Nautika opšta... > Nautički priručnik
Prva Pomoć - First Aid
skipper:
HRANA NA BRODU
Prehrana na brodu i problemi koji su s njome vezani čine značajan deo istorije pomorske medicine. Prehrana na brodu obično je dobra, ali ako su vremenski uslovi loši, a udaljenosti duže, pripremanje hrane može biti gotovo nemoguće, i prisiliti posadu da jede samo hladna ne kuvana jela. Toplo vreme je problem za skladištenje hrane. Frižideri na brodovima su tipično mali. Kako bi se štedele baterije, oni obično rade samo kada je motor upaljen, a isključeni su za vreme jedrenja. Za vreme toplih dana, hrana koja je donesena na brod može se lako pokvariti i tako postati opasna za jelo. Dodatni faktori koji utiču na probleme prehrane su nažalost, preterana upotreba alkohola, kafe i duvana. Konzumiranje hladnih pića, što je uobičajna stvar u nautičkom turizmu, ima dopunski negativni efekat na probavni trakt. Čak i sveža riba može ponekad biti opasna za jelo. Jedriličari često kombinuju njihov sport sa ribarenjem, zaboravljajući da ulovljena riba nije sigurna za jelo kao ona kupljena u prodavnici. Iako postoje mnoge mogućnosti trovanja na moru, nautičari se u suštini trebaju brinuti o tri glavna tipa trovanja sa ribama. Ribu nakon ulova treba odmah očistiti i čuvati u frizideru, a nikako, npr. u vodi. Nažalost, ljudi ponekad ostave uhvaćenu ribu da bude vučena u vreći iza broda kako bi izbegli nezgodan miris na palubi i pripremaju je tek uvece, kada je brod usidren ili vezan. Ukoliko se riba ne stavi odmah u frižider u njoj se može razviti histamin koji uzrokuje simptome skombrotoksizma. Simptomi se javljaju 30 minuta do 4 sata nakon jela, u vidu utrnuća oko usta i jezika, pečenja i suvoće u ustima, vrtoglavice, mučnine, povraćanja, proliva i grčeva u stomaku. Usne, lice i jezik oteknu, otrovani se znoji, a koža ga može svrbeti. Sluznica očiju, koža lica i tela se zacrvene. Odmah valja isprati želudac,
započeti s uzimanjem preporučenih lekova i krenuti prema kopnu i obratiti se lekaru.
skipper:
UTICAJ OKOLINE
Nagle promene temperature, kombinovane sa više ili manje visokim stepenom vlage u vazduhu, kiša, vetar, magla, jaka solarna radijacija i drugi akroklimatski faktori imaju veći uticaj na brodu nego bilo gde drugde. Jake oluje su sigurno jedan od najopasnijih faktora u jedrenju i mogu lako ugroziti živote celeposade. Većina nautičara jedri u letnjim mesecima kada su temperature visoke. To može postati problem, posebno za ljude koji dolaze iz hladnijih područja. Bilo da se radi o adaptaciji na toplu ili hladnu klimu, ekstremno prenaprezanje cirkularnog sistema može dovesti do zastajanja srca. Debljina, slaba kondicija, neophodno prilagodjavanje na mali skučeni prostor, nedostatak sna, napetost, psihološka nestabilnost i na kraju, neumereno korišćenje alkohola i nikotina, glavni su faktori na brodu koji predstavljaju dodatni rizik. Znajući činjenicu da period aklimatizacije ima dve faze, od kojih svaka traje oko 60 dana, a da pri tome većina nautičara u charter turizmu iznajmljuje svoje brodove od 7 do 14 dana, nagla promena klime za one koji dolaze iz hladnijih zona, može imati uticaj na zdravstveno stanje. Budući da nema dovoljno vremena za potpunu aklimatizaciju, opadaju im telesne sposobnosti, što može biti ozbiljan problem u uslovima jedrenja. Kako tropska odredišta postaju sve popularnija a velike charter kompanije ustanovljavaju svoje baze u tropskim azijskim i afričkim morima za očekivati je da će aklimatizacija u budućnosti biti značajan problem.
Jedrenje nije ograničeno samo na tople zone. Postoji i velika populacija jedriličara koji jedre u severnim, hladnim okruženjima. Svi oni moraju naučiti kako se suočiti sa hladnoćom u dve različtie situacije:
- Na palubi, neodgovoran pristup hladnoći smanjuje zadovoljstvo i ugrožava efikasnost.
Eksperimenti sprovedeni na brodovima pokazali su pad sposobnosti za izvoñenje različitih zadataka koji je bio simultan sa padom temperature ruku. Kada je temperatura kože pala ispod 15ºC pojavio se i pad u snazi i u preciznosti pokreta ruke. Na svu sreću, moderna jedriličarska oprema je gotovo savršena za jedrenje u teškim vremenskim uslovima, ali nisu baš svi jedriličari u charter turizmu voljni platiti značajnu količinu novca za takvu opremu. Iako im životi nisu direktno ugroženi, smanjena efikasnost i smanjene telesne sposobnosti svakako mogu imati neželjene posledice, poput ozleda ili nesposobnosti za izvršavanje nekih vitalnoh zadataka na brodu
- U vodi, čovek je u stvarnoj borbi za preživljavanje. Čak i u vodi za rekreaciono plivanje po svim standardima, poput vode tople 28ºC, ljudski život može biti ugrožen!
U svakom slučaju, jedriličar ne sme imati opravdanje da ne zna kako utopliti sebe i ne predvidi da će u hladnim vremenskim uslovima njegova efikasnost patiti.
skipper:
OPREZ NA VODI
Odlazak na plažu ili bazen najbolji je način da se pobedi letnja žega,ali pri tom treba misliti i na - bezbednost Kad doñe leto, svi bi da su u vodi ili oko nje. Nije ni čudo - odlazak sa društvom na bazen ili plažu najbolji je način da se pobedi vrućina. Većina ljudi tada ne razmišlja o bezbednosti, a statistika to i potvrñuje. U uzrastu od pete do 24. godine, utapanje jedrugi po redu najčešći uzrok stradanja nesrećnim slučajem. Tokom 1997. u SAD je samo u potapanju čamaca nastradalo 819 ljudi. Mada ovi statistički podaci deluju vrlo sumorno, najveći broj nesreća vezanih za vodu može se izbeći poštovanjem svega nekoliko jednostavnih preporuka. Ne plivajte sami, bez obzira da li je reč o bazenu, reci, moru ili jezeru. Čak i najiskusnijim plivačima se dogodi mišićni grč, a tada je vrlo teško izaći iz vode. Kad je neko uz vas sigurno vam može pomoći ili bar dozvati pomoć. Takoñe je važno da poznajete svoje mogućnosti. Ako niste dobar plivač, ili tek učite da plivate, ne idite u dublju vodu u kojoj ne možete da dotaknete dno. Posebno ne pokušavajte da "držite korak" sa iskusnim plivačima. To nije uvek lako, naročito ako vas prijatelji izazivaju.Ljudski je imati želju za takmičenjem, ali kad je reč o vodi, takva potreba može biti krajnje opasna. Ako ste dobar plivač, pripazite na prijatelje koji nisu tome najvičniji. Ako vam se učini da su umorni ili da se osećaju neprijatno, predložite im da naprave pauzu za odmor. Najbolje je da plivate na mestima koja su pod nadzorom. Niko unapred ne može da predvidi promene struja, ili druge opasnosti, a spasioci su obučeni za sve vanredne prilike. Ako naiñete na oznaku "Ne skačite u vodu" ili "Zabranjeno plivanje", poštujte zabranu. Ako nameravate da skačete u vodu, prvo proverite da li na tom mestu ima skrivenih stena. Kad god plivate, nastojte da izbegnete ono opasno "previše" - da budete previše umorni, da se previše udaljite od prijatelja, da vam bude previše hladno, da previše boravite na suncu. Ako ste dugo po suncu vozili bicikl ili samo zadremali sunčajući se, ni ne pomišljajte da se rashladite skokom u hladnu vodu, jer
bi to verovatno izazvalo mišićni grč. Više ljudi godišnje nastrada na jedrenju nego u avionskim i železničkim nesrećama, ali uz malo zdravog razuma i vožnja čamcem može biti bezbedno zadovoljstvo. Pre svega shvatite da alkohol i voda nikako ne idu jedno s drugim, bez obzira da li ste na vodi ili u njoj. Jedna trećina nesreća na vodi izazvana je pijanstvom - činjenica da alkohol umanjuje sposobnost procene na vodi je još izrazitija. Američka obalska straža
upozorava na stanje koje naziva "jedriličarskim zamorom" - kombinacija vetra, buke, visoke temperature i vibracija čamca, veoma izcrpljuje. Ako se tome doda i alkohol, jedriličarski zamor postaje dvostruko, čak i trostruko veći. Za razliku od kopnenih puteva, na vodi nema oznaka, a vremenske prilike mogu biti nepredvidive, pa je vrlo važno da se reaguje brzo - ako ste popili koju čašicu, to nije moguće. Pre isplovljavanja obavezno recite nekom ko ostaje na kopnu kuda ćete ploviti i koliko namjeravate da se zadržite, za slucaj da se nañete u nevolji. Ako planirate dužu plovidbu, obavezno ponesite radio prijemnik i slušajte vremensku prognozu. Nemojte predaleko i ne zaboravite mobilni telefon. Niko nikada neće izvesti statistiku koliko je života spasila ova sprava, ali je broj sigurno ogroman. Voda nije najbolje mesto za pokazivanje hrabrosti. Ako ste se uplašili ili nešto ne znate, ne ustežite se da zatražite pomoć. Ako vam se u vodi dogodi mišićni grč, nastojte da ne paničite. Pokušajte sami da ga se oslobodite masiranjem, ili zovite u pomoć. Ako vam se čamac prevrne, takode je prvi savjet da ne paničite - neka od lakših plovila, kao sto su kanui ili lake jedrilice, lako se mogu ispraviti. Kod većih čamaca to, naravno, nije moguće, pa ih se držite dok ne stigne pomoć. U svakom slučaju, ako nemate dug staz u plivanju ili veslanju, nije naodmet da uzmete časove iskusnog trenera.
skipper:
POREMEĆAJI KOJI NASTAJU UTICAJEM TOPLOTE
Pri visokim temperaturama u telu se dešavaju sasvim ozbiljne promene koje kod sportskih jedriličara utiču na rezultat a kod rekreativaca na sigurnost plovidbe.Temperatura tela reguliše se kardiovaskularnim sistemom, baš kao kod frižidera motor (srce) tera tečnost za hlađenje (krv) kroz cevi (krvne sudove u kožu) čime se uz znojenje odvodi temperatura iz tela. Toplota ubrzava metaboličke procese u telu što je poželjno u kratkotrajnim sportskim naporima ali je za dugotrajne napore kao što je jedrenje, izrazito nepovoljno. Temperatura u toku napora raste kako je intenzitet napora i njegovo trajanje
duže a temperatura i relativna vlažnost viši. Visoka temperatura vazduha je nepovoljna zbog toga što zbog potrebnog hlađenja dolazi do premeštanja krvi iz mišića u kožu tako da se povećava znojenje što lako dovodi do dehidracije. I gubitak soli je takođe veći kod neaklimatizovanih jedriličara.
Aklimatizacija je ustvari proces prilagodjavanja kojim se naš organizam prilagođava višoj temperaturi okoline a za koji su po nekim autorima potrebna dva ciklusa od po 60 dana. Ako znamo da se brod u čarteru iznajmljuje na petnaestak dana jasno je da kod visokih temperatura ustvari jedrimo neaklimatizovani. Na ovo se posebno pazi u vrhunskom jedrenju pa se ekipe ubrzano adaptiraju na te neuobičajene uslove. Za aklimatizacijski trening se obično koristi sauna. Dva puta nedeljno se provodi trening u sauni: 3 puta 6 - 9 minuta na temperaturi od 90 - 100 ºC i relativnoj vlažnosti vazduha od 10 - 20%. Izlaganje visokim temperaturama može izazvati niz poremećaja a ovde ćemo opisati toplotnu iscrpljenost.
TOPLOTNA ISCRPLJENOST
Posljedica je izlaganja visokoj temperaturi i neprilagođavanja organizma na širenje krvnih žila u koži. Ovo širenje krvnih žila u koži jedna je od prvih reakcija tijela na povišenu temperaturu okoline, pa tako dolazi do preraspodjele krvi iz središnjih dijelova tijela u periferiju, što može dovesti do kolapsa.
Alkoholizirana stanja, proljevi, povraćanja i jako znojenje povećavaju mogućnost toplotne iscrpljenosti. Unesrećeni je apatičan, često polukomatozan ili u nesvijesti, a može biti i uzbuđen, konfuzan i nemiran. Koža mu je blijeda, vlažna, orošena hladnim znojem, a znojenje može biti vrlo obilno.
Temperatura tijela je normalna ili neznatno povišena. Ovakvom stanju mogu prethoditi glavobolja, vrtoglavica, žeđ, slabost, mučnina, pomućeni vid, a ponekad i grčevi mišića. Prva pomoć pruža se tako da unesrećenog položite na leđa i podignete mu noge. Raskopčajte ga i smjestite u
hladniji prostor, ako je moguće, ili barem u sjenu. Ukoliko su prisutni i grčevi ili nagon za povraćanjem, treba mu dati vodu u kojoj je rastvorena jedna žlica soli na jednu litru vode, a ako je prisutna samo žeđ, daje mu se čista voda. Ukoliko ne dođe do brzog i potpunogoporavka, treba nazvati službu RADIO-MEDICO od koje ćete dobiti upute za upotrebu lijekova. Pojavu ovakvog stanja morate spriječiti nošenjem odgovarajuće odjeće i uzimanjem dovoljne količine tekućine svaki dan. Neaklimatizirane osobe trebale bi svaki dan, četiri puta dnevno uzeti sa vodom 1-2 grama kuhinjske soli (oko ¼ do ½ ravne žličice), a naročito za jako sparnih dana.
TOPLOTNI UDAR
Ovo je stanje koje može biti opasno po život, a javlja se kod naglog, prekomjernog povišenja tjelesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama.Obično se javlja u situacijama kada je temperatura zraka visoka, a zrak zasićen vodenom parom. U brodskim
uvjetima do njega može doći u potpalublju pri radu motora ili pri izrazito sparnim danima, a osobito pri naporima ako odjeća nije prilagođena takvim uvjetima. Toplotni udar može početi naglo, bez najave. Koža je topla, suha i crvena, temperatura je visoka (40,5°C ili više), a puls ubrzan (čak i preko 160). Mogu se javiti i grčevi, zjenice su u početku sužene, a kasnije proširene. Takvom stanju obično prethodi razdoblje u kojem unesrećeni osjeća vrtoglavicu, žeđ, umor, slabost i mračenje pred očima. U najtežim slučajevima može doći do nesvijesti, kome i smrti. Intervenirati morate brzo i energično, a pomoć se pruža rashlađivanjem unesrećenog. Ako je u potpalublju, treba ga iznijeti i staviti u hlad, skinuti odjeću, politi ga hladnom vodom i masirati. U tome budite uporni dok mu ne smanjite temperaturu - ne ispod 38°C (38,5°C rektalno). Temperaturu mjerite svakih deset minuta, a najpraktičnije je da to radite rektalno. Ponekad dođe i do prevelikog snižavanja temperature, pa će biti potrebno zagrijavanje, a ako se temperatura
ponovno previše povisi, ponovit ćete postupak rashlađivanja. Ako je pri svijesti i ako ne povraća, daju mu se hladni napici. Ako je u nesvijesti, okreće ga se u bočni položaj, a ako je došlo do prestanka disanja i rada srca, započinje se s reanimacijom.Savjetujte se s RADIO-MEDICO službom i unesrećenog obvezno prevezite do liječnika. Sunčanica i toplotni udar mogu se spriječiti odijevanjem primjerenim uvjetima koji vladaju na brodu (glavu
zaštititi kapom, a tijelo laganom prozračnom odjećom), a u potpalublju valja voditi računa o ventilaciji.
TOPLOTNI GRČEVI
Obično se javljaju kao posljedica intenzivnog i teškog fizičkog rada neaklimatiziranih osoba u ambijentu s visokom temperaturom. Neodgovarajuća odjeća također pridonosi ovoj pojavi što se javlja kada je temperatura okoline veća od 38°C. U takvim uvjetima dolazi do intenzivnog znojenja, što dovodi do gubitka soli iz organizma, a to opet izaziva grčeve. Nastup grčeva je nagao i unesrećeni obično pada na pod sa savijenim nogama. Zahvaćeni su obično listovi nogu, mišići ruku i trbušni mišići. Bol može biti tako jaka da unesrećeni zapomaže od bolova. Koža je blijeda i znojna, temperatura normalna, a na zgrčenom mišiću možemo opipati zadebljanja. Grčevi obično dolaze u napadima i, ako ne interveniramo, mogu se ponavljati satima. Unesrećenog treba položiti na leđa, smjestiti u hladovinu, raskopčati ga i dati mu da pije zasoljenu vodu (jedan gram soli, tj.oko ¼ ravne žličice svakih 30 do 60 minuta s dosta vode, što treba ponoviti 5 do 10 puta). Toplotni grčevi sprečavaju se kako je u predhodnom broju opisano kod prevencije toplotne iscrpljenosti.
SUNČANICA
Nastaje izlaganjem glave izravnom utjecaju sunčevih zraka, a češće se javlja kod svijetloputih i ćelavih ljudi. Koža je suha i topla, a tjelesna temperatura je iznad normale. Javlja se glavobolja, crvenilo lica, šum u ušima, vrtoglavica, nemir, smušenost, a u težim slučajevima proširenje zjenica, omamljenost, nesvjestica i, na kraju, koma i smrt. Puls i disanje su ubrzani. Unesrećenog odmah treba smjestiti u hlad tako da bude u polu-ležećem položaju. Treba ga raskopčati, hladiti mu cijelo tijelo, a na glavu stavljati hladne obloge, najbolje vrećicu s ledom. Tijelo je dobro hladiti polijevanjem vodom, a tjelesnu temperaturu valja stalno kontrolirati. Kada tjelesnu temperaturu uspijete smanjiti ispod 38°C, možete prestati s rashlađivanjem. Bolesniku pri svijesti dajte hladne napitke, a kavu i alkohol mu zabranite. Upotrijebite lijekove protiv bolova (1 do 2 Paracetamol tbl., svakih 6 sati), savjetujte se sa službom RADIOMEDICO,te krenite prema kopnu i najbližoj zdravstvenoj ustanovi.
skipper:
PRVA POMOĆ
Prva pomoć je skup mera i postupaka kojima se spašava život i zdravljeunesrećenog. Ona mora biti efikasna, pružena brzo, po pravilnom postupku.
Nepravilno pružena prva pomoć može više naškoditi, nego pomoći unesrećenom.
VRSTE PRVE POMOĆI
• samopomoć
• uzajamna pomoć
• pomoc drugom licu
PRIBOR I MATERIJAL ZA PRVU POMOĆ
• 1 bočica alkohola ili asepsola
• 1 bocica rastvora joda i hidrogena 3%
• 1 kotur flastera
• 3 sterilne gaze, veličine 0.25m˛
• 1 gaza od 1m
• 2 zavoja širine 5cm
• 2 zavoja širine 10cm
• 1 elastičan zavoj
• 1 prvi zavoj
• 1 pakovanje trouglastih marama
• 1 pakovanje hanzaplasta
• 1 pakovanje vate 100g
• 3 sigurnosne igle
• 1 makaze
• 1 pinceta
• 1 lupa ili uvećalo
• 1 krema za sunčanje
• 1 serum (protiv ujeda zmije)
• tablete protiv bolova (analgetici - acetisal, analgin, andol)
• žilet
• 2 komada kremerovih šina
• esmarhova traka (platnena ili gumena)
• kompresivni zavoj
KRVARENJE
Krvarenje može biti spoljašnje i unutrašnje. Spoljašnje može biti:
• Kapilarno - krv se spontano zaustavlja i ističe u manjim količinama
• Vensko - krv izlazi jednako iz rane i tamnija je
• Arterijsko - krv izlazi u mlazevima, u ritmu rada srca i svetlocrvene je boje
Unutrašnje krvarenje je opasnije i teško ga je prepoznati. Bolesnik oseća vrtoglavicu,muka mu je, hvata ga nesvestica, ubrzano diše, na mestu rane (povrede) vidi sepodliv i otok. To je vrlo ozbiljno stanje i povređenog treba hitno odvesti lekaru.
OGREBOTINE
Ogrebotine su po učestalosti na prvom mestu medu povredama. Kod ogrebotina jeoštećen samo površinski sloj kože, pri čemu je prateća pojava kapilarno krvarenje.Krv se zaustavlja spontano. Manje rane se čiste hidrogenom ili rastvorom joda, aveće rane se zaustavljaju laganijim zavojima ispod kojih je sterilna gaza.
NAGNJEČENJA
Nagnječenja su povrede nastale tupim predmetima kod kojih koža nije povređena.Bolovi se ublažuju hladnim oblogama, a raznim kremama i mastima se postižeubrzano povlačenje potkožnih krvarenja.
DUBOKE OTVORENE POVREDE
Duboke otvorene povrede mogu zahvatiti tkivo sve do kosti. To su poslediceneopreznog rukovanja oštrim predmetom (nož, sekira). Prvo treba zaustaviti
krvarenje i dezinfikovati ranu, a u slucaju životinjskog ugriza smesta zatražitilekarsku pomoc. Kod dubokih ozleda vrata, grudnog koša i debelog mesa trebaizvršiti tamponažu rane i povređenog smesta preneti u zdravstvenu ustanovu.
STRANO TELO U KOŽI
Strano telo može biti: trn, kamenčić, iver... Tada se vadenje vrši sterilnom pincetom,ali ako je strano telo: nož, sekira, kolac, klin... ne sme se vaditi. Ranu zavitikompresivnim zavojem i povređenog hitno odvesti u ambulantu.
POVREDA OKA
Kod povrede oka, povređeni treba da miruje. Na oko staviti čistu gazu i preko njestaviti zavoj ili flaster. Ništa ne stavljati u oko (masti ili kreme) i povređenog povestilekaru.
POVERDA UHA
Kod povrede uha postupiti kao i kod povrede oka.
ZAUSTAVLJANJE KRVARENJA
Krvarenje se može zaustaviti pritiskom na tačke digitalne kompresije i kompresivnimzavojem. Krvarenje se može zaustaviti i pritiskom na venu ili arteriju i to: ako krvari arterijska krv pritiska se na mestu bliže srcu od rane i suprotno, ako je krvarenjevensko pritiska se od rane dalje od srca.
PRELOMI
Prelomi mogu biti otvoreni ili zatvoreni. Kod otvorenih preloma prvo zaustavitikrvarenje, a zatim imobilisati povredeni deo. Kod imobilizacije treba dva susednazgloba staviti u nepokretan položaj. Prelom može da bude: naprsla kost, slomljenakost i najteži prelom je prelomljena kost na više mesta.
OPEKOTINE
Opekotine su povrede nastale delovanjem nekog zagrejanog tela ili neke hemijskesupstance (baze, kiseline). Opekotine se dele po težini povrede na:
• I stepen: najlakši - javlja se crvenilo i svrab
• II stepen: javlja se crvenilo sa plikovima punim žućkaste tečnosti
• III stepen: teža povreda - javljaju se žive rane
• IV stepen: tkivo je mrtvo i ugljenisano
Opečenu površinu treba očistiti i prekriti sterilnom gazom i zaštititi od moguceginficiranja laganim zavojem. Pri težim opekotinama se obratiti lekaru. Povredenomdavati što više tečnosti da pije.
SUNČANICA
Sunčanica je posledica prekomernog izlaganja suncu. Unesrećeni ima glavobolju,obuzima ga osecaj malaksalosti i nesvestice. Odgovara mu ležeci položaj u hladovini,sa raskopčanom odećom i hladnim oblogama na vratu i prsima. Davati mu dostatečnosti.
ZMIJSKI UGRIZ
Na mestu zmijskog ugriza prepoznajemo dve rupice i otok oko njih. Unesrećenogodmah odvesti lekaru radi davanja protivotrova.
KRPELJ NA KOŽI
Krpelj je veoma opasan jer može prouzrokovati teške bolesti. Odstranjuje sepincetom ili iglom i to tako što ga vrtimo u suprotnom smeru od kretanja kazaljke nasatu. Treba voditi računa da se krpelj odstrani u celosti što se može proveriti lupom.
TOPLOTNI UDAR
Toplotni udar nastaje kod osoba koje borave duže vreme u pregrejanoj prostoriji iliterenu sa visokom vlažnošću. Pomoć je ista kao kod sunčanice. Toplotni udarpočinje:
• pojačanim znojenjem
• zamorom
• otežanim disanjem
• nesvesticom
SPASAVANJE DAVLJENIKA
Prva pomoć se sastoji u tome što se davljenik što pre izvadi iz vode. Zatim trebanastojati da se iz njegovog organizma što pre izbaci voda (iz pluća). Davljenik sepostavlja glavom naniže, presavijen preko osobe koja pruža pomoc (preko kolena).Kada se davljeniku izbaci voda iz pluća, pristupa se veštačkom disanju i masaži srca,sve dok davljenik ne počne da diše ili do dolaska lekara. Posle svakog uduvavanjavazduha u grudni koš tj. pluca, sledi pet ritmičkih pritisaka na grudni koš.
SMRZOTINE
Smrzotine nastaju kada sama hladnoća oštećuje tkivo. Najčešće su smrzotinama izloženi prsti, uši, nos, zbog slabe cirkulacije. Prema dubini oštećenja tkiva, dele se na tri stepena:
• I stepen - koža je modroljubičasta ili bela, dok se povređeni žali na bol i utrnuće.
• II stepen - nastaju plikovi ispunjeni su krvavim sadržajem.
• III stepen - ošteđeno tkivo odumire, samo odpada pa nastaju rane koje teškozarastaju.
Prva pomoć se pruža tako što se vrši postepeno zagrevanje tela. Najbolje je delove tela koji su promrzli potopiti u hladnu vodu, a zatim polako dolivati toplu vodu sve dok temperatura vode ne bude jednaka temperaturi tela. Nakon maksimalno pola sata provedenih u vodi, promrzle delove osušiti, umotati vatom ili mekim pokrivačem i polako podići da se spreči razvijanje otekline. Ako su nastale rane, uviti ih zavojem. Korisno je izvršiti imobilizaciju, ako su u pitanju smrzotine ruku ili nogu.
Navigacija
[0] Indeks poruka
[#] Sledeća strana
[*] Prethodna strana
Idi na punu verziju