...
I ajd sad budi pametan. Šta je najlepše na ovoj slici? 
Često se vraćam temama i porukama koje su mi iz nekog razloga interesantne. Tako sam se i ovoj vratio, zbog ličnog interesovanja za fotografiju.
Više puta sam pogledao fotografiju i svaki put sam se divio oštrini, da bih, na kraju, ipak zaključio da odgovor na Arsino pitanje nije jednostavno dati.
Najkraće rečeno, na slici je najlepša upravo ta oštrina.
A ta oštrina je ujedno i najveći nedostatak ove fotografije.
Da objasnim.
Godinama sam se bavio fotografijom i naučio sam da je jedna od bitnih stvari prilikom fotografisanja da fotograf vodi računa o dubinskoj oštrini.
Pravilnim izborom objektiva, blende i ekspozicije, fotograf usmerava pažnju posmatrača na ono što je na fotografiji bitno, na centralni motiv, na ono zbog čega je i odlučio da taj prizor ovekoveči.
Na ovoj fotografiji dubinske oštrine nema.
Izgleda kao da su i prednji i zadnji plan jednako oštri i jednako važni. Pogled luda sa leva na desno. Od konja preko crkve, do onih silosa pozadi. I teško može da se zaustavi i zadrži na nekom od tih mesta.
Fotografija je izvanredna panorama i kao takvu je i treba gledati. Nema na njoj posebno lepog i značajnog mesta. Sve je jednako važno i značajno. I reka i nebo. I konj i silos.
Zaista je majstorski snimljeno i obradjeno.
