Nautika opšta... > Nautički priručnik

Prva Pomoć - First Aid

(1/4) > >>

skipper:
SANITETSKI KOMPLET NA BRODU

Kvalitetna medicinska pomoći na vodi zavisi od kvaliteta obuke onoga koji pomoć pruža, o kvaliteta priručnika kojim se služi, i o sastavu sanitetskog kompleta na brodu. Da bi takav sastav mogao optimalno funkcionisati, neophodno je da između svih njegovih elemenata postoji potpuna usklađenost, jer vaša nedovoljna obuka učini će neupotrebljivim i najbolji sanitetski komplet koji imate na brodu baš kao što vam ni upustva iz priručnika ili sa kopna neće pomoći ako ih ne znate sprovesti ili ako nemate šta upotrebiti. Zbog toga je izuzetno važno da vaša medicinska obuka bude u potpunosti u skladu sa vašim priručnikom isanitetskom kompletu koji imate na brodu.

Na brodu bi trebalo imati sanitetski komplet koji sadrži:

- Aspirin tbl 20 x 500mg (2)
- Alkohol 70% a 200g
- Analgin tbl 10 x 0,5mg
- Baralgin a 20tbl
- Dimidril tbl. 30 x 25mg
- Chloramphenicol 1 % ung
- Panadon a 10 tbl (2)
- Nelit plv. Sacc.(3)
- Jecoris Olei a 25 g
- Geocorton spray a 5 ml
- Vata a 50g
- Komprese sterilne a 110
- Gaza ster. A 1m
- Gaza ster. A 1/2m
- Zavoj 5x5 (5)
- Zavoj 10 x 5 (3)
- Zavoj PP tip 2 (2)
- El. Zavoj 8x5
- Virplast 5x2
- Hansaplast 10 x 8 (2)
- Hansaplast strips a X (2)
- Trougla marama s kopčama (2)
- Makaze manje

Priručnik koji koristite na brodu mora biti usklađen s vašom obukom i sa sastavom vašeg sanitetskog kompleta ili će mu funkcionalnost biti mala. Danas se na tržištu nalazi nekoliko medicinskih priručnika različitog kvaliteta. Najpotpuniji, najopsežniji još uvek je službeni priručnik Svetske zdravstvene organizacije (International Medical Guide For Ship’s). On je napisan za pomorce u trgovačkoj mornarici a nadmašuje i stepen medicinskoga znanja
nautičara i visinu opreme koja se nalazi na tim brodovima, i njihove potrebe, što ga čini nepraktičnim za upotrebu.

PRE UPOTREBE BILO KOG OD OVIH SREDSTAVA, KONSULTUJTE SE SA VAŠIM LEKAROM ILI FARMACEUTOM

skipper:
VAĐENJE UTOPLJENIKA

Vañenje davljenika iz otvorene vode je jako opasan i težak postupak za koji se spasioci posebno uvežbavaju. Poznato je da davljenik u samrtničkom ropcu ima ogromnu snagu i nekontrolisano ponašanje zbog hipoksije mozga. Ako niste posebno uvežbani i sigurni u sebe, davljeniku ne prilazite, jer ćete i vi postati žrtva. Pokušaćemo da damo neka uputstva kako mu pomoći a da sačuvate sopstveni život. Prvo razmatramo slučaj kada davljenik nije daleko od obale i kada je moguće ne ulazeći u vodu, ili ulazeći do dubine na kojoj možete da stojite, da mu pružite nešto za šta bi se
uhvatio. Najbolje je dodati mu neku granu, veslo, štap za pecanje, konopac, košulju ili bilo šta. Ako je davljenik daleko, tako da morate da plivate do njega, ponesite sa sobom nešto što bi mogli da mu doturite kako bi se za to uhvatio. Najbolje je nešto čvrsto, po mogućstvu što duže - to bolje. Lagani štap za pecanje je solidno rešenje ali ne pružajte ruku! Ako ga vadite iz vode, a nalazite se u čamcu, morate prvo imati za sebe dobar oslonac kako vas ne bi povukao sa sobom. Kada je davljenik izvučen iz vode, prva pomoć se sastoji prvo u oslobadanju disajnih puteva. Davljenik se okreće na trbuh preko kolena spasioca i pritiskom kolena na trbuh ispumpava mu se voda iz pluća i želuca (vidi sliku) a zatim se pristupa davanju veštačkog disanja Ako je potrebno, gurne se i ruka u usta davljeniku i izvuče strano telo koje se može dohvatiti. Po izbacivanju vode iz disajnih puteva odmah započeti klasično oživljavanje veštačkim disanjem i spoljnom masažom srca. Davljenik se po izvlačenju iz vode mora utopliti. Davljenje je karakteristično za vodene površine, a ribolovci su oni koji vreme provode na vodi. Setite se da ima ribolovaca koji su doživeli ribolovačku penziju a ne znaju da plivaju ili su veoma loši plivači!

Preporuka: Ako ne znate da plivate, kod pecanja iz čamca obavezno nosite sigurnosni prsluk. Prsluk se preporučuje i plivačima kada se peca iz čamca u zimskim uslovima, pogotovo pri lošem vremenu. Ovde valja napomenuti da su svi čamci na vodi nestabilni, naročito na talasima i pri naglom skretanju. Izbegavajte da stojite na čamcu koji se kreće! Ako vi bozite kolege u čamcu, nikako ne menjajte pravac ako neko od njih ustane ili već stoji, jer su šanse da upadne u vodu veoma velike.

skipper:
HIPOTERMIJA
Pod hipotermijom se podrazumeva smanjenje telesne temperature ispod 35 stepeni, uzrokovano dugim izlaganjem niskim temperaturama okoline, pri čemu je gubitak telesne temperature veći od njene proizvodnje u telu.
Hipotermija se javlja progresivno, a težina problema zavisi od toga koliko se smanjila telesna temperatura. Ukoliko smo uspeli davljenika izući iz vode, prva pomoć je neophodna! Vrlo je važno da se u slučaju pothladjenja deluje odmah. U suprotnom može doći do oštećenja životno važnih funkcija i organa (srca,disanja, intelektualnih funkcija i metabolizma).

Ono što ne bismo smeli činiti je:

Ne davati alkoholna pića pošto alkohol širi krvne sudove i time pospešuje gubitak toplote iz organizma.Kofein izaziva gubitak vode iz organizma, a dehidracija je jedna od faktora koji uzrokuju hipotermiju.Nikotin iz cigareta pospešuje skupljanje perifernih krvnih sudova što povećava opasnost od smrzavanja. Osobu ne izlagati nepotrebnim naglim pokretima i micanjima pošto bi joj mogli štetiti.

PRVA POMOĆ

Unesrećenom bi se svakako sastojala prvo iz vađenja iz vode, kao i
- proveri vitalnih funkcija davljenika (puls, disanje, svest...) i ukoliko je potrebno pribeći reanimaciji
- skidanju vlažne odeće i obuće
- oblačenju tople odeće
- naše telo je takođe izvor toplote, tako da ga možemo iskorititi za zagrevanje unesrećenog ("koža o kožu" je efikasan način zagrevanja)
- ukoliko smo u mogućnosti uneti unesrećenog u toplu prostoriju... i što pre skloniti od hladnog vetra...- ukoliko smo u mogoćnosti, zapaliti vatru
- dati topli napitak ukoliko je svestan i može da guta
- ako je unesrećeni polusvestan, ne dati mu da zaspi
- postepeno zagrevanje je bolje i bezbednije (ne koristiti direktan izvor toplote)
- staviti mu toplu oblogu na vrat, grudi i prepone
- ukoliko je hipotermija blaga, možemo i sami pomoći, međutim kod ozbiljnije hipotermije unesrećenog zbrinuti koliko je to moguće i odmah nazvati Hitnu Pomoć, ili unesrećenog svojim kolima odneti u bolnicu

skipper:
Temperatura vode i vreme preživljavanja

Temperatura u ° C Približno vreme preživljavanja
niža od 2 kraće od 3/4 sata
2 do 4 kraće od 1 1/2 sat
4 do 10 kraće od 3 sata
10 do 15 kraće od 6 sati
15 do 20 kraće od 12 sati
viša od 20 naodreñeno (zavisi od umora)

skipper:
OSEĆAJ TOPLOTE I OSEĆAJ HLADNOĆE

OSEĆAJ HLADNOĆE ili Indeks Ohladjivanja (Wind Chill) uzima u obzir uticaj vetra na kožu čoveka.
PRIMER: na +2 C pri vetru od 10 m/s Osećaj Hladnoće je kao da je -5 C bez vetra.

OSEĆAJ TOPLOTE ili Toplotni Index (Heat Index) uključuje uticaj relativne vlažnosti i temperature na osećaj toplote.
PRIMER: na 30 C i pri relativnoj vlažnosti od 90% osećaj toplote je kao da je 41 C! Ako je vlaga samo 20% osećaj toplote je kao da je 28 C.

THSW Index objedinjuje uticaj temperature, vetra, relativne vlažnosti vazduha i sunčevog zračenja na osećaj hladnoće i toplote kod čoveka pa je najsloženiji, ali i najpribližniji pokazatelj osećaja hladnoće tj.toplote. Naravno, subjektivni osećaji toplote ili hladnoće dodatno zavise i od mnogo individualnih faktora kod svakog čoveka ponaosob.

UV Indeks (UltraVioletni) predstavlja intenzitet sunčevog biološki efektivnog ultravioletnog zračenja, pretpostavljajući totalnu ozonsku koncentraciju i apsorpciju atmosfere. UV-indeks je vrednost proporcijalna sunčevoj radijaciji (upadno zračenje W/m2) u podne podeljenom sa relativnom svetlosnom
efikasnošću na kožu ukupno po svim talasnim dužinama UV zračenja. Izračunava se prema uputstvu koje je ustanovila WMO (Svetska meteorološka organizacija). Model za izračunavanje uzima u obzir: totalni sadrzaj ozona, oblačni pokrivač, nivo mora, kao i dnevni i godišnji položaj sunca. Upotrebom ovakve bezdimenzione skale, osobe sa različitim tipovima kože i osetljivosti, u mogucnosti su da uspostave odnos UV-indeksa sa individualnom reakcijom svoje kože. Objavljivanje UV-indeksa daje mogućnost da se individualno ponašanje prilagodi predviñenom UV-intenzitetu.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana