:: RIBOLOV FIKSNIM PLOVKOM ::
Izbor pravog otezanja za ovu tehniku zavisi od dubine i brzine toka vode. Kao vodilju uzmite sledece preporuke. U mirnim i sporo-tekucim vodama postavite jedno 0,07 g olovce na svakih 30 cm najlona.(Obratite paznju da olova u ovoj tehnici dolaze izmedju udice i plovka, a nikako iznad plovka ka stapu!!!) Usrednje brzim vodama koristite isto rasporedjenja olovca tezine 0,13 g, dok u brzim tokovima idite na olovca tezine 0,18 g.
Nosivosti plovka je velicina koju takodje treba unapred odrediti i usaglasiti sa tezinom olovaca koje koristite. Ukupna nosivost plovka treba da bude jednaka ukupnoj tezini svih olovaca koje ste postavili. Tako, recimo, za vrlo brze tokove, koji su duboki oko 180 cm, potrebno vam je sest olovaca od po 0,18 g, pa cete zato koristiti i plovak nosivosti 1g. Raspored olovaca koji je malo pre predlozen je pogodan onda kada riba uzima mamac dok on tone, jer je to kompromis izmedju prirodne prezentacije mamca i brzine tonjenja sa jedna strane i mogucnosti pravovremene kontre sa druge. Ipak, kada je potrebno da mamac sto pre padne na dno, jer se ribe koje lovimo hrane iskljucivo sa dna (recimo karas, babuska ili cverglan), bolje je koristite jedno krupnije olovce cija je tezina jednaka zbiru tezina olovaca. U tom sucaju bi recimo, za vodu dubine 1,8 m, ukupno otezanje trebalo da bude: 0,42 g za spore tokove, 0,8 g za srednje brze i 1 g za brze. Plovci takodje treba da budu nosivosti 0,42 g, 0,8 g i 1 g respektivno. Generalno gledano u brzim tokovima treba skoncentrisati svu tezinu u donjoj trecini do plovka, u srednje brzim tokovima otezanje se moze ravnomerno rasporediti, dok se u sporim tokovima otezanje moze tako rasporediti da su najteza olovca pri plovku, a da je svako sledece olovce ka mamcu sve lakze. (u engleskoj literaturi taj se stil zove "Shirt Button style").
Izbor pravog oblika plovka je u ovoj tehnici ono sto razlikuje majstore od pocetnika. Na slici su 4 osnovna tipa i svaki ima svoje prednosti i mane i treba ih koristiti u zavisnosti od uslova:
A Primetite zadebljanje na samom dnu plovka A. Zbog njega ce plovak biti izuzetno stabilan te je odlican za ribolov u brzim vodama.
B Plovak kod koga je donja antena izuzetno tanka, dok mu je telo u obliku sireg cilindra, odlican je za lov na mirnim vodama.
C Plovci sa tankim vrhom i vrlo tankim telom su izuzetno osetljivi i treba ih koristiti kada riba mamac uzima izuzetno polako i pipavo, kao i kada su primerci izuzetno mali.
D Plovci sa ravnim vrhom (dibber), su izuzetno otporni na vetar te ih treba koristiti onda kada je potrebno eliminisati uticaj vetra.
Cetiri osnovne tehnike vodjenja kroz vodu sistema sa fiksnim plovkom su:
(1) "Running through" je ime koje u engleskoj literaturi oznacava stil koji je najslicniji prirodnom nacinu ribolova. Koristi se u tekucim vodama. Nakon zabacivanja plovak pod uticajem vodene struje polako pocinje da se krece nizvodno. Najlon je potrebno pridrzavati medju prstima, a vrhom stapa treba pratiti pomeranje plovka. Vrlo je bitno kompletan najlon od vrha stapa pa sve do plovka drzati izvan vode, kako bi se maksimalno smanjio uticaj recne struje. Sistem treba da je tako postavljen da mamac polako prelazi po dnu ili u srednjem delu vode. Ukoliko opteretite sistem previse, on ce leci na dno i mamac nece biti atraktivan.
Kada mamac napusti mesto koje je prihranjivano, treba ponoviti bacanje. Ovaj metod je dobar za sve vrste riba koje se ne hrane sa dna.
(2) "Lift and Drop" je metoda koja se koristi onda kada riba lovi mamac koji poskakuje po dnu. Koristi se takodje u tekucim vodama. Nakon zabacivanja, pustite da se sistem postavi i da krene nizvodno. Sa vremena na vreme, vrhom prsta zaustavite izvlacenje najlona. To ce prouzrokovati izdizanje mamca sa dna.
Ponovno oslobadjanje najlona ce mamac opet spustiti na dno. Period poskakivanja zavisi od situacije do situacije i treba eksperimentisati.
(3) "On the Drop" je mozda najpoznatiji metod. Koristi se onda kada riba jede u srednjoj zoni vode, dok mamac pada. Otezanje treba da je izuzetno malo i pravilno rasporedjeno po najlonu. Ovo ce omoguciti da mamac slobodno i polako tone kroz srednju zonu. Kako mamac bude padao, plovak ce se ispravljati, a kontrira se na svaku nepravilnost u ispravljanju plovka. Na mirnim vodama pravac zabacivanja nije bitan, ali na tekucim je najbolje zabacivati nizvodno.
(4) "Holding Back" je metod koji se koristi kada je temperatura vode niska. Otezanje se postavlja tako da je postavljena dubina 15 do 30 cm veæa od stvarne. Ruka se drci na najlonu i prstom se oseca trzaj ribe.
Pored metode vodjenja na tekucim vodama, na mirnim vodama se sistem baca na fiksno mesto. Mamac se moze ozivljavati pomeranjem vrha stapa ukoliko je potrebno privuci ribe koje vole pokretne mamce (recimo bodorka), ali je moguce i fiksirati mamac na dnu malo tezim olovom. Nakon fiksiranja podizanjem vrha stapa plovak se postavlja tako da mu je 1/2 iznad vode, a druga ispod. Uobicajeno je da se takav plovak postavlja pod uglom od oko 45° u odnosu na povrsinu. Ukoliko riba uzme mamac, podici ce i olovo i najlon ce se opustiti, sto ce dovesti do poleganja plovka. Ovaj nacin lova je vrlo dobro poznat kod starijih vojvodanskih ribolovaca, koji kao plovak koriste guscije pero. Gornji deo pera farbaju u crveno, dok je donji prirodno beo. Ovom metodom se uglavnom lovi saran, kao i krupniji karas i babuska. Tradicionalno se kao stap koristi jak bambusov prut. Najlon koji se koristi je dosta debeo i velike nosivosti, tako da omogucuje da se krupni primerci vade direktno iz vode na obalu, bez umaranja. Zabacuje se direktno medju granje I podvodne prepreke i snagom misica pecarosa i zilavoscu pribora riba se vadi iz vode. Kao mamac se najcesce koristi kukuruz (za karasa jedno zrno sa vrhom koji je van, a za sarana dva, kod koga se drugim zrnom pokriva vrh udice), hleb i mamak (ili kulja). Ovaj metod ribolova, iako dosta zastareo, na nekim
vodama daje odlicne rezultate.
:: BOLONJEZ TEHNIKA ::
Bolonjez tehnika je vrlo slicna tehnici trotinga i waggler tehnici. Ovaj stil ribolova je poreklom iz Italije, te ga mnogi nazivaju i italijanskom tehnikom. Originalni bolonjez italijanski stapovi su imali relativno mali broj sprovodnika, jer se pojava lepljenja najlona nije manifestovala u suvoj i toploj klimi Italije. Italijanski stapovi su dužine 5 do 8 m. U uslovima vece vlaznosti, kao sto je recimo engleska klima, stapovi su modifikovani i sa velikim su brojem uskih sprovodnika (i do 20 komada). Ovi sprovodnici onemogucavaju da se izuzetno tanak najlon ulepi za sam stap. Engleski stapovi su duzine od 5,5 do 6,2 m i cesto nisu teleskopi vec dvodelne i trodelne steke. Bez obzira na tip stapa izuzetno je bitno da je uradjen od lakog i zilavog materijala (karbon), jer se stap pri ovoj tehnici neprekidno drzi u ruci. Na stap se postavlja masinica, koja omogucava da se plovak sa sistemom baci na vece daljine. Plovak se uvek baca nizvodno i na odredjenom mestu zadrzava. U toku plivanja plovka nizvodno podizanjem vrha stapa i otpustanjem i namotavanjem strune, moguce je usporavati brzinu plovka i na taj nacin ga zadrzavati ga duze vreme u hranjenoj zoni.
Na masinicu se namotava plivajuca struna, sto je jedna od razlika u odnosu na waggler metod. Idealna debljina strune je 0,20 do 0,22 mm, a ne treba da je deblja od 0,35 mm jer se otezavati zabacivanje.
Podvez treba da je od 0,15 do 0,18 mm, a za krupnije primerke 0,20 do 0,22 mm. Namesta se u duzini od oko 40 cm i kaci za glavni najlon pomocu vrtilice. Plovci za ovaj metod su specificni sa obaveznom kuglom na vrhu antene, koja doprinosi stabilnosti plovka i povecava njegovu uocljivost na velikim daljinama. Antena je napravljna od plastike, balze ili bambusa. Mogu biti stacionarni i klizni. Telo bolonjez plovaka je loptasto ili blago cilindricno. Nosivost plovaka je od 5 do 15 g. Najlon se povlaci kroz sredinu plovka i u celoj duzini od plovka do vrha stapa nalazi se u vazduhu, te se tako eliminise uticaj vodenog toka na strunu. Velicina udice zavisi od samog mamca i krece se od 10 do 18. Bolonjez tehnika nema premca kada je tok vode izuzetno jak i brz i kada je potrebno loviti ribu na velikoj daljini (20 do 30 m) u vrlo dubokoj vodi. Sam sistem se moze postaviti na dva osnovna razlicita nacina:
· Prvi je da se postavi jedno olivetti olovo u masi od 80% ukupne nosivosti plovka, kako bi otislo pravo na dno i ovaj sistem se koristi u vrlo brzim vodama
· Drugi nacin je da se postavi jedno vece olovce mase 50% nosivosti plovka na sredini strune i još par olovaca ravnomerno rasporedjenih izmedju veceg olovca i udice u ukupnoj masi od 50% nosivosti plovka.
Ovaj sistem se koristi kada je prezentacija mamca bitna.
Bolonjez tehnika ima prednosti nad waggler tehnikom na mestima gde je potrebno voditi plovak duz obale obrasle trskom, kao i tamo gde postoje odredjena plivajuca travnata ostrva. Naima, kako su bolonjez stapovi za 50 do 100% duzi od waggler stapova, samo upravljanje plovkom je olaksano.
Pre pocetka ribolova i u toku istog, mesto treba hraniti od mesta na kojem pecaros stoji pa nizvodno. Nemojte bacati hranu uzvodno.
Najlon treba stalno drzati van vode i blago nategnut sto cete uciniti ako vrh stapa drzite visoko podignutim. Sa vremena na vreme treba prikociti plovak, dodatnim podizanjem vrha stapa. Ukoliko se najlon opusti duze vreme, doci ce do kacenja sistema za dno i plovak ce poceti da tone.
Sve vreme pecanja, treba posmatrati plovak i kontrirati na svaki i najmanji sumnjivi pokret.
:: TROTTING ::
Troting ili voznja kako je kod nas uobicajeno da se naziva ova tehnika, je metod kojim se uspecno lovi na tekucim vodama. Osnova ovog metoda je da se mamac slobodno pusta niz vodenu struju. Dubina na koju se podesava sistem zavisi od dubine na kojoj se riba nalazi i hrani. Generalno, sistem se zabacuje malo uzvodno u odnosu na ribolovca i pusta da ga voda odnese nizvodno sve dok ga je moguce kontrolisati. Nakon toga ceo postupak se ponavlja. Ovaj metod je moguce koristiti samo onda kada se riba hrani u srednoj ili gornjoj polovini vode. Leti, se na primer, klen i bodorka rado zadrzavaju pri povrsini gde napadaju insekte koji padaju u vodu. Ove dve riblje vrste radije napadaju pokretne nego stacionarne mamce. Imajte u vidu da riba ovde napada mamac nakon sto ga ugleda, pa je bistrina vode od presudnog znacaja. Sto je voda bistija, riba sa vece daljine moze videti mamac I odluciti da ga napadne. U mutnim vodama, ovaj metod se vrlo retko koristi.
Vrlo je bitno primetiti sta se dogadja kada struna dode do svog kraja. Usled uticaja vodenog toka, dolazi do isplivavanja mamca ka povrsini. Ovaj efekat se moze ponoviti kad-god, jednostavnim zaustavljanjem odmotavanja strune. Kada pecate sa kasterima kao mamcem pokusajte da mamac nekoliko puta u toku voznje izvedete do povrsine. Ovaj manevar je izuzetno atraktivan pri lovu mrene i klena.
Ne morate plovak bacati samo na svoju stranu reke. Mozete ga baciti i na suprotnu. U ovom slucaju bacite sto mozete uzvodnije. Plovak ce nosen strujom sam krenuti nizvodno. Jedino na sta treba da pazite je da se plovak ne priblizi previse suprotnoj obali, jer ce to dovesti do gubitka sistema. Sam pribor za ovu vrstu ribolova treba da je vrlo lak. Stap bi trebalo da bude dug izmedju 3,6 i 4 m. Sa vršnom akcijom za sitnije bodorke i klenice, a akcije B za vece klenove, mrene i deverike. Takodje dobro je da ima veci broj sprovodnika kako se najlon ne bi lepio za stap. Masinica nije obavezna, vec se mogu koristiti i motalice, ali je zbog ugodnosti rada, bolje koristiti laku i finu masinicu. Kao plovak za ovu metodu, obicno se koristi fiksni plovak uskog tela u obliku stapa, koji moze imati i zicanu antenu sa donje strane, kada se lovi u srednje dubokim rekama ujednacenog toka, avon plovak u brzim I nemirnijim tokovima i diberi kada je tok mirniji, a voda dublja. Tipicne nacine otezavanja ova tri plovka,
respektivno, data su na slici ispod.
:: RIBOLOV WAGGLER PLOVKOM ::
Waggler plovak se cesto pogresno koristi. Naime vecina kupuje ove plovke i dodaje im po jedan prsten navrhu i na taj nacin ih pretvara u fiksne plovke. Na taj nacin plovci gube svoju osnovnu namenu, a pecarosi jedan izuzetno efikasan nacin ribolova ne razvijaju.
Waggler plovkom moze se pecati u svim uslovima i u svim vodama, jedino o cemu treba voditi racuna je oblik plovka. Waggler plovci u obliku olovke koriste se u brzim tokovima, kao i za vreme vetrovitih dana na sporotekucim vodama, izuzetno kada vetar diva uzvodno. Kao generalnu preporuku za reke koristite tanke plovke u obliku olovke nosivosti od 1,5 do 3 g, dok za mirne vode i tamo gde plovak treba zabaciti na vecu daljinu koristite waggler plovke sa telom. Wagglere manje od 0,5 g ne treba koristiti, jer se izuzetno tesko bacaju.
Waggler plovci se uglavnom izradjuju od balze, trske ili plastike, mada su medju ribolovcima omiljeni plovci od guscijih ili labudovih pera. Kako su pera sama vrlo laka i imaju svoju prirodnu zastitu od vode, pravilno izradjeni plovci od ovog materijala ne traze mnogo boje i laka i spadaju u najlakse waggler plovke izuzetne plovnosti.
Dva su osnovna tipa waggler plovaka i to sa i bez antene. Plovci bez antene su generalno manje osetljivi I bez obzira koliko ih opteretite, potrebna je veca sila da se potope. U jakom toku, ovi plovci ostaju na povrsini sve vreme, dok se plovci sa antenom u brzom toku tesko
odrzavaju na povrsini, te je indikacija ugriza mnogo teza. Generalno plovci bez antene najvecu primenu imaju u brzim vodama i u zimskim uslovima, kada se lovi riba na dnu.
Waggler plovci sa antenom su vrlo osetljivi na svaki trzaj i mogu poceti da vibriraju i na manju promenu intenziteta toka vode. Ovi se plovci, iz tog razloga koriste leti, i onda kada se peca u gornjem ili srednjem sloju vode.
U ribolovu waggler tehnikom koristite tonuce ribolovne strune sem kada nema ni najmanje vetra, tada mozete koristiti i plutajuce. Ako ne mozete naci tonucu strunu, ako zelite da vam struna brze tone, potopite strunu u rastvor sapuna u vodi. Kada vetar duva nizvodno, sto su i najtezi uslovi za ribolov ovom metodom, moze se desiti da plovak prebrzo bude izbacen iz matice ka obali. Da bi se ovaj uticaj minimalizovao potrebno je bacati nizvodno i koristiti teze plovke. Nakon zabacivanja, ostavite preklopnik na masinici otvorenim. Na taj nacin ce najlon slobodno izlaziti sa spulne i plovak ce nesmetano i pravolinijski ici nizvodno. Ukoliko se ovo ne dozvoli, plovak ce nakon zatezanja najlona, polako krenuti ka obali. Kada nema vetra, pecajte plivajucom strunom. Kako ova struna ide manje kroz vodu, i pri kontri je i brza. Takodje i ovde treba ostaviti masinicu preklopljenu kako bi struna slobodno izlazila iz mašinice.
Dva su osnovna stila pecanja waggler tehnikom: "on the drop" i na dnu.
Koriscenjem loosefeeding tehnike prihranjivanja kao i bacanjem mekih lopti primame nagonicete ribe da se odvoje od dna i da hranu hvataju dok tone. Ovako navnikutu ribu treba loviti "on the drop" tehnikom. Najbolje bi bilo mamac ponuditi tako da pada kao da i nije na udici. To bi moglo da se postigne bez ikakvog otezanja na struni. Medjutim ovakav sistem ne bi dao gotovo nikakvu prezentaciju trzaja, sve dok riba ne bi presla kompletnu duzinu odveza, a to moze biti prekasno za pravovremenu kontru. Zato je bolje napraviti kompromis i lako opteretiti strunu ravnomerno od plovka do udice. Pravi broj i velicinu olovaca treba odrediti
na samom mestu, medjutim kao vodic uzmite pa rasporedite tri do cetiri olovca tezine oko 0,07 g i jos jedno dodatno odmah do udice. Ukoliko ipak treba spustiti mamac u donju zonu, skoncentrisite sva olova u donju trecinu strune.
Kada pecate waggler tehnikom na samom dnu, treba znati da je potrebno mamac sto pre spustiti i smiriti. Da bi ovo uradili u donjoj trecini skoncentrisite sva olova koja ste hteli da postavite na sistem. Slobodno dodajte koje ekstra olovce. Veca kolicina olova ce unistiti prirodnu prezentaciju mamca u toku tonjenja, a to nam ovde nije ni bitno, ali ce zato mamac biti miran na dnu i sistem ce se brze stabilizovati. Jedna dobra preporuka je da postavite olovce od oko 0,4 g na 1/3 najlona od udice, pa onda ka udici ravnomerno rasporedite jedno od 0,07 g I jedno do 0,04 g, tako da poslednje bude na nekih 5 cm od udice.
Na slici ispod dat je prikaz karakteristicnih nacina otezavanja waggler plovaka sa antenom, bez antene I waggler plovaka sa telom.
:: RIBOLOV KLIZECIM PLOVKOM ::
Klizeci plovak omogucava da se peca na onim mestima gde je dubina veca od duzine stapa. Na zapadu je zbog njihovog boljeg standarda ovaj nacin ribolova sve vise potisnut tehnikama u kojima se koriste izuzetno dugi "pole" stapovi. Medjutim, na onim vodama, gde se ribe hrane jako daleko od obale, dalje nego sto je pole stap dug, jedino resenje je ici ili na dubinski lov (koji ima svoje prednosti, posebno ako je voda tekuca) ili ici na metode sa klizecim plovkom.
Klizeci plovci za razliku od fiksnih imaju jednu ili dve male metalne omcice sa bocne strane. Ukoliko su namenjeni ribolovu na mirnim vodama, postoji samo jedno okce koje se nalazi na dnu plovka, a ukoliko je namenjen lovu na tekucim vodama, onda ima dva okca, jedno na dnu i jedno na sredini tela. Kroz okca se provlaci struna, a iznad plovka, ka vrhu stapa vezuje se stoper ili klizeci cvor, na onom mestu na koje zelimo da se plovak zaustavi nakon pozicioniranja u vodi. Klizeci plovci se moraju koristiti uvek kada je dubina vode veca od duzine stapa, kao i kada se plovak zabacuje na vecu daljinu. Medjutim, zbog prakticnosti, vec na dubinama vecim od 4 m, pokazalo se da je bolje koristiti klizeci plovak nego fiksni, bez obzira na duzinu stapa.
Kao klizeci plovak, moze se koristiti i bilo koji waggler plovak. Kao generalno pravilo, nemojte koristiti plovke cije opterecenje treba da je manje od 1,5 g. Razlog je sto manje otezanje nece uspeti da povuce najlon kroz alkice i sistem nece zauzeti pravilan polozaj. Nakon postavljanja plovka na ribolovacku strunu, postavite stoper. Postavite jedno 0,15 g olovce na oko 2,4 m od mamca. Ovo olovce ne dozvoljava plovku da se spusti blize mamcu. Na sredini izmedju ovog olova I mamca, grupisano postavite ostatak olovnog otezanja koje odgovara plovku koji koristite.
Na kraju, izmedju ove grupe olova i mamca, grupisano postavite 3 olovca tezine oko 0,2 g svako i na kraju na polovini rastojanja od ove grupe i mamca postavite jos jeno olovo tezine oko 0,08 g. Nakon zabacivanja plovak ce proci kroz tri faze prikazane na slici u zaglavlju. Svako odstupanje od ove seme indikacija je trzaja. Merenje dubine ovom metodom je jednostavno. Prostim pomeranjem stopera uz i niz najlon, birate onaj trenutak kada plovak stoji uspravno i pravilno.
:: PECANJE DIBEROM ::
Diber je plovak koji se skoro sam ispravlja u vodi bez potrebe dodavanja otezanja ili uz dodatak vrlo malog otezanja. Ovaj plovak obicno ima kupast vrh bez antene, mada postoje i modeli sa izuzetno dugim i tankim antenama.
Mogu biti dugacki od 2 do 10 cm i siroki na vrhu od 5 do 7 mm. Po pravilu se opterecuju sa dva olova br 12 ili cetiri br 6. Kada se dodatno optereti, on moze skoro savim utonuti u vodu i tada je izuzetno otporan na vetar. Ova osobina ga cini idealnim za prezentovanje potpuno nepomicnih mamaca na samom dnu što ga cini idealnim za pecanje bodorki, ali i sarana. U
ovom tekstu cemo se skoncentrisati na varjantu pecanja bodorki, jer je mnogo dinamicnija od saranske verzije.
:: zimska i letnja varijanta ::
Zimi se riba nalazi na dnu ili u donjoj trecini vode. Pecanje je uglavnom orjentisano na kastere kao mamce. Idealno bi bilo otezanje od pet do sest olova broj 10., koje treba pravilno rasporediti po najlonu.
Leti vredi probati pecanje u plicacima pa je potrebno koristiti minimalne dibere, duge oko 2cm. Opteretite ih tako da im samo vrh viri iz vode. Ukoliko je voda plica od 30 cm, bolje je dibere vezati samo kroz donju alku i ostavit da se slobodno ljuljaju po najlonu, jer cete smanjiti broj mrsenja pri zabacivanju. Na najlon postavite po jedno olovo pre i posle dibera koja ce sluziti kao stoperi, ali i kao dodatna otezanja.
Za obe varjante sistem mora biti potpuno usaglasen. Ukoliko pecate vrlo sitnu ribu idite na najmanju mogucu debljinu najlona. Udica treba da je u opsegu 18 do 20 u zavisnosti od mamca. Primama je i ovde od esencijalnog znacaja. Kako su bodorke oprezne ribe, potreban im je izuzetno nezan prilaz. Na pocetku ubacujte oko 10 kastera sa svakim trecim zabacajem, a kada riba pocne da se javlja, polako povecavajte kolicinu primame.
:: tehnika ::
Pre pocinjanja ribolova merenje dubine je neophodno, jer se bodorke pecaju na samom dnu sa 5 do 10 cm duzim sistemom koji lezi na dnu. Sto je vreme vetrovitije, potreban vam je duzi sistem, ali i vise najlona na stapu (posebno ako pecate stekom) da bi prezentovati apsolutano miran mamac. U ovom slucaju najlon nikako ne sme biti nategnut izmedju vrha stapa i plovka, jer ce se pokret vrha stapa preneti na mamac.
Kada dodje do trzaja nemojte zuriti sa kontrom. Svaka rana kontra moze uzrokovati gubitak ribe, koja ce cesto uplasiti ostatak jata. Pravovremena kontra je tek onda kada plovak potpuno nestane pod vodom.
:: specificnost tehnike za sarane ::
Leto je pravo vreme za ovu tehniku. Ribu trazite u plitkim delovima vode ( ne dubljim od metar), prihranjujte loosefeeding tehnikom. U ovom slucaju, moze vam se desiti da riba uzme mamac i pri samom tonjenju udice. Koristite manje dibere, jer su laksi i stvaraju manji otpor. Najlon treba da je elasticna debljine 0,12 za bodorke i 0,20 za sarane, a podvez treba da je 0,10 mm za bodorke i 0,18 za sarane. Diberi su takodje izuzetno pogodni leti kada pecate na travom obraslim povrsinama. U tom slucaju moze vam se desiti da naletite i na linjaka, posebno ako pecate na mirnim vodama i mrtvajama. Ukoliko pecate stekom, obavezno pri ruci drzite dodatni segment, jer ce i saran i linjak probati da energicnim begom u dubinu ili u
travu se oslobode udice.
Kako se zima priblizava, zabacujte sve dalje u dublju vodu. Koristite vece dibere koje je potrebno otezati I sa cetiri olovca broj 6.
