Ujutru klasika - ustajanje u 5. Međutim, posle jutarnjih obaveza koje se obavljaju stojeći na platformi, ipak se vraćam do 6.
Posle toga klasika - mir, tišina, kafa, rakija, pecaljka.
Nakon par spuštenih hranilica, malo jači udarac i tu je somče od oko pola kile. Pravi užitak ga je vaditi na light feeder od 25gr.
U sledećih sat vremena još 10-ak komada sve tako 300-500 grama. Uživancija.
I posada se razbudila nešto ranije, pa posle kupanja i doručka nastavljamlo. Posle prolaska kroz prevodnicu u Srpskom Miletiću brzo stižemo da triangla kod Karavukova. Tu stajemo na sred triangla, na sidro, i pošto se košava opet dobro razduvala i u kabini je prijatno, odlučujemo obići ovu čardu i uživati u mom kulinarskom umeću i pravljenju paprikaša.
Posle ručka i još mnogo kupanja, dolazimo do dileme. Da li ići odmah u Dunav ili prespavati pa nastaviti ujutru? Kao što sam već više puta napomenuo, prosto obožavamo kanale i nije nam se izlazilo. Sa druge strane, tih nekoliko sati manje ili više nam i ne znači mnogo, najavljujemo se prevodnici i oko 17h izlazimo u Dunav. Cilj nam je mala ada, 10-ak kilometara nizvodno od Bogojeva, na kojoj smo pre nekoliko godina proveli par sati, a tada je to bio samo komad spruda. Sad je vodostaj metar niži, a i sprud se sigrno povećao.
Nešto pred mrak stižemo do ade / spruda. Strana prema Dunavu je jedan dugački plićak, a strana prema našoj obali deluje dobro za pristati. Međutim, više sprudova nizvodno mi govori da tu sigurno i nije naročito duboko. Pošto do mraka nema još mnogo, oprezno ulazimo iza adre sa nizvodne strane.
Meni je sonda sonara u dnu kobilice i uvek prikazuje razmak izmedju najnižeg dela broda i dna, a ne tačnu dubinu. Uskoro je taj razmak pao na metar, pa 0.7, i dalje pada... Negde na 20cm se i sonar zbunio i blokirao, nastavljamo vrlo lagano očekujući nasukavanje, ali se to ipak ne dešava... Dubina se legano penje do 1 metar (što je u stvari 1.7 metara dubine).
Tu pristajemo i oduševljavamo se celokupnim ambijentom i divljinom. Ipak, morao sam pre spavanja proveriti preciznim meračem (a to sam ja), kolika je maksimalna dubina i na kom delu da znamo pri izlasku. Prolazim nekoliko puta peške, i najdublja voda mi je do mu#a, a to je 85 cm. Znači imali smo samo 15cm ispod kobilice, a i ta dubina je na prostoru od par metara, svuda je pliće. Imali smo sreće pri ulasku (ili da to pripišemo oštrom oku ili osećaju kapetana?). Pošto sam mnogo puta tako proveravao dubinu, tačno znam kolika mi je visina du struka, pupka, grudi.... :)))))
Dalje proveravamo vodostaj, da nas opadanje vode ne bi zatvorilio ovde do proleća, ali u najavi je samo stagnacija, tako da nema frke. Ako bude trebalo izguraćemo sutra Marissu na ruke do dubine.
U sumrak nas napadaju horde komaraca, kao što je i očekivano u ovakvoj divljini, ali mi zato iskusno idemo na spavanje, da sutra ustanemo rano, i maksimalno iskoristimo dan.
Jutro na kanalu, kao sa razglednice
Triangl kod Karavukova
Čekamo na prevođenje u Bogojevu
Prevodnica Bogojevo, nivo Dunava i kanala je isti u cm, pa se smaramo čekajuči kapije
Izlazak na Dunav
Žurimo prema adi
I stižemo, i dalje je tamo i čeka nas
Ada
Laku noć
