Dogovaranja su ovog puta bila kratka, pa smo zato valjda i uspeli da se sakupimo u tolikom broju.
Bilo nas je izmedju 30 i 40.
Sakupljanje je počelo oko 10 sati, a onda, neki su dolazili, drugi odlazili - ipak, najveći deo dana bilo nas je oko 30.
Pored nas iz Beograda i bliže okoline, bili su nam prijatelji iz Titela, Novog Sada, Šapca, pa čak i naš prijatelj iz Užica!
Bilo je onih koji su po prvi put došli da se lično upoznaju sa ostalima sa foruma.
O svemu tome verovatno će pisati i drugi i sve to potkrepiti i fotografijama.
Ja bih hteo samo jedno da kažem: Bog nas je danas pogledao i dao nam dan koji ćemo verovatno dugo pamtiti.
Po divnom, sunčanom vremenu, gotovo bez vetra, uživali smo.
Svako je našao neku razonodu.
Dok su jedni isprobavali jedrilice
drugi su se bavili ozbiljnijim stvarima:
Due Hy je bio majsto za roštilj (koji je zbog kvalitieta, i pored količine, pojeden pre nego što su se jedriličali vratili sa vožnje).
Veljko-Mezija kuvao je čorbu
A sve to vreme, na Vladinom ražnju baškario se Stanko
Došli su neki ljudi sa čitavom porodicom, kao naš prijatelj Kaćintata
A društvo nam je pravio i moj unuk, Dušan, koji je juče napunio prva tri meseca svog života
Neki su u medjuvremenu pokazali da u Dunavu ima ribe
Nadam se samo da je neko snimio kolače koje su pripremile žene.
Jedna gospodja čije ime nisam čuo (čini mi se da radi u marini kao blagajnica) častila nas je predivnim tulumbama.
Supruga našeg Barbaneše napravila je kolače i tortu kao za slavu... (ja sam i kući poneo nekoliko parčadi torte - i nije me sramota da priznam jer je još dosta ostalo za one koji su ostali i posle mog odlaska).
Kapetan i Barbaneša su sve pripremili, a pored Stanka kojeg je Vlada majstorski ispekao, Barbaneša je konačno dobio i svoje dugo-očekivano pivo za uspešno zalivanje mog čamca ovog proleća. Kao što rekoh - bolje ikad nego nikad!
Jao, ljudi! Svi vi koji danas iz bilo kog razloga niste mogli da dodjete - mnogo ste propustili.
