Kao i obično sam se budim oko 5... Uvek se ujutru tuho iskradam da ne probudim ostatak posade. Oni kao i ja prilagode spavanje prirodi, ali na neki svoj način. Kao i ja počnu da ležu ranije - kada padne mrak, ali ujutru i dalje spavaju po starom :) Neka, na odmoru smo, i svako ima pravo da ga koristi kako najviše voli.
Pola kafe od juče, rakija, platforma, pecaljka... Zavaljujem se u svoju šaransku stolicu, dok sa sve 4 strane dopiru munje i grmljavina. Nebo tmurno, kao da će nusprodukti varenja da padaju. Kada idem sa porodicom ne pecam ozbiljno, nego samo malo zadovoljim želju tih par sati ujutru dok spavaju. Od kako sam napravio platformu, to je postalo pravo uživanje! Za ovo jutro sam još sinoć spremio jedan ultra-light feeder, da se igram sa belom dok se ne probude.
Posle 5-6 cverglana odustajem, samo pijem kafu i rakiju, slušam ptice i uživam. Prolazim samohodka i pozdravljamo se. Ko ovo ne voli ovakvi trenutci i rano buđenje bi mu bili pravo mučenje, međutim, ja ne mogu da zamislim lepši način da započnem dan.
Posada ustaje, i pošto su posle podne najavili razvedravanje odlučujemo da nam je najbolje da ovo loše vreme provedemo u putu. Odrednica je Ruski Krstur. Usput se čujem sa kolegom Veprom i on mi kaže da je u Novom Sadu potop koji traje već celu noć i pre podne. Mi smo bili samo 20km severnije i nije bilo ni kapi! Takođe ga zovem da mi objasni dokle mogu da priđem Ruskom Krsturu zbog problema koje je on imao sa travom. Pošto Dejan nema nikakvih problema da na mirnim kanalima bez trave upravlja brodom, a još i voli, mi uglavnom vreme provodimo na pramcu izležavajući se.
Oko podne stižemo na triangl, sunce je u međuvremenu izašlo pa je uživanje potpuno. Posle nekog vremena ulazimo u uzani kanal prema Ruskom Krsturu, koji je toliko uzan da se brod ne može okrenuti bez zabijanja pramca u obalu. Kako je samo u njemu priroda prelepa! Gomila lokvanja koji su procvetali, kornjača koje se sunčaju na obali... Mir i tišina. Po savetima našeg kolege, par stotina metara pre mosta ostavljamo lađu i nastavljamo zadnji kilometar čamcem. Oko mosta i posle voda postaje plića i toliko puna trave, da ne znam kako je Vepar tuda prošao onolikim brodom! Mislim da se čak u travi i vidi put koji je izkombajnira. Malo dižemo motor, malo veslamo i stigli smo.
O kako bi pogrešili da nismo obišli ovo mesto! Prelepi slapovi koji se slivaju, plići i dublji bazen sa kanalskom vodom koja teče, dublji je bogami dubok oko 2 metra i dugačak 20-ak... Posle kupanja ručak na čardi pa opet kupanje... Nažalost, dolazi vreme i da se krene, pa se vraćamo do broda, sa namerom da stignemo do sledećeg trangla pre Srpskog Miletića i da tamo noćimo.
Rečeno - učinjeno. Nalazimo lepo mesto u trsci i tu provodimo noć.
Samohodka
Uživanje na pramcu
....
Triangl. Levi kanal vodi ka Karavukovu, a desni prema Krsturu
Mali kanal preko Krsturu
Dalje moramo čamcem
....
Mali bazen
Slapovi
Čarda
Kroz ovo je Radovan proterao brod
....
