...
Uderonjama sam imao čast da nas na odiseju poseti LSI veseli Laza sa svojom suprugom i kumom, sa kojima smo proveli izvesno vreme.Zamolio bih Lazu da i on postavi par fotografija jer ja zbog određene zauzetosti oko sređivanja kormilarskog dela broda nisam snimio taj susret.
...
Ako je neko imao čast i zadovoljstvo, onda smo to bili mi koji smo došli u Deronje i imali kod koga da zakucamo na vrata.
Bilo je pravo zadovoljstvo ponovo sresti Iliju i njegovu suprugu Vesnu posle vožnje po neverovatnom pljusku koji nas je pratio od Fruške gore do Bačke Palanke. I gle, divna čuda, kada smo stigli do Deronja, čak se i malo sunca probilo izmedju oblaka.
Sa vrha nasipa ugledali smo dugi niz privezanih brodova, velikih, manjih, sasvim malih ali svaki mi je izgledao lepši od drugoga.
A na samom kraju tog niza bio je privezan "Odisej".
Ljubazni domaćini primili su nas kao drage goste. Domaćica je u trenutku skuvala kafu, a ja sam se pitao da li je moguće da čovek ostane toliko miran kao što je bio kapetan Ika u situaciji u kojoj smo ga zatekli.
Naime, stigli smo u trenutku kada je on rasklapao sklopove daljinske komande - prethodnog dana ostao je bez upravljača, a pri tom teglio je prijateljevu ladju!
Čovek je izgledao savršeno miran, kao da se ništa specijalno nije desilo.
BIlo mi je žao što nisam mogao ništa da učinim da bih mu pomogao u tom trenutku.
Ika i Vesna su nam se zatim pridružili ispod šatre, pa da vam malo dočaram kako je to izgledalo, pogledajte ovih par fotografija (kvalitet sa mobilnog telefona - molim za razumevanje):
Moja kuma, koju je Ilija pomenuo, uživala je u muzici orkestra koji nam je ustupio svoj sto kada smo došli pod šatru (svi ostali stolovi bili su zauzeti):
Kao što rekoh, Ilija i Vesna su nam se pridružili. Moram da priznam da je Ilija bio malo ozbiljniji ali mislim da je Vesni bilo lepo (a možda je to Ilija pokazao solidarnost sa mojom ženom, koju sam tog trenutka hteo da upotrebim umesto salate - toliko je bila kisela kada su se muzičari okupili oko stola; inače, tih dana sam joj baš objašnjavao kako se teško dolazi do para i da treba da štedimo!):
A to u vezi sa štednjom očigledno se nije odnosilo na mene (što se da videti sa ove fotografije):
Da su mzičari bili bolji, ja bih verovatno još manje štedeo ali kako su mi se nekoliko puta izvinjavali što ne mogu da se sete pesama koje su mi njihove kolege svirale i pevale pre više od trideset godina, ostala je neka parica za sledeći festival.
Drugih fotografija nije bilo jer je vrlo brzo po našem dolasku opet počela kiša, a nebo se otvorilo kada je počeo zvanični program pa su se svi nabili pod šatre tako da smo zbog gužve krenuli put Beograda oko deset sati uveče.
Inače, ne sećam se da li je Ilija pomenuo da je u Deronjama bilo organizovano i takmičenje u kuvanju riblje čorbe i da je njegov kotlić vraćen na brod - prazan!
Toliko od mene - više priče i slika sa nekog drugog festivala u Deronjama.
