.   

zoki novus:

--- Citat: odisej  09, 09, 2011, 11:27:33 pre podne ---Ja mislim da ovu temu treba postaviti na nekom američkom forumu , pa nek se oni natežu pa i nek se pobiju , a mi lepo da pijuckamo pivca i iz potaje pratimo raspravu do konačnog rešenja,Svremena na vreme ubacimo kosku pa nek se vataju za vratove.Oni su krivi , da imaju jednostavniji jezik ,kao recimo naš, bilo bi jednostavnije razjasniti šta je glisiranje ,šta oranje a šta berba kukuruza :tenk:

--- Kraj citata ---

pa jel stvarno mislis da ikog normalnog zanima da li siklja glisira ili bere kukuruz ako plovi brzinom od 30kmh?

maverick:
ako putujes kilometar-dva na pecanje nema veze kako ide siklja, ali ako putujes 40 i vise kilometara u jednom smjeru sve je bitno

zoki novus:
na pecanje sam putovao preko 2500km u jednom pravcu i to vozom pa mi nije bilo bitno! bitna je strast!
il volis il nevolis! ili si lav ili nisi!

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana