Sa fotografija se vidi koliko nas je bilo, mada neke mogu da navedu i na pogrešne zaključke.
Iako se na par snimaka vide ljudi kako bulje u telefone, atmosfera je bila sve samo ne dosadna i telefoni su u rukama najčešće samo zato što smo ih koristili kao fotoaparate.
A druženje je bilo lepo.
Moja supruga i ja stigli smo na mesto okupljanja nešto oko 14:00 časova. Nešto kasnije pridružio nam se Arsa, a uskoro su se pojavili Srsa, Marke ... pa i svi ostali, osim naših "glavatih" kako to reče neko u jednoj davnoj TV seriji.
Naš Kapetan je odlučio da uvažene goste, Zoketa i još par odvažnih, poveze na krstarenje Dunavom i Savom svojom jedrilicom.
Da li zbog zemljotresa u Japanu i pomeranja Zemljinih geografskih polova, tj. do izmeštanja Zemljine ose za desetak santimetara, izgleda da je došlo i do nekih pomeranja na dnu rukavca, pa je došlo do nasukavanja.
Cim tamo, cim ovamo, tek jedrilica je nastavila i koliko sam mogao da vidim, kada su sa velikim zakašnjenjem stigli, svi su bili veseli (da li zbog doživljaja ili zato što su preživeli, ko će ga znati?)
Naš Kapetan je nadaren za mnoge stvari ali od jednog je operisan i to sada postaje sve jasnije i vidljivije.
Ima problem sa procenom vremena, tako da je svoje i naše goste dojedrio do restorana onda kada se pripremljeni ručak dobrano ohladio.
Iskreno govoreći, ja sam taman rešio da krenem sa ručkom bez daljeg čekanja, kad su se pojavili. Ali da je trebalo još malo čekati - neko bi me nosio na duši jer sam mislio da ću umreti od gladi.
Sve u svemu, kao što se na fotografijama vidi, bilo nas je čini mi se tridest, što gostiju iz Brčkog i kraja, što naših iz Kulpina, Titela, Banovaca, Batajnice, Zemun Polja - navodim nas sa "one strane" i svi ostali sa "ove strane", dakle iz Beograda, Smederevske Palanke pa čak i naš prijatelj Serbon koji je došao, ako se ne varam iz Niša (molim da me ispravi ako grešim). Namerno neću da pominjem imena onih koji su se najavli ali se nisu pojavili - prepoznaće se i sami.
BarbaNeša i Dule Hy su se svojski potrudili i domaćini restorana su spremili zaista obilan i ukusan obrok (još samo da se riba nije prohladila dok smo čekali naše jedriličare), a na kraju smo dobili i kolače koje je pripremila Nešina supruga.
U veoma prijatnoj i veseloj atmosferi, uz mnogo šale i podbadanja, vreme je proteklo kao tren.
Ja sam, na žalost morao medju prvima da napustim društvo ali tako je to kad na druženje podjete sa suprugom...
Nadam se da posle mog odlaska niko nije napravio neku ludoriju i da su naši prijatelji iz Brčkog kućama poneli uspomenu na jedan lep dan i lepo druženje u marini "Karaburma".
Što se tiče Sajma Nautike - koliko je bio velik i dobar, toliko reči sam mu i posvetio.
