Autor Tema: SVETA GORA  (Pročitano 16389 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže njegos68

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1624
  • Pol: Muškarac
  • Krapolovac
SVETA GORA
« poslato: 12, 02, 2011, 19:16:47 posle podne »
 U oktobru  2007 godine crkva je organiyovala Pokloničko putovanje na Svetu goru, Manastir Hilandar,Solun,Meteore.. tako se medju putnicima nadjoh i ja ,i kopajući po svom računaru nadjoh slike sa tog divnog putovanja pa riješih da ih podijelim sa vama,.. pošto nisam baš  vičan pisanju evo jedan tekst sa neta a onda idu moje slike sa ponekim objasnjenjem..                                                                                         
                                                                  Света Гора Атонска        

Света Гора Атонска је полуострво у Источној Грчко, тачније, источни испуст полуострва Халкидики који се пружа у смарагдне воде Егејског мора, приближно шездесет километара у даљину и око дванаест километара у ширину. Полуострво је брдовито, покривено густим шумама и испресецано безбројним степенастим јаругама. На југоисточном делу Св. Горе уздиже се брег Атос, на 2033м. Надморске висине. У паганско доба Атонска гора је била позната као Аполонија (по храму Аполона), а касније је на врху брега стајао храм Зевса под именом Атос. Црквено предање приповеда да се Мати Божија, примивши благодат Светог Духа у огњеним језицима, упутила у Иверску земљу, али је примила обавест од Анђела да она своје апостолско послање треба да обави у другој земљи. Лађа, на којој се Мајка Божија са Апостолима упутила на острво Кипар епископу Лазару, захваћена буром. Пристала је уз обалу Атонске Горе. Многобошци су примили Мајку Божију, слушали њену проповед, поверовали јој и крстили се.

Многа чудеса учинила је ту Мати Божија, и пре него што је отпловила за Кипар, поставила је ту као старешину и учитеља једног Апостола и казала: ''Нека ово место буде Мој удео, предат Мени од Сина и Бога Мојега''. Потом је, благословивши народ, додала: ''Благодат Божија нека буде на месту овом и онима који овде бораве с вером о побожношћу чувајући заповеди Сина и Бога Мојега. Добра нужна за живт на земљи имаће с малим трудом у изобиљу, живот на небесима припремљен им је и неће одступити милост Сина Мога од места овог до краја века. Ја ћу битит заступница овог места и топла молитвеница за њега пред Богом''.

Од тог времена Атон је ступио у еру хришћанске историје. Под влашћу Рима, који је прогонио хришћане, налазио се све до 313. године, када је император Константин Велики издао указ којим су хришћани добили грађанска права и слободу вероисповести. Дотле се хришћанство на Св. Гори већ доста развило. Појавили сус е манастири, цветало је монаштво. Постоји предање да је 422. године Атон посетила кћерка Теодосија Великог, принцеза Плакида, али јој је улазак у манастир Ватопед забранио глас који се зачуо од иконе Мајке Божије, Од тада су Атонски оци увели закон којим се особама женског пола забрањује приступ на Свету Гору и који је касније учвршћен и царским указима.

У VII веку освајања Египта, Палестине и Сирије од стране Арапа – муслимана, принудила су тамошње свештенике и монахе да напусте своје земље. Многи од њих су се, у складу са одлуком VI Васељенског сабора, определили за византијске манастире, међу којима и оне Атонске.

У XI веку царском повељом даровано је монасима право самосталне управе на Атону, и њихов број се повећава. Јавља се и православно словенско монаштво – руско, српско, бугарско.

У периоду Крсташких похода, време опадања царске моћи (1204 – 1261 године), Атон трпи прогоне и бива разаран од стране римских папа, а такође и насилно принуђиван на црквену унију са Римом.

IX век је период радова на обнављању манастира које су Латини разрушили у чему помажу благоверни императори Андроник II и Андроник III Палеолози, а много доброчинства чини и српски цар Стефан Душан. 

С годином 1453. и пропашћу Византије, наступа период турске владавине, али је Света Гора очувала слободу православне вере и самоуправу уз обавезу плаћања данка. Ослободивши се татарског ропства, Русија материјално помаже манастире Свете Горе. У XVII веку, ступањем на царски престо Осанлија Селима II настаје тежак период у коме су манастири лишени свих имања, а њихов положај отежавају и последице устанка 1770. и 1821. године. Тек 1830. Грчка проглашава езависност, а за Атон наступа миран период. Као у старо време, тако и сада, манастири имају метохе и на другим местима осим Свете Горе, где се негује православни духовни живот. Светогорски манастири имају метохе у Грчкој а такође и у Француској и Аустрији. Света Гора налази се под јурисдикцијом Константинопољског патријарха, и представља део Грчке државе, са грчким као званичним језиком.

 

Van mreže njegos68

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1624
  • Pol: Muškarac
  • Krapolovac
Odg: SVETA GORA
« Odgovor #1 poslato: 12, 02, 2011, 19:24:47 posle podne »
 na prvim slikama je hram Hristovog Vaskrsenja u Podgorici odakle smo krenuli na putovanje,ujutro stigli u Solun i slijede slike crkve Svetog Dimitrija u Solunu'agios dimitros...

Van mreže njegos68

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1624
  • Pol: Muškarac
  • Krapolovac
Odg: SVETA GORA
« Odgovor #2 poslato: 12, 02, 2011, 19:33:24 posle podne »
.. onda smo posjetili Srpsko vojničko groblje iz prvog svjetskog rata ZEJTINLIk i poklonili se sjenima palih ratnika...

Van mreže njegos68

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1624
  • Pol: Muškarac
  • Krapolovac
Odg: SVETA GORA
« Odgovor #3 poslato: 12, 02, 2011, 19:42:19 posle podne »
 evo slika iz unutrašnjosti crkvice na Zejtinliku,u uniformi je Djordje Mihailović starina koji se stara o groblju..
« Poslednja izmena: 12, 02, 2011, 22:32:19 posle podne od strane njegos68 »

Van mreže njegos68

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1624
  • Pol: Muškarac
  • Krapolovac
Odg: SVETA GORA
« Odgovor #4 poslato: 12, 02, 2011, 19:48:53 posle podne »
na trećoj i četvrtoj su slike čuvenih Srpskih vojskovodja iz prvog svetskog rata Serdara Janka Vukotića i Vojvode Stepe Stepanovića..

Van mreže barbanesa

  • Dunavsko-Savski trbusasti brka...
  • ******
  • Poruke: 998
  • Pol: Muškarac
    • Lence
  • Brod tip: Metalni
  • Marina: Dsrv Karaburma
  • Veličina: 9,5m
Odg: SVETA GORA
« Odgovor #5 poslato: 12, 02, 2011, 20:56:24 posle podne »
lepe slike nema sta.
Drago mi je sto je starina Djordje jos na zadatku,zadnji put smo ga videli pre 4 godine..
Blago onom ko mlad poludi ceo mu zivot u veselju prodje

Van mreže LSI

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 7053
  • Pol: Muškarac
    • LSI
  • Brod tip: AQ 575
  • Marina: Nautički klub "Stari Slankamen"
  • Veličina: 5,75 m
Odg: SVETA GORA
« Odgovor #6 poslato: 12, 02, 2011, 21:34:18 posle podne »
Njegoše, lepo je ovo podsećanje koje delite sa nama.

Nadam se da mi nećete zameriti na tekstu koji sledi ali hteo bih da ukažem na nešto o čemu se ne vodi mnogo računa.
Tekst koji sledi samo je deo tekasta koji sam, posle povratka iz Grčke, napisao u oktobru i koji je objavila "Politika" - pisao sam o srpskim spomenicima na Avali, na Krfu ali ovaj deo je direktno vezan za Zejtinlik.

....
U jednoj od tih emisija, na programu Radio Fokusa, od pre nekoliko dana, jedan slušalac je pomenuo predlog da se izgradi spomenik svim srpskim žrtvama u ratovima koji su vodjeni na našim prostorima.

Ovo me je zaintrigiralo, ne toliko što mislim da nam to treba ili ne treba, već iz jednog drugog razloga.

Srbiji mnogo toga treba pa se zato pitam da li je vreme da se investira u nešto tako?
Mada, potrošili smo mi pare na razne gluposti, pa što ne bismo na ovako nešto što bi trebalo za sva vremena da nam skrene pažnju na to ko smo i gde smo zbog toga što smo takvi kakvi smo?

Medjutim, Srbi i srpski narod imaju nekoliko spomenika koji već imaju tu funkciju.
...

U Solunu se nalazi treće veliko svetilište srpskog naroda.
Na Zejtinliku, na medjunarodnom vojničkom groblju, nalaze se spomenici i kosturnica više hiljada poginulih srpskih vojnika. Groblje je lepo uredjeno i dobro održavano i česte su i brojne ekskurzije koje ga obilaze. O groblju se brine osamdesetogodišnjak, koji je na tom poslu nasledio oca ali koji, na žalost, kako sam kaže, nema muškog poroda i brine ga ko će nastaviti njegov posao kada njega više ne bude.
Gospodin je izuzetno ljubazan i predusretljiv i spreman da svakom posetiocu ispriča brojne priče o onima čija imena su poznata i nepoznata, o predmetima koje su iz raznih krajeva doneli i ostavili posetioci...

I sve bi ti bilo lepo da nije nečeg što remeti tu sliku.

Izgleda kao da je i uniforma koju gospodin nosi na sebi stara koliko i on.
Kada sam ponovo bio na Zejtinliku ovog septembra, po kišnom danu, dočekao me je kao i ranije, širokog osmeha i dobro raspoložen ali u uniformi staroj i zaprljanoj, pocepanoj na više mesta na ramenima, rukavima...

Tužno je bilo gledati ga tako i tamo.

Da li mi Srbi možemo da učinimo nešto da promenimo tu sliku?
Da li možemo da učinimo nešto da taj čovek koji je svoj život posvetio očuvanju uspomene na naše pretke, bude dostojno obučen i da ga na dostojanstven način ispratimo na put koji ga čeka uskoro?
Zar ne bi trebalo o tome da brine Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova od 1912-1918? Zar ne bi trebalo da o tome brine država Srbija?

Mislim da je za tako nešto potrebno daleko manje sredstava nego za podizanje nekog novog spomenika koji će opet ostati zaboravljen do neke nove svetkovine za naše političare.




Drago mi je što na Vašim fotografijama vidim ovog prijatnog starca u boljem izdanju nego kada sam ja bio tamo.


Van mreže njegos68

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1624
  • Pol: Muškarac
  • Krapolovac
Odg: SVETA GORA
« Odgovor #7 poslato: 12, 02, 2011, 22:16:26 posle podne »
LSi,potpuno dijelim vaše mišljenje iz navedenog članka i vašeg osvrta na časnu starinu Djordja Mihailovića...    :drinks: jos par slika sa Zejtinlika...

Van mreže njegos68

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1624
  • Pol: Muškarac
  • Krapolovac
Odg: SVETA GORA
« Odgovor #8 poslato: 12, 02, 2011, 22:23:53 posle podne »
 Poslije Soluna i posjete crkvi Svetog Dimitrija i Zejtinliku uveće dolazimo do malog mjesta na Halkidikiju-Jerisos gdje smo i prespavali...  :preved:

Van mreže njegos68

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1624
  • Pol: Muškarac
  • Krapolovac
Odg: SVETA GORA
« Odgovor #9 poslato: 12, 02, 2011, 22:40:01 posle podne »
 Ujutro dolazimo u Uranopolis malo mjesto,gdje se ukrcavamo na trajekt...

Van mreže njegos68

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1624
  • Pol: Muškarac
  • Krapolovac
Odg: SVETA GORA
« Odgovor #10 poslato: 12, 02, 2011, 23:17:44 posle podne »
  ...trajekt...stižemo na Svetu goru..iskrcavamo se na malo pristanište,mislim da se zove Jovanica ,ako se dobro sjećam...

Van mreže njegos68

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1624
  • Pol: Muškarac
  • Krapolovac
Odg: SVETA GORA
« Odgovor #11 poslato: 12, 02, 2011, 23:36:27 posle podne »
 jedan snimak sa trajekta..  :stop: 

Van mreže eni blue

  • Rečni Drekavac
  • ****
  • Poruke: 339
  • www.mojaladja.com
Odg: SVETA GORA
« Odgovor #12 poslato: 13, 02, 2011, 09:04:56 pre podne »
Kao i do sada sve tvoje slike cudesno prenose misli i covek ima utisak kao da je bio tamo i to sto puta. Bravo za slike bravo za temu. :good: :good: :good:

Van mreže njegos68

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1624
  • Pol: Muškarac
  • Krapolovac
Odg: SVETA GORA
« Odgovor #13 poslato: 13, 02, 2011, 09:06:27 pre podne »
 u Jovanici nas čekaju sa jednim kombijem i jednom vojnom desetkom i krivudavim makadamom idemo na svoje odredište Manastir Hilandar... mjesto gdje je vrijeme stalo ...

                                                                              Манастир Хиландар        

Манастир Хиландар налази се на североисточној обали, пола часа хода од мора. Основали су га у XII веку потоњи архиепископ српски Сава и његов отац свети Симеон, као српски манастир. Указом грчког цара Алексија III Анђела, Хиландар постаје посед Србије. Као словенско братство, унео је словенски дух у многе Светогорске породице. Богослужења су почела да се врше на словенском језику.

Од 1293. године, захваљујући свом ктитору, српском краљу Стефану Урошу Милутину, манастир је почео брзо да напредује, тим више што је 1348. године међу његовим зидинама више од четири месеца живео цар Стефан Душан, самодржац Грка, Срба и Бугара.

Крајем XVII века, манастир доспева у тешко стање, али бива обновљен захваљујући благоверном венецијанском трговцу, потоњем монаху Никанору, и даровима Бугара.

Саборна црква подигнута је у XIV веку у част празника Ваведења у храм Пресвете Богородице. То је нарочито прослављани празник манастира У храму се чува чудотворна икона Мајке Божије Тројеручица, која се од VII до XIII века налазила у палестинској лаври светог Саве Освећеног у келији светог Јована Дамаскина.

Тројеручица је заједно са чудотворном иконом Млекопитатељницом и пастирским штапом светог Саве Освећеног била дарована архиепископу српском светом Сави. Чувају се такође и чудотворне иконе Акатистна и Попска. У Саборној цркви с десне стране клироса налази се кивот у коме је почивало нетрулежно тело светог Симеона, касније пренето у Србију. Из те гробнице израсла је на спољашњој страни храма винова лоза, чији плодови имају исцељујућа својства, нарочито за неплодне супружнике.

Од манастирских светиња чувају се још и делићи животворног Крста Господњег, трновог венца, крви, трске и убруса Христових, комадић смирне који су даровали мудраци Христу и делови моштију светитеља: Евтихија патријарха цариградског, преподобног Симеона Столпника, Георгија Богослова; мученика Евстатија, Марине, патријарха Никифора, светог Пантелејмона; пророка Исаије, Јована Претече и других.

Осим Саборне цркве постоји још дванаест параклиса. Саборна црква манастира Хиландара са дванаест параклиса симболично представља Господа Исуса Христа са дванаест апостола.

Библиотека садржи преко хиљаду древних грчких и словенских рукописа и преко 20 хиљада књига.

У зору 04. марта 2004. у катастрофалном пожару страдао је огроман део манастирског комплекса. Изгорео је конак из 1814. , бели конак из 17. века гостопримница и игуменарији. Страдала су и четири хиландарска параклиса. Пожар је са једне стране стигао до трпезарије краља Милутина, а на другој страни је заустављен уз зидине пирга светог Саве. У току је велики подухват реконструкције страдалог дела манастира.

Када се иде путем из Хиландара у Есфигмен, са леве стране над самим морем могу се видети здања манастира светог Василија. То су остаци грчког манастира за који се не зна када је саграђен, зову га још и пирг хрусија.

 

Van mreže njegos68

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1624
  • Pol: Muškarac
  • Krapolovac
Odg: SVETA GORA
« Odgovor #14 poslato: 13, 02, 2011, 09:12:40 pre podne »
Kao i do sada sve tvoje slike cudesno prenose misli i covek ima utisak kao da je bio tamo i to sto puta. Bravo za slike bravo za temu. :good: :good: :good:

Hvala Eni!  :drinks:
« Poslednja izmena: 13, 02, 2011, 09:29:38 pre podne od strane zorter »