И бих ја и прикачио мотор да га је мајстор припремио.
Али ова прича би била сувише једноставна када би се све дешавало онако како ми желимо.
Испоставило се да је на мотору нешто запекло и Пека није успео да га стартује прошле недеље. Надао сам се да ћу га за празник добити, међутим, Пека је отишао у Италију (изгледа да ће бити неких нових половних чамаца и мотора у Бановцима, па кога занима, нека се јави...).
И тако, мотор је и даље у Бановцима али сам ја данас поново био у марини.
Претходног викенда, један добар пријатељ, који ми је помагао и око навлачења профила на кобилицу, одлучио је да ми помогне и да ми не дозволи да нађем неки нови изговор што чамац не иде у воду.
Својим рукама, друг Ивица, звани Бамбић, пријатељ каквог и вама желим, направио је конструкцију за седиште кормилара, истапацирао клупе за седење и сунђер за кабину.
Оно јесте да је за конструкцију седишта узео погрешну меру па је на лицу места нешто секао, исправљао флах, па га поново савијао, тек... конструкција је била намонтирана. Уз сву захвалност, морам да признам да је "буџевина" била толико видљива да нисам могао то тако да оставим.
Зато ми је један други пријатељ, Дејан, прекјуче све то демонтирао, а јуче у радионици прерадио и данас намонтирао. А резултат...
Па ево га... На моју велику радост и на радост "Дединог Злата".
