15/07/2015
Prethodni dan preskacem, jer nema veze sa krstarenjem. Proveli smo ga na Srebrnom jezeru, kupajuci se, kuvajuci, ili u aqua parku...
Ustajemo rano, kao i svaki dan. Ja se obicno budum nesto posle 5, posto rano i legnemo i sasvim je dovoljno. Sinoc smo sve pripremili za put, i onako sanjim palim motor i krecemo. Najavili su za kasnije malo jaci vetar, ali jutro je mirno, a Dunav kao ogledalo.
Napredujemo lagano prema Golubcu. Benzina jos imamo sasvim dovoljno iz Novog Sada, ali posto je u Golubcu blizu pumpa odlucujemo stati. Zoran nam je pre rastanka preporucio i dobar burek u blizini marine - tako da nije bilo dileme da li se zaustavljamo. Do Golubca smo presli oko 230km i potrosili 65 litara benzina. Iskreno, mislio sam da cemo dosta brze ici nizvodno, ali kao sto sam napisao, Dunav nize od Belegisa vec usporava, a ispod Smedereva bukvalno stoji. Bar cemo brzi ici nazad, sto nam omogucava da produzimo odmor u ovo delu za dan ili dva.
Marina je odlicna, ali ne mozemo da se privezemo kod pumpe jer nemamo nekakvu gumu koju bi podbacili izmedju broda i kamena (jedna od retkih prilika kad zalim za metalnim brodom), vec se vezujemo sa desne strane, za mol. Odlazim sa 3 kante po 25 litara na pumpu, a Jasna i Dejan po burek. Pitam pumpadziju da li ima neka kolica i bravo - imaju. Ne moram da teglim u rukama iz 3 puta.
Njupamo burek na obali, dok gledam kolege feederase kako se bore sa sitnom deverikom. Gledam malo pazljivije, i vidim da sem koriscenja feeder stapova, i nemaju mnogo veze sa ovom tehnikom. Krecemo dalje. Odusevljenje polako raste dok prolazimo pored Golubacke tvrdjave, a dubine rastu na 20-30 metara. Pejzayi su stvarno prelepi, i jedva cekam da obogatim ovaj dnevnik i slikama. Jasna je provodila vreme na pramcu i igrala se apraratom kao i celog ovog putovanja. Ulazimo u Gospodjin vir, tesnac koji je dugacak oko 10km, i prvi put vidim dubinu od 70 metara. Bili smo igrom slucaja tako postavljeni da je bukvalno voznja 10 metara leva ili desno pravila razliku sa 20 na 70 metara dubine. Ala bi se ribolovci ovome obradovali.
Gasim motor i malo se spustamo i kupamo. Prolazimo rt Greben, i severozapadni vetar koji se poprilicno razduvao sada prema Milanovcu pravi vec ozbiljne talase, ali daleko od opasnih. Prolazimo Milanovac i uplovljavamo u Porecku reku. Ja sam bio zadivljen ambijentom, cistom vodom i mirom koji tamo vlada. Obaramo sidro u blizini plazice gde Dejan odmah nalazi drustvo, a mi provodimo vreme u kupanju i voznji camcem. Za ujutru planiramo voznju gumenjakom uzvodno koliko se moze, otici na kafu do sela Mosne, kod Mikija - koga smo upoznali na plazi i koji nam je doneo lubenicu iz Milanovca. Hvala mu!
Za sada smo svaki dan putovanja sretali ili upoznavali nove ljude, cije mi je drustvo jako prijalo. Neke znam sa foruma (Aka, Zoran, Joji smo samo mahnuli), neke iz zivota, a neke smo upoznavali u hodu. Svako poznanstvo je novo iskustvo i novo bogatstvo.
Evo sedim ujutru, pijem rakijicu, sledi dorucak, pa voznja gumenjakom. Svaki cas je neki raub na povrsini, pa danas definitivno rasklapam stapove.
Krećemo sa Srebrnog jezera rano
Prilazimo Golubcu
Golubac na 12 sati!
Pogled sa Golubačkog keja
Marina... ružnjikava i zatravljena, ali dobro zaklonjena od talasa, što se pokazalo bitnim u povratku
Dunave, Dunave, moje more!
Ovako je na kartama izgledao ulazak u klisuru
Na tvrđavi se radi...
Prolazimo na laganom gasu i upijamo sve što ima da se vidi
...
Jasna vežba ruku
I konačno smo tu... Priroda je fenomenalna...
Dubine rastu...
Jedan od retkih brodića koje smo sreli usput...
Naravno, kako putovati kroz takve predele a ne okupati se...
Ovo ne znam šta je!
Rt greben
Donji Milanovac
Porečka reka - prelepa priroda
Obaramo sidro i uživamo... Neki od nas su odmah našli društvo
