VIkend iza nas je bio kao stvoren za izlazak na vodu. Temperatura vazduha od 27 stepeni, i blagi severozapadni vetar, činili su boravak u prirodi opuštajućim pa smo to iskoristili da odemo porodično na vodu. Mali je imao žarku želju da ide na Lido jer tamo može da se brčka i igra u pesku, pa sam rešio da mu ispunim želju jer je upravo preležao "boginje" i predugo je bio u zatvorenom prostoru zbog toga.
Dan je polako prolazio, i posle igranja, pecanja i ručka, popodne smo se dogovorili da ženu i malog odbacim kući, a ja da ostanem na vodi. Primetio sam da se riba aktivirala, pa sam hteo da budem na nogama već u samu zoru.
Taj deo posla smo uspešno obavili, vratio sam se na brod i krećem lagano uzvodno, ka vojnim baštama:
Usput, rećem Zvekija na njegovoj marini, i posle malo razgovora na temu
"išao bih i ja, ali želje su jedno a mogućnosti drugo", mašemo jedan drugom i ja nastavljam uzvodno. Znam da je i on hteo da ide, ali ovaj put su obaveze presudile..
Osim ove lepote na tom potezu, jedina mana je da se gleda direktno u sunce i u odsjaj u vodi u to doba dana. Dobre načare rešavaju problem 
Ipak, kad je sunce još malo palo, sve je dobilo nov izgled i postalo je prelepo. (Kabe dobio konkurenciju! 
) U vojnim baštama, mir...Jedna šiklja puna ljudi, krenula je sa prvog ostrva i očigledno pokupila sve one koji su bili tamo, tako da je ostrvo ostalo potpuno prazno. Još bolje, mislim se ja, ionako sam došao da se odmorim i da slušam prirodu a ne nečiju muziku i buku. Vezivanje je predstavljalo izazov, jer tamo gde sam baš hteo da se vežem zbog onoga što sam video na sonaru, obala nije bila dobra za vezivanje. Polako je padao mrak, ali mi to nije bio toliki problem jer jak LED refektor sa jarbola osvetli obalu jače nego kad je podne, veći je problem bio zašta vezati brod. Obala je zbog velikih voda prilično nestabilna a posle sečenja velikih topola na levoj obali u tom rukavcu, nema čak ni debljih žila.
Našao sam mesto, i brzo u najezdi komaraca, izašao da vežem kanape dok je motor gurao obalu da bi održavao poželjnu poziciju. Kad sam sve završio i ušao u kabinu mlateći rukama oko sebe mahinalno, pogledao sam u pravcu zalaska sunca i oduševio se prizorom. Morao sam to da zabeležim:
Ujutru sam u samo svitanje već bio na zadnjoj platformi i varaličario, a svežina vazduha je prosto sama ulazila u pluća. Par bucova ispod mere su mi dali ugođaj na štapu i posle nekog vremena sam složio pribor, doručkovao i uživao u cvrkutu ptica u okolini.
Zadovoljan sam svime što sam do sad uradio na samom brodu, jer mi baš ništa nije nedostajalo i sve je radilo kako treba. Struje imam na pretek sa novim akumulatorom, a frižider je definitivno jedna od boljih investicija
Iako je ulov ovaj put izostao, boravak na vodi i buđenje na brodu je bilo neprocenjivo...!
Pozdrav svima koji prate forum.
