Nautika opšta... > Regate, druženja, susreti...

Regata Vode Vojvodine 2016/2017.

<< < (21/28) > >>

LSI:
После преводнице, пратило нас је лепо време и релативно брзо смо стигли у Арадац.

Тај део сам возио брзином између 15 и 20 км/сат, а како сам кроз преводницу прошао у првој групи, у Арадац сам стигао као други. Нашао сам лепо место и привезао се, а онда су почели да пристижу и остали бродови.

Ево пар слика, да видите како је изгледао вез у том лепом одморишту.

srsa:
Ма добро се ти нама вратио. Надам се детаљном извештају када се будемо видели, нпр. следећи викенд.  114 

LSI:
То вече, након гирица и домаћег вина, за нас се завршило око једанаест сати увече.
Раширио сам врећу за спавање по седишту у кокпиту и увукао се у њу... Како сам легао, тако сам заспао. Ујутро су ми причали да су они још извесно време гледали ТВ али ја то нисам ни чуо ни видео. Иначе, кад се упореди комфор у Мекгрегору и на мом чамцу, то вам је отприлике као кад из "Чича Томине колибе" ускочите у Шератон.

Пробудио сам се у истом положају у ком сам и легао.

Јутро је било лепо ведро у пет, кад сам се пробудио. Али између седам и осам, небо се наоблачило и облаци су, гоњени ветром, кренули к нама с бачке стране. Почела је киша која, на срећу, није трајала дуго и осим што је довела до тога да сам само још више запрљао чамац, није изазвала било какаве проблеме. Тако се показало да мој "метеоролог" не греши.

LSI:
После врућег бурека и јогурта, дошло је време за испловљавање.
Неки су већ добро одмакли кад сам се ја поздравио с Радетом и Бором и запловио пут Сланкамена.

Планирано одредиште за тај дан био је Тител али ја сам у зглобовима осећао да нам долази нова киша и одлучио сам да се не задржавам, већ да возим право до марине у Сланкамену. Тих последњих 37 км одлучио сам да возим већом брзином. Подигао сам број обртаја на 4000 и гармин је показао да моја лађа "лети" 20 км/сат.

Са тог дела вожње немам много фотографија.

LSI:
Возећи "вратоломном" брзином код Титела сам сустигао неколико регаташа који су управо пристизали на јучерашње одредиште. Само сам их поздравио својом вувузелом и наставио ка Сланкамену.

За мање од два сата, упловио сам у марину. Махањем, поздравила ме је девојчица из нашег ресторана и исто тако лепом добродошлицом дочекали су ме и остали који су се затекли у марини. Стигао сам кући!

Сунце је већ било високо на небу али ја сам одлучио да прво изнесем све што је потребно из чамца и да га лепо оперем од блата и свега што је оставило трагове десетодневне пловидбе. За то ми је било потребно скоро два сата и прилично исцрпљен, сео сам у хладовину терасе нашег ресторана да се освежим. Реч по реч с пријатељима, који су сви хтели да чују како је било, нисам ни приметио да је већ прошло два по подне.

У неко доба, у ресторану се појавили музиканти - то је ново у понуди нашег ресторана. Сваке суботе и недеље сад имамо живу музику.

Е сад, шта се ту догодило, ја не бих знао "касти".
Ја сам мирно седео, с пријатљем Тићом, било је и других гостију за другим столовима, али музиканти су дошли баш код нас...
Даље, шта да вам пишем - видели сте шта је Дуле написао. А нисам крив, заиста. Часна пионирска...
Можда је то због мог новог шешира који сам купио код Кинеза за 200 динара у Кањижи?

И ето, ја сам тако завршио моју прву регату, на којој сам први пут заиста пловио, први пут прошао кроз преводницу, први пут ослобађао пропелер од траве...

Надам се да сам вам својим текстовима дочарао бар делић атмосфере с регате виђен из могу угла.

Искористићу прилику да се још једном захвалим организаторима на великом труду који су уложили да се ми тако лепо проведемо. Надам се да ће наставити с организацијама нових регата и да ће свака следећа бити боља од ових до сада. А простора за побољшања сигурно има.

На пример, указао бих на проблем одржавања личне хигијене и задовољавања неких "потреба".
Можда то није проблем посадама које плове на већим пловилима опремљеним купатилима и тоалетима али нама, на малим чамцима, то буде велики проблем.

Ја сам, на пример, у Бабатову, ујутро, могао да се обријем само тако што сам из флаше с водом сипао по мало на длан, тиме поквасио образе, набацио крему и обријао се скоро на суво. Ту је улогу тоалета преузела тополова шума на насипу. Али у Бечеју, били смо на бетонираном насипу дугом неколико стотина метара, где није било ни једне чесме, ни једног тоалета, а ни шумарка у близини... У Молу, тоалет је био неупотребљив (али смо имали на плажи тушеве с топлом водом). У Арадцу, у камп насељу било је зиданих и хемијских портабл тоалета али били су у таквом стању да никад не бисте пожелели да их користите; постојала је чесма али вода није била за пиће.

Мислим да је одлука организатора да останемо два дана у Кањижи била сјајна! Камп је био предиван, лепо одржаван и у њему смо имали сав могући комфор.

Исто тако, похвалио бих и организацију излета и обилазака. Ја нисам ишао у обиласке, али они који су били, кажу да је било веома лепо и да су видели и чули занимљиве ствари.
Ако се томе дода и тзв. "каналијада", забава за децу, које је било веома много на овој регати, ја бих организаторима дао високу оцену за уложени труд.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana