Nautika opšta... > Galerija - Gallery
Muzej rečnog brodarstva Duisburg
Kapetan:
--- Citat: rade 19, 12, 2009, 21:07:47 posle podne ---Kapetan Misa Atanasijevic u prvoj polovini 19 veka imao preko 70 trgovackih brodova.
--- Kraj citata ---
kazem ja mi smo narod koji brzo zaboravlja :(
eto to je 19 vek , 20 znamo ...
a evo i pre toga ...
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0
* Porodice Gundulić (Gondola)
* Porodice Getaldić (Ghetaldi)
* Porodice Bonda
* Porodice Bunić (Bona)
* Porodice Pucić (Pozza)
* Porodice Sorkočević (Sorgo)
* Porodice Gradić (Gradi)
* Porodice Gučetić (Gozze)
skipper:
--- Citat: Barba 19, 12, 2009, 20:27:19 posle podne ---
--- Citat: Kapetan ---srbi imaju veliku tradiciju sto se nautike tice... od pamtiveka smo se bavili ribarstvom pored svega ostalog, perast je sto se mediterana tice uvek bio piratski centar (najbolji pirati su odatle odlazili) , seti se samo dubrovacke mornarice ...
imamo tradiciju ali ne znamo za nju .. to jest nije dovoljno poznata ...
--- Kraj citata ---
Pa vidi ovako, ako pricamo o pomorskoj istoriji onda si ti u pravu, ali ako pricamo o tradiciji ja mislim da gresis. Ako smatras da je ribolov lov rukama po Moravi onda si ponovo u pravu, tako gledano imamo pravu tradiciju, sto na moru, reci ili jezerima, mada se ja ne slazem da su Srbi tradicionalno ribari vec zemljoradnici, ratari i stocari.
Sto se tice mornarice, mi je pre 20. veka nikada nismo imali, pa u tom smislu tradiciju nemamo. Ne sumnjam da je bilo Srba na galijama sa Raba i u dubrovackoj mornarici, ima ih i sada u engleskoj, ali to nije nasa tradicija. Ili mozda jeste, a to ne znamo zahvaljujuci reformatoru i njegovim prijateljima iz Evrope (citaj Vatikana i Austrougarske). Znaci, bilo kako bilo, mozemo samo da se kitimo tudjim perjem ili da pretposavljamo. Ali da, apsolutno se slazem da je bilo dosta Srba pomoraca, ali na zalost u tudjoj mornarici, sto vojnoj, sto trgovackoj.
Tradiciju tek treba da stvaramo, a usput budi receno, splavova tipa beogradskih, nema u carstvu blagostanja i izobilja. Ima brodova restorana, ali ja splavove kao nase, znaci diskoteke i klubove na vodi jos nisam nigde video. Zato cuvajmo bar tu tradiciju, da nam ne objasne kako su nam i to oni doneli i kako nista od toga ne bi postojalo da nije bilo njih.
--- Kraj citata ---
--- Citat: Barba 19, 12, 2009, 18:31:27 posle podne ---
--- Citat: skipper 19, 12, 2009, 16:08:36 posle podne ---Kolika je i od kada datira naša brodarska i ladjarska tradicija ? Ne sumnjam ja a sigurno i svi vi zajedno samnom da je veoma stara i respektabilna, ali gde da im to pokažemo ? Po splavovima na Savi i Dunavu.
Ili da im jednostavno kažemo da mi nismo Nemci i da ne volimo da se hvalimo kao oni, da smo mi mali, skromni narod sa Balkana.
--- Kraj citata ---
Pa ja ne znam da mi imamo neku brodarsku tradiciju pre 20. veka. Mozda i ima nesto, ali ne verujem da je to vredno pomena. Grocka pored onolikog Dunava, pa je do pre desetak godina bilo svega dvadesetak camaca. Car Dusan nije usao u Solun i Carigrad samo zato sto Mlecani nisu hteli da mu prodaju brodove. Drzi se ti klasicne srpske price, cevapa, pljeskavica, teletine ispod saca, a Boga mi i splavova i ima da budu odusevljeni vise nego vi tamo. Beogradski splavovi su mojim kolegama Maltezanima bili neverovatno interesantni, Floating Clubs with cheap beer and beautiful girls inside!?
--- Kraj citata ---
Ma nama ne trebaju neprijatelji i dušmani, ili ti neko da nam piše istoriju i kroji istorijske činjenice. Nema nama većih dušmana od nas samih ! Umesto da kopamo i tražimo ostatke i najmanjeg čuna na ovom našem rečnom bogastvu i ovim našim rečnim lepotama, mi udri po splavovima, ćevapima i sponzorušama. Ima i to svojih draži i lepote, ali ljudi pa nije to valjda jedina stvar po kojoj ćemo biti prepoznatljivi u evropi.
skipper:
Evo jedne od fotografija sa Dunava, kod Velikog Gradišta, sredinom 19. veka sa parnim brodom.
Zgrada Carinarnice u Velikom Gradištu iz 18. veka gde je i tada bio rečni granični prelaz, kao i sada i odakle su naši brodovi vozili robu za Beč i Peštu.
I naravno bista Kapetana Miše Atanasijevića.
Barba:
Kapetan Misa ima mnogo vise zasluga na drugim poljima nego u nautici i bilo bi lepo da se danasnji tajkuni koji su se obogatili zahvaljujuci politickim vezama bar malcice ugledaju na njega, pa da ovoj zemlji sazidaju bar jednu cesmu kao zaostavstinu. Svakako covek vredan pomena i u oblasti nautike.
Sto se grbova tice, sta da vam kazem, Crnogorci na grbu imaju lava !? A posto na programu Ariana pored ostalih rade i dva srpska inzenjera, a u Ferariju F1 radi jedan srpski inzenjer onda mozemo da se pohvalimo da imamo tradiciju i u Formuli 1 i u istrazivanju svemira. Zasto je sramota reci da mi nemamo neku posebnu nauticarsku tradiciju i da pre 20. veka nismo imali mornaricu, nego da se blamiramo sa nekim ribarskim camcicima.
Sto se tice prepoznatljivosti u Evropi, bukvalno sve po cemu smo bili prepoznatljivi su nam oni oteli ili unistili. Energoprojekt, Jugoslovenski aerotransport, Gosa, Sever, Smederevska zelezara, Zastava, IMT, Prva Petoletka, Simpo, Sipad... Ali to su sve komunisticke firme pa ih zato i treba unistiti, a onda identicne proizvode kupovati po mnogo vecim cenama u npr. kiki ili bauhausu.
Kako hoces Skipper, ja sam ti rekao sta je jedinstveno, a ti im pokazuj carinarnice kao tokove srpske nauticarske tradicije i slike brodova koji su verovatno od njih kupljeni.
Barba:
Mozda o ovome mozes nesto da iskopas.
--- Citat ---Brza Palanka je varošica u srpskom Podunavlju, na sredokraći puta između Kladova i Negotina. Nastala je u blizini antičke naseobine EGETA, sačinjene od tri kastela smeštenih na okolnim uzvišenjima i civilnog staništa kraj ušća rečice Brza u Dunav. U njoj se nalazilo svetilište božanstva svetlosti Jupitera Dolihena, čiji kult potiče iz severne Sirije, ali i svetilište iranskog božanstva Mitre. U srednjem veku pripadala je Vizantiji. Za vreme osmanske vladavine, početkom XIX veka tu je boravio i radio srpski prosvetitelj Vuk S.Karadžić.
U ovom mestu postojalo je malo brodogradilište. 1835.godine tu je izrađena jedna korveta- poklon kneza Miloša Obrenovića turskom sultanu. Ovaj dar bio je povod da sultan izda ferman kojim srpskom knezu dopušta da srpski trgovački brodovi plove pod svojom zastavom.
Bila je razvijena trgovina prema Vidinu, gde su okosnicu privrednih aktivnosti činili sefardski Jevreji. Iz Brze Palanke u tom pravcu često su slate šajke- nevrat kojima se prevozila nizvodno drvna građa i druga roba, a nakon istovara, po pravilu u Vidinu, nevrat bi se rasklapao i bio prodavan kao ogrevno drvo.
--- Kraj citata ---
Navigacija
[0] Indeks poruka
[#] Sledeća strana
[*] Prethodna strana
Idi na punu verziju