Nautika opšta... > EKOLOGIJA

.

<< < (12/24) > >>

BataVoja:
Pored propadanja Srbije u ekonomskom smislu, veliki je problem sve manjeg stvarnog obrazovanja ljudi. Deca uče mnogo nepotrebnih stvari a po meni osnovno je kod učiteljice da nauče domaće vaspitanje (pošto roditelji više nemaju vremena). Uz to onda ih učiti o ekološkoj svesti od malena, pa kroz celu osnovnu i srednju školu i onda će možda jednog dana posle pet generacija da se izgradi ta svest. Međutim učitelji nastavnici nemaju motiva što zbog malih primanja, što zbog sve bezobraznijeg kupovanja diploma i postavljanja na ključna mesta nepismene ljude članove partija.
Dok se to ne promeni bi će nam sve gore a to se menja zaokruživanjem olovkom.

zankiki:
Nije to posao škole (može da bude), ali mislim da je to prvenstveno posao roditelja.
Takve stvari se uče mnogo pre polaska u školu. Da se papirić od žvake stavi u džep, a ne baci na ulicu.

Drivee:
Da li su oni svesni u kojoj drzavi zive? Proce isto kao i sa demonstarcijama za cenu benzina!

Bolje je na Dunavu gde nema ni asfalta a ni ljudi.

LSI:
Ових дана, треснуо ме неки трбушни вирус због кога сам у једном дану изгубио три килограма. У овом тренутку још нисам сасвим сигуран да ли ћу преживети (мислим да хоћу, из ината) али за сваки случај, да се још једном укључим у ову тему о екологији (нека остане неки траг и иза мене).

Све је ово што сте писали о нашим прљавим навикама истина и то је код нас тренутно највећи проблем јер прљавштина већини грађана ове државе не смета, а представницима државе, властима, то даје изговор и оставља простор за разне махинације. Тако, док и даље затрпавамо одводне канале смећем, постављамо некакве жардињере које називамо фонтанама. А канализација се слободно испушта у наше реке и потоке.

И да знате, то са канализацијом није ни највеће зло - ипак је то у највећој мери биолошки потпуно разградив отпад. Како нас у Србији све мање има, временом, количина овог отпада смањиће се до те мере да ће бити безначајна, а и сад већ није неки нарочити проблем, јер ево видим, људи из Дунава извлаче рачиће, што значи да је вода биолошки прилично здрава.

Оно што у нашим водама није добро, то је огромна количина пластике.

Ех, сад... велика је кампања да се забрани употреба пластичних кеса. И нема везе што је наука доказала, упоређивањем животног циклуса кеса од пластике, папира и платна да су пластичне најмање штетне за природну средину, оне се највише виде и на њих је највећа повика.

А, брате, и те пластичне флаше, па толико их има - срам их било! И никако да убеде државу својим бројем да би се могле претворити у сјајан извор сировине за поступак рециклаже. Само мало организације, мало пажње, раздвајања, прикупљања... ма, шта ја ту мало овог, мало оног? Ипак је мање скупо кад те пластичне флаше створе чепове на које се закаче гране, па онда муљ па се лепо затворе канали и онда се лепо, после кише разлију бујице.

Али добро, ето, можда ћемо ускоро смањити употребу кеса, можда ћемо почети да носимо папирне и платнене цегере, како нас убеђују са ТВ екрана.

А и што да ме то брине? Одавно смо ми затворили фабрике папира и текстила. Дакле, ми ћемо их увозити, нећемо загађивати природу овде код нас. А тамо негде у иностранству? Ма, шта нас брига! Нек имају увозници од чега да живе.

А ни то враћање на папир и платно ме не брине, јер нас је у Србији све мање, па ни тих цегера неће бити баш много.

Међутим, све ово вам пишем зато што све време причамо само о еколошком загађењу као да је оно једино због ког би требало да бринемо. А није!

Читам јуче, у Сремској Митровици, на Житној пијациј, старо археолошко налазиште из римског доба, покривено бетоном и постављене клупе за летњи фолклорни фестивал. Каже министар културе: - Баш лепо изгледа!

Јуче је у центру Крагујевца срушена кућа у којој је живео Ђура Јакшић! Ни то нам не треба.

Недавно је у Зрењанину срушена кућа Јована Стерије Поповића. Коме то треба?

У Старом Сланкамену, кућа у којој је рођен Ђорђе Натошевић, само што се не сруши од дотрајалости...

Шта је следеће? Винча, Старчево, Виминацијум...?

Да не ређам даље - све ово су примери духовног загађења од кога нема лека.

Јер кад један народ заборави људе који су давали свој допринос култури и кад пажњу омладини скреће на Лие, Кие, Сораје, Пријиће, Луке... Док су главне теме обрачуни Шкаљараца и Кавчараца и других, "од раније познатих" личности, онда је пређена граница без повратка, бојим се.

Као што рекох, мање се бојим еколошког загађења. Земља је један живи организам, ма како то неком чудно звучало. То је један систем који има нека своја правила и своје механизме за самоопоравак и самоодржање. Као што се реке, после више година од опасног тровања, поврате и у њима се опет појаве рибе, тако се и ваздух прочисти, неплодан пустиња озелени и опет ливадама зује неки инсекти. Земља није тако беспомоћна, брани се она кад је угрозе.
Мислите ли ви да је ово с овим монсунима и пијавицама које су стигле у наше пределе случајно? Максималне температуре су на многим местима порасле изнад вишегодишњих просека. Земља узвраћа удараца. И показује да је још увек силна и моћна и да је већа вероватноћа да ће једног дана Земље бити, али људи на њој неће бити.

Али брине ме то што, ако Земља и настави да постоји, и ако и људска врста настави да на њој постоји - да ли ћемо ми, као народ постојати? Овакви какви смо?

LSI:
Можда се неки неће сложити са мном али ја сам уверен да је ова песма Љубивоја Ршумовића, намењена деци, изузетно прикладна за ову тему и да би требало да је прочитају сви одрасли који је до сада нису прочитали - не само због екологије, већ и због свега осталог.

Ево песме:

Домовина се брани лепотом

Домовина се брани реком
и рибом у води,
и високом танком смреком
што расте у слободи.
 
Домовина се брани цветом
и пчелом на цвету,
маком и сунцокретом
и птицом у лету.

Домовина се брани књигом
и песмом о небу,
сестрином сузом, мајчином бригом,
и оним брашном у хлебу.

Домовина се брани лепотом
и чашћу и знањем,
домовина се брани животом
и лепим васпитањем.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana