Nautika opšta... > Nautičke reportaže

Vepar u Savi ili ti Novi Sad-Boljevci-NoviSad

<< < (10/11) > >>

DuleN:
Ma sve je super i prica i fotografije, a naj bolje u svemu sto se vidi s kakvim zadovoljstvom ste plovili...
Boljevci su neispricana prica... Misljenja sam da ce tamo biti sve gore, jer gde nema pravog gazde nema ni razvoja...
Pustolov mi se nalazi nekih 5 km od kuce i cesto svratim tamo, jer je to mesto sa fantasticnom atmosverom a i uslugom. Gazda tamo nece nista da licka i pretereno sredjuje i to je ono sti i privlaci narod.

vepar:
8. Dan ujutru sam otišao do diskonta Medius i obnovio zalihe mesa, pijaće vode a napunio i gajbu piva... Samo da ste me videli kako izvodim akrobacije tako natovaren po pontonima! Plakali biste od smeha! Krećemo i brzo stizemo do famozne Formoze odakle pozivam Bakaru i on me navodi gde su usidreni on, Mileta i Zveki. Zavukli su se između velike i male ade (ako nisam pogršio nazive ostrva a i ako jesam u prilogu je mapa da bude jasno o kijim se ostrvima radi) u baš ozbiljne plićake... Iskreno nikada se ne bih tu sam zavlačio da nisu oni već prošli i da nisam video finu ekipu za guranje broda stri Vezujem se za jednog od njih i odmah skačem u vodu. Vrućine su neizdržive bukvalno kuva mi mozak i ništa ne pomaže. Moj primer sledi i ostatak moje posade i jedno sa tvremena provodimo u ugodnom razgovoru u vodi do grudi i u upoznajemo se sa njihovim suprugama i podmlatkom i baš uživamo. Kada smo se dobro rashladili i popili piće (oni kafea ja pivo) zamislite ne piju pivo!? sha sha sha stomak mi je signalizirao da je vreme za ručak. Objasnili su mi gde su rakrčil deo obale u lepoj hladovini i gde mogu raspaliti roštilj. Pozdravismo se i raziđosmo. Mesto na koje su me uputili je stvarno predivno. Dubina je oko 4 metra na svega 3 m od obale a obala od čistog peska. Malo mestašce idealno za pristajanje 2-3 broda i lepo zaklonjeno od plovnog puta a relativno i od vetra. Još su i raskrčili nekoliko kvadrata u gustoj šumici/šikari tako da se hrana može spremati u hladovini. Nakon ručka je pala popodnevna dremka. Krećemo tako da taman negde pre sumraka stignemo u stari Slankamen. Uz put sam se najavio telefonom u marini gospodinu Duletu kapetanu broda Tisa i predsedniku marine koji mi je objasnio gde da se vežem. (063-175-28-17) Košava koja je počela da duva još sinoć se pojačava sve više i više... Počinje polako da me brine kako ću sutra nastaviti put kada je već sada neugodno ploviti. Vrućina je nepodnošljiva i put nam svima jako teško pada, ove pauze definitivno nisu za nas, nekako nam se onda otegne put i imam osećajkao da ceo dan plovimo... Ulazimo u marinu bez problema jer znamo kuda treba proći iz mnogobrojnih ranijih poseta ovoj marini i odmah sledi još jedno kupanje. Sto puta je već opisivano kuda se ulazi u ovu marinu tako da ću tu priču preskočiti i samo je podebljati mapom u prilogu. Tamo u marini se opet srećemo sa Miletom i to veče se nakratko družimo dokle traje navala komaraca. U ugodnom razgovoru nam se priključio i Dule. To veče ležem sa nadom da će košava do ujutru oslabiti... P.S. Pale su ješ jednom palačinke :D

vepar:
9. dan sam se probudio, za moje pojmove, ekstrmno rano oko 7 ujutru i ustanovio da se košava samo pojačala. Donosim odluku da krenemo što pre jer će se vetar samo pojačavati. Odvezujemo se i krećemo odmah a kafu ćemo piti uz put. Dete još uvek spava a ni sunce još nije upržilo, da nema ozbiljnih talasa  plovidba bi bila lepa. Talasi nas ljuljaju a vetar šiba na momente i oko 40 km/h. Kafa i rakija još više prijaju u plovidbi  6589 6589 6589 Polako se primičemo našim vodama, kada ugledam most na Beškoj nekako mi je već lakše iako je to u suštini tek pola puta od S Slankamena do Ostrva u Karlovcima. Prolazimo i most i kao i uvek je impozantan i interesantan. Uskoro smo i blizu hotela Dunav u Karlovcima što znači da stižemo. Oko 1 smo se uvezali na svoje mesto i završili nautičkideo ovog godišnjeg odmora.

vepar:
10. i 11. Dan smo dočekali na ostrvu, bez planirane plovidbe i baš nam je prijalo. Nađu su pokupili baba i deda tako da smo mogli u potpunosti da se odmorimo i iskuliramo od plovidbe i svega... To veče smo suvozemnim putem otišli do Šarana u Petrovaradinu gde je bilo organizovano takmičenje u spremanju riblje čorbe pod nazivom "Petrovaradinski zlatni kotlić" Čak smo i učestvovali u takmičenju kao jedna ekipa sa prijateljima sa ostrva. Tu nas je posetio i Zoki (Zankiki) sa porodicom i čvrsto odlučio da sledeći vikend izađe iz marine u Dunavcu pa makar i kopao. Žurka je potrajala do iza ponoći, kada smo se ukrcali kod čuvenog Ajkule u čamac koji nas je vratio na ostrvo do broda. I sutradan smo iskoristili dan družeći se sa prijateljima koji su nas posetili svojim brodom. Reč je o Zvonku, čoveku koji redovno prati ovaj forum a nikako da se registruje i uključi u priču, ali neće on još dugo izdržati  k5. U Novi Sad smo stigli kasno uveče a evo i nekoliko slika Zvonkovog broda iz povratka kući. Tačnije ja sam se zbog gaza od oko 70cm i izuzetno niskog vodostaja vezao na marnu "Dunavskih kapetana" koja se nalazi na otvorenom Dunavu. Tu sam i ostavio brod do sledećeg vikenda kada sam se preselio na ostrvo i glumio robinzona sa Zokijem do porasta vodostaja...

srsa:
Браво.  clap  clap  clap  114  Него,у овом последњем посту кажеш да ти је газ 70 цм, нешто ми много за твоју лађу.  sha

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana