Prohrom - by Kemppi

[kemppi]

Da ne otvaram novu temu,vec ovde da napisem nesto o prohromu koji je nasao veliku primenu u brodogradnji.Mozda nekom i bude ovo interesantno,jer svako na svom plovilu ima dosta detalja od prohroma,nesto se kupi gotovo,a nesto smo prinudjeni napraviti sami,ili otici kod majstora da nam nesto zavari.
Prohrom pripada grupi visoko legiranih celika,sto je dosta obiman pojam(nerdjajuci,vatrostalni,vatrootporni,kiselootporni,otporni na habanje,magnetni...)pa cu suziti samo na one vrste kojih ima u prodaji za siroku potrosnju,a zadovoljavaju svojim kvalitetom nase potrebe,a to je iskljucivo koroziona otpornost u razlicitim sredinama.
Otpornost prema koroziji poseduju legure zeleza i Hroma(Cr) koji imaju vise od 12%Hroma,ali zbog prisustva Ugljenika(C) koji sa Cr gradi karbide(nepozeljno jedinjenje)pri legiranju celika potrebno je dodati vise od 12%Cr da bi se obezbedila dovoljna kolicina rastvorenog Cr koji obezbedjuje korozionu postojanost celika.
Uz Cr celik se moze legirati i sa Niklom(Ni) koji mu takodje poboljsava korozionu postojanost,a ujedno sa zelezom ne stvara karbide,pa je gotovo idealan legirajuci element,koji istovremeno povecava cvrstocu i zilavost.Deficitan je u prirodi,pa se njegova primena ogranicava zbog visoke cene.
Ako zelimo dobiti vecu otpornost na kiseline,npr.delovi koji su uronjeni uvodu,ili u kojima se skladisti voda(rezervoari),zbog uticaja mikroorganizama(alge,bakterije)koji stvaraju vecu kiselost sredine potrebno je da prohrom sadrzi Molibden(Mo) koji to obezbedjuje.Postoji jos legirajucih elemenata koje svaki prohrom sadrzi,ali da ne tupim previse,ova tri su za nase potrebe najvazniji.
Za elemente koji nisu izlozeni atmosferskim uticajima,moze se koristiti prohrom kvaliteta Č4174(JUS) 430(AISI) koji sadrzi 17%Cr,vari se zicom 308L.

Za elemente koji su izlozeni atm. uticajima,koristi se tzv. bravarski prohrom Č4580(304),Č45701(304L).Č4590(303),Č4571(301),oni sadrze 18-19%Cr i 9-11%Ni,vari se takodje zicom kvaliteta 308L.

Za elemente koji se nalaze u kiseloj korozionoj sredini koristi se Č4573(316),Č45703(316L), koji sadrze 17%Cr,12%Ni,2%Mo,vare se zicom 316L i 316LSI.
Ovo su standardne legure,proizvode se u tablama lima,sipkastim profilima,pa u zavisnosti od namene i cene kupujemo u odredjenom kvalitetu.

[zorter]

Bravo kemppi, svaka cast. :good: :good:

[kemppi]

Da dodam jos i ovo,Hrom(kao i Aluminijum)gradi sa Kiseonikom iz vazduha obnovljiv povrsinski oksid Cr2O3 koji ga stiti od korozije pa se preporucuje da se delovi dobro ispoliraju,jer sto je povrsina ravnija bolja je i otpornost prema koroziji,oksid se ravnomerno formira,manje su mikro prskotine u kojima se zadrzava prljavstina,pa je preporucljivo blagovremeno odrzavanje delova poliranjem raznim pastama,ili mazanjem kiseline koja ukloni sav oksid,pa kada se sapere vodom oksid se ponovo ujednaceno formira.
Hrom se u hobi varijanti moze lako variti(za razliku od Aluminijuma koji zahteva profesionalni aparat)pa ako ima zainteresovanih koji znaju da vare mogu da objasnim.

[Kapetan]

bolje nova tema ...

inace kemppi gledma u Merkuru neke aparate za varenje idu od 10.000 pa na gore.. vredi li to nesto ?

[kemppi]

@Kapetane u Merkuru su Varstrojevi aparati,to nije visoka klasa,ali dosta su zastupljeni kod nas,imaju ovlastene servise,pa samim tim i rezervne delove.Losa varijanta je kupiti neki Kineski,kojeg niko ne moze da popravi.

@Zoran022 Prohrom moze da se vari REL postupkom oblozenom elektrodom,ali var je dosta grub pa ne ide da se tako skup materijal zavari tako da ninasta ne lici,pa je za to najbolji TIG postupak(varenje netopljivom volframovom elektrodom u zastiti gasa Argona).Ako imas invertorski elektrolucni(REL)aparat,treba da kupis TIG brener,malu bocu za Argon i manometar,tj ne moras da imas skup TIG aparat,vec REL koji daje jednosmernu struju.TIG brener stavis na (-)pol,a masu na(+)pol,crevo od gasa vezes sa brenera direktno na manometar,tako da kada pocinjes varenje gas pustas kada odvrnes ventil,a luk uspostavis kresanjem.Kada zavrsavas varenje luk ugasis kada odmaknes brener,gas zaustavis zavrtanjem ventila.Sa invertorskim aparatom mozes da varis i bazicnu elektrodu,jer ona zahteva jednosmernu struju,u nasoj zemlji i inostranstvu je deficit zavarivaca,pa nije kasno da pocnes da ucis.
Ovo sam ti ugrubo opisao,pa ako resis da krenes sa varenjem pitaj sta nije jasno,jer ne znam kakvo predznanje imas.Pre svega morao bi da ti objasnim mere zastite,jer je varenje u gasu Argonu izuzetno opasno,postoji i rizik od zracenja(vidim da si u godinama,pa se nadam da decu neces praviti),ali o tome otom potom.
Da bi se nabavio aparat koji moze TIG postupkom uspesno da vari prohrom potrebno je par stotina evra,dok je za profi varenje aluminijuma potrebno par hiljada evra,tako da varenjem prohroma samo kroz jedan poslic mozete da otplatite aparat.

[kemppi]

@Zoran022
Taj klasicni aparat sa elektrodama je REL aparat,teski aparat sa kalemom,on daje naizmenicnu struju,i nema mogucnost izmene polova,sa njim mozes da varis obicnu rutilnu elektrodu,znaci bravarske poslove u hobi varijanti.Potreban ti je inverter,to je aparat malih dimenzija i tezine koji nema trafo,vec grubo receno elektronika pegla stuju iz naizmenicne u jednosmernu,pa zato ima smisla menjati polove.Ranije su se za profi zavarivanja koristili veliki rotacioni aparati,ali ih je pojavom elektronike inverter zamenio,zgodni su za gradjevinsku bravariju jer su lakoprenosivi(okacis ga na rame kao torbicu).

Taj limarski sto mu zica sa kalema ide kroz diznu je MIG-MAG aparat,ali ni on nije dobar za prohrom.

[kemppi]

Taj kosta kao tvoja ladja,to je tig ac-dc,renomiranog svetskog proizvodjaca,daje i naizmenicnu i jednosmernu struju,vari i aluminijum i prohrom,tj vari sve sto je zavarljivo,ali dobro si shvatio,samo sto tebi treba rel(koji vari samo elektrodom),a tig se nabudzi pa vari onako usput,i kosta par stotina evra.

[kemppi]

Taj Koncarov ne verujem da je inverter,ako je dosta star,moguce da je slabiji aparat sa trafoom,najlakse ces saznati ako na kablovima za varenje na jednom pise +,a na drugom -,jer to znaci da je jednosmerna struja.

Taj dole italijanski sto si pomenuo je verovatno rel inverter,jer pise mogucnost varenja tig pistoljem.
Posto si iz Stare Pazove,u Vojki imas firmu "Metal centar",prodaju opremu za zavarivanje,dodatne materijale(zica),brusenje,poliranje,prohrom,aluminijum...

[drug_igrutin]

@kemppi
Svaka čast i hvala na korisnim informacijama!
Koji su naponi potrebni za zavarivanje prohroma i da li je moguće priključiti TIG brener na klasičan REL aparat, na kojem bi struja bila ispravljena diodama (grecom) i prigušnicom, kao kod CO2 aparata?

[kemppi]

@drug_igrutin-e
Za TIG zavarivanje prohroma amperaža bi grubu rečeno bila 30 A po milimetru debljine osnovnog materijala, dok bi za običan čelik bila oko 35 A po mm.Prečnik Wolframove elektrode 1mm za struje do 70 A, 1,6mm od 70 -140A, 2,4mm od 140-200A...,za početak ti je dobra elektroda 1,6mm, za prohrom se oštri u špic(kao drvena olovka) i treba da viri iz šobe otprilike koliki je unutračnji prečnik šobe.Koristi se crveni,plavi ili zlatni Wolfram, crveni sadrži oksid torijuma koji sadrži alfa čestice pa je radioaktivan(ne udisati prašinu prilikom brušenja, pazi da se ne ubodeš na vrh elektrode), plavi je po CE zamena za crveni sadrži 2% Lantanijuma, zlatni je univerzalni za prohrom i aluminijum.
Šobu možeš uzeti br. 5 ili 6(prečnik rupe 8 ili 9,5mm) protok gasa 5-6 lit/min.
Imao sam star Esab-ov dc Tig/Rel aparat sa trafoom(namotajima) 150A, luk se palio kresanjem, znači da može dsa se ispegla struja sa trafoa u jednosmernu, ali se u elektroniku ne razumem i ne bih znao da ti preporučim nekoga ko bi to povoljno odradio.Inače , izlazni napon kod Tig-a je nešto manji nego kod Rel-a ,medjutim za ove bravarske radove to nije toliko bitno,tj.vazno je kod tanjih limova od 0,5mm da ne bi doslo do pregorevanja, pa običan Rel inverter može dobro da odradi posao,bez ikakvog budženja,jednostavno se kupi Tig brener sa kablovima, boca i manometar, ako krene posao lako je posle kupiti vrhunski aparat.
Ako imaš električara koji bi ti sa starog aparata ispeglao struju, a da ne košta puno,probaj.
Kod Mig-a je takodje jednosmerna struja , gde je pištolj na plus polu, ali je struja drugačija nego kod Tig-a i Rel-a gde se potencijumetrom regulise jacina struje ,a  kod Mig-a se povećava i smanjuje napon, a jačina struje se reguliše brzinom žice.

[drug_igrutin]

Vec pravim neki aparat multipraktik  :), pravim CO2 aparat, a koristim trafo od starog rel aparata
Nabudzio sam i peglanje struje, a koliko je uspesno videcemo.
Zato i pitam dali je moguće prikačiti TIG brener na klasičan aparat, malo modifikovan doduše.
A jel znate koje su cene TIG brenera?

Hvala na odgovoru!
Pozdrav

[kemppi]

Cena tig brener sa gasnim hladjenjem u kompletu  sa polikablom  je oko 300 evra,nemoj odmah da se razocaras,ako malo proskitas mozes proci sa 100-tinak evra.moras tacno objasniti sta trazis.Komplet tig brener sa Wolframovom elektrodom 1,6mm,gasno hladjen,bez ikakvog prekidaca(jer ga kacis na rel),kabal  i crevo.Pogledaj subotom na pijaci Bubanj Potok,nedeljom na pijaci u Novom Sadu ili u III redu na buvljaku na Novom BGD.

[KNINDZA]

Nikako njemu elektrode!!!  Njemu samo MIG.....

[Labud 1258]

Kempi koji postupak zavarivanja se koristi u brodogradnji na limenim ladjama?Mislim i kojim aparatima.

Jel može odgovor na ovo pitanje ? Čime vare Linsen jahte ?

[kemppi]

O zavarivanju sam pisao u temi zavarivanje varenje,procitajte pa postavite pitanje koje vas muci,da ne pisemo svugde o svemu.