Nautika opšta... > Nautički priručnik

Prva Pomoć - First Aid

<< < (3/4) > >>

skipper:
VEŠTAČKO DISANJE

Prestankom disanja i srcane radnje nastupa prividna smrt, koja ako duze traje postaje prava smrt. U najvecem broju slucajeva najpre prestaje disanje, a tek posle 5 do 6 minuta prestaje i rad srca. Posle toga nam za ozivljavanje preostaje svega 5 do 10 minuta. Medjutim u slucajevima smrzavanja i utapanja u hladnoj vodi vreme prividne smrti znatno duze traje pa je i vreme za koje je ozivljavanje moguce nesto duze nego u ostalim slucajevima. Cilj ozivljavanja je uspostavljanje normalnog disanja i rada srca. To se postize vestackim disanjem i spoljasnjom masazom srca.

Vestacko disanje
Pripremanje povredjenog za vestacko disanjeVestackim disanjem se nastoji oponasati prirodno disanje, sto znaci uvlacenje i izbacivanje vazduha iz pluca. Da bi se vestacko disanje moglo izvoditi, potrebna su dva osnovna uslova. Prvi je da su gornji disajni putevi (usta, nos, zdrelo, dusnik i krupne dusnice) prolazni, a drugi da postoji mogucnost sirenja grudnog kosa. Usta i zdrelo se mogu ocistiti prstima ili stapicem obmotanim maramicom, narocito ako je rec o zapusenju krupnim ili cvrstim predmetima (uvek treba nastojati da se dospe sto dublje u zdrelo). Ako je doslo do zapusenja tecnostima, tada se disajni putevi mogu osloboditi okretanjem povredjenog potrbuske da se tecnosti same iscede. U slucaju duboke besvesti, jezik se mora podici tako da se izdignu brada i donja vilica, a glava zabaci unazad. Okretanjem povredjenog potrbuske takodje se vraca jezik u normalan polozaj. Nakon stvaranja uslova za izvodjenje vestackog disanja spasilac se opredeljuje za metodu koju ce primeniti.

Metoda "usta na usta"
Ovaj nacin vestackog disanja je najsigurniji i do sada je pokazao najvise uspeha. Lako se uci, najmanje je zamoran, moze se primeniti u svim prilikama i svim polozajima.
1. povredjeni se postavi na ledja. Spasilac klekne pored njegove glave, jednom rukom mu zapusi nos, a drugom izdigne vrat i time mu zabaci glavu da bi se oslobodili disajni putevi.
2. zatim se punim plucima udahne vazduh, usta prislone na otvorena usta povredjenog i snazno izdahne. Time se uduva u pluca dovoljna kolicina vazduha i grudni kos povredjenog se vidljivo prosiri. To je prvi deo vestackog disanja, odnosno udisaj povredjenog.
3. tada onaj koji vrsi ozivljavanje, podigne svoju glavu tako da se omoguci izlazenje vazduha, odnosno izdisaj (nozdrve su sve vreme zapusene!). Ovaj drugi deo vestackog disanja se obavlja bez ikakve pomoci, jer se grudni kos povredjenog sam steze usled svoje elasticnosti i istiskuje vazduh iz pluca. Za to vreme treba ponovo duboko udahnuti vazduh i ponovao ga uduvati u usta povredjenog.
Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomoc. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja.

Metoda "usta na nos"
Ova metoda se izvodi ukoliko su usta povredjenog veca od usta spasioca, ili su povredjena. U sustini je ista kao i metoda "usta na usta" samo se vazduh uduvava kroz nos.
1. povredjeni se postavi na ledja, a glava zabaci unazad. Spasilac klekne pored njegove glave, jednu ruku mu spusti na celo i tako pridrzava glavu u zabacenom polozaju, prstima druge ruke mu obuhvati podbradak, a palcem nastoji da mu zatvori usne da kroz njih ne izlazi vazduh.
2. zatim se punim plucima udahne vazduh, usta prislone na nos povredjenog i snazno izdahne. Time se uduva u pluca dovoljna kolicina vazduha i grudni kos povredjenog se vidljivo prosiri. To je prvi deo vestackog disanja, odnosno udisaj povredjenog.
3. tada onaj koji vrsi ozivljavanje, podigne svoju glavu tako da se omoguci izlazenje vazduha, odnosno izdisaj. Ovaj drugi deo vestackog disanja se obavlja bez ikakve pomoci, jer se grudni kos povredjenog sam steze usled svoje elasticnosti i istiskuje vazduh iz pluca. Za to vreme treba ponovo duboko udahnuti vazduh i ponovao ga uduvati u nos povredjenog.
Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomoc. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja.

Metoda "usta na usta i nos"
Ova metoda se primenjuje kada se ozivljava dete. Identicna je prethodno opisanim metodama s tim sto spasilac prekriva svojim ustima i usta i nos deteta odjednom (posto je lice deteta malo).

Metoda pomocu ruku
Ova metoda se primenjuje kada postoje obimne povrede usta i lica, jaka krvarenja iz usta, trovanja ili udisanja bojnih otrova.
Veoma je zamorna, pa je dobro ako postoji vise spasilaca koji ce se smenjivati.
1. povredjeni se okrene potrbuske, ruke mu se saviju u laktovima, a sake podmetnu pod celo. Spasilac klekne prema glavi povredjenog, okrenut prema njemu, a dlanove mu stavi na ledja u visini plecki.
2. potom ravnomernim pritiskom (bez trzaja i ne suvise jako), koristeci se tezinom svoga tela, spasilac nastoji istisnuti vazduh iz pluca povredjenog (ruke stalno drzati opruzene u laktovima jer to manje zamara). To je izdisaj.
3. posle toga se prestaje sa pritiskom, sake se premeste na nadlaktice povredjenog, blizu laktova, a zatim laktovi odignu i na taj nacin prosiri grudni kos sto dovodi do uvlacenja vazduha u pluca, odnosno do udisanja. Laktove povredjenog treba podizati odmereno, toliko da se ne odigne grudni kos od podloge.
Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomosc. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja.

Spoljasnja masaza srca
Spoljasnja masaza srca primenjuje se na povredjenog kome je srce prestalo da radi. Cak i ako nismo sigurni da li srce kuca ili je rad srca samo oslabljen treba pristupiti masazi jer ona ne moze nauditi. Spoljasnja masaza srca je zamorna i opravda je  samo u prvih 5 do 10 minuta posle prestanka srcane radnje.
1. povredjena osoba se polozi na ledja, a spasilac klekne sa strane grudnog kosa okrenut prema povredjenom. Dlan jedne ruke se postavi poprecno na donji kraj grudne kosti, a potom preko prve ruke postavi i drugu.
2. zatim se vrsi naizmenicno pritiskanje (dovoljno snazno, tako da ona "potone" 3-5 cm prema kicmi) i popustanje grudne kosti.Ovi pokreti se ponavljaju oko 60 do 80 puta u minuti. Uspostavljanje rada srca se kontrolise svakih 15 do 20 sekundi opipavanjem pulsa na vratu.

Kombinovanje vestackog disanja i masaze srca

Kada je spasioc sam
Ako ozivljavanje vrsi jedna osoba, tada ona 2 puta udahne vazduh u pluca povredjenog, a potom uradi 15 pritisaka na grudnu kost. Za svo vreme izvodjenja ovih radnji povredjeni lezi na ledjima.

Kada su prisutna dva spasioca
Ako ozivljavanje vrse dve osobe, jedna daje vestacko disanje, a druga vrsi spoljasnju masazu srca, i to u momentu kada je povredjeni u fazi izdisaja. To se postize tako sto jedan spasilac udahne vazduh u pluca povredjenog, a drugi posle toga uradi 5 pritisaka na grudnu kost. Time se obezbedjuje ritam disanja od 12. udisaja u minuti i 60 otkucaja srca.

Pomoc kod mehanickog gusenja
Osnovni znaci gusenja su: nemogucnost govora i uznemirenost, iskolacene oci, naporno i cujno disanje, pomodrelost lica i drugih delova tela, nesvestica i gubitak svesti. Karakteristican je polozaj ruku - unesreceni obuhvata svoj vrat kao da sam sebe davi. Sustina prve pomoci kod ovakvih stanja je u uklanjanju prepreke disanju.

Pomoc osobama u besvesnom stanju
Ako je gusenje izazvano zapadanjem jezika u zdrelo, prva pomoc se sastoji u postavljanju unesrecenog na bok. Strana tela koja su zapala u usta i zdrelo unesrecenog u besvesnom stanju treba izvaditi kaziprstom. To se postize tako sto se savijeni kaziprst stavi uz sam rub usta unesrecenog i gura ka zdrelu, a potom se najkracim putem predmet izvadi napolje.
Zabranjeno je stavljati ispruzen prst sredinom usta, jer se time strano telo moze gurnuti jos dublje.

Pomoc osobama u svesnom stanju
Presaviti unesrecenu osobu i cetiri puta je snazno udariti dlanom po ledjima, izmedju lomatica. Ukoliko to ne pomogne, treba stati unesrecenom iza ledja i obuhvatiti ga rukama (cvrsto drzeci sake spojene). Ruke se postavljaju izmedju pupka i grudne kosti i snazno se stegnu 4 puta nagore da bi vazduh u plucima "iznutra" istisnuo zaglavljeni predmet. Obe ove metode se mogu primeniti i na osobe u besvesnom stanju, ali u lezecem polozaju. Druga metoda se ne sme primenjivati na trudnicama.

Samopomoc
Samopomoc se sastoji u tome da deo stomaka izmedju pupka i grudnog kosa prislonimo uz ivicu stola, pulta ili slicnog. Tada obuhvatamo rukama sto i koristeci snagu ruku izvrsimo snazan pritisak. Postupak ponavljati sve dok se ne oslobode disajni putevi.

skipper:
MORSKA BOLEST

Dosta vam je morske bolesti ? Možda ipak postoji lek!

Opšte mere prevencije protiv morske bolesti
1. Što manje kretanja
- poželjno je smestiti se u sredinu broda gde su pokreti najblaži
- smestiti se u polusedeći položaj
- pokrete glave i tela svesti na najmanju moguću meru
2. Smanjiti vidnu aktivnost
- fiksirati pogled na horizont ili neki drugi stabilni spoljni objekat
- izbegavati posmatranje predmeta koji se pomeraju
- izbegavati čitanje
- zatvoriti oči ako se nalazite u donjoj palubi ili zatvorenoj kabini
3 . Poboljšati ventilaciju i ukloniti štetne spoljne uticaje (biti na svežem vazduhu i duboko disati)
4. Smanjiti pokrete: izbegavati ili smanjtii ubrzavanja i usporavanja, okretanja i pomeranja plovila
5. Preusmerite pažnju
- biti za kormilom i upravljati brodom
- izvoditi neku mentalnu aktivnost
6. Prehrambene preporuke:
-izbegavati unos velike količine hrane na usta, uzimati male obroke više puta i izbegavati alkohol.
Lekovi:
Dekstroamfetamin, Dimenhidrat, Meklizin, Prometazin, Skopolamin hidrohlorid i Skopolaminski flaster
Nuspojave:
Pospanost je najčešći simptom, osim nakon simpatomimetika. Simptomi su obično povezani s dozom.

PRE UPOTREBE OBAVEZNO SE KONSULTUJTE SA VAŠIM LEKAROM ILI FARMACEUTOM

Bolest kretanja – kinetoza
Definicija
Bolest kretanja poznata je pod brojnim nazivima, kao npr. kinetoza, morska bolest, avionska mučnina, automobilska mučnina, sindrom loše adaptacije na pokret.
Bolest kretanja je normalan odgovor na pokret kad više centara tela (vidni,centar ravnoteže,osećaj za položaj u prostoru) različito doživljavaju pokret. Može se takođe javiti nakon kretanja kad se kretanje očekuje, a ne dogodi se već osoba ostane u mestu. Nastaje prilikom ubrzanog kretanja u raznim smerovima i kada ne postoji vizualni kontakt s okolinom.
U tom trenutku centar ravnoteže šalje poruku o kretanju, a centar za vid šalje poruku o mirnom sedenju u kabini broda, aviona ili automobila. Trećina do polovina putnika u avionu oseti smetnje tokom turbulencija.Strah ili teskoba olakšava pojavu simptoma, a neke su osobe sklone bolesti kretanja od detinjstva.

Simptomi
Razvoj simptoma varira u zavisnosti od jačine nadražaja i sklonosti osobe. Početni simptom obično je nelagodnost u gornjem delu stomaka, a nakon toga slede mučnina i povraćanje. Koža postaje bleda i javlja se znojenje i vrtoglavica. Pogoršanje označava pojačano izlučivanje sline, osećaj topline u telu, lakoće glave, često depresije i apatije. Dodatni simptomi su česti, ali variraju od sobe do osobe: puštanje vetrova, ubrzano disanje, uzdisanje, stenjanje, glavobolja, osećaj stezanja obruča oko glave, panika, konfuzija. Nakon nekog vremena se telo prilagođava (npr. osoba razvije morski "ljuljajući" hod). Većina osoba se prilagodi nakon 2-3 dana i simptomi nestaju, a kod 5% simptomi traju dok postoji kretanje..

Učestalost i rizici
Učestalost je manja od 1% tokom vožnje u velikom avionu do 100% tokom vožnje u brodu na nemirnom moru. Vožnja brodom najčešće uzrokuje bolest kretanja, a nakon toga vožnja avionom, autom, a najređe vozom. Do druge godine života je retka. Najčešća je od 3-12 godine, a nakon toga mnogo ređa. Žene su podložnije (1.7:1), a simptomi su češći tokom menstruacije i trudnoće. Lična sklonost ka razvoju simptoma najvažnja je u previđanju sledećih napada (3, 4). Sklonost povećavaju i okolne činjenice: slaba ventilacija, smrad, dim, ugljn monoksid. Diferencijalna dijagnoza i komplikacije
Navedeni simptomi mogu označavati i druge bolesti: poremećaji ravnoteže, gastroenteritis, metabolički poremećaji i trovanja. Na visini se može javiti i visinska bolest sa sličnim simptomima. Bolest kretanja trebala bi prestati nakon prestanka kretanja. Komplikacije su retke, a uključuju snižen pritisak (hipotenzija), dehidraciju, depresiju i paniku.

Lekovi za sprečavanje bolesti kretanja

Lekovi koji se uzimaju na usta trebaju se popiti pre putovanja, kako bi se na vreme postigla potrebna koncentracija u krvi.
Kad simptomi počnu, apsorpcija leka je otežana, a kad počne povraćanje - nemoguća je. Može se dati injekcija u mišić. Kad počnu teški simptomi, mogu se staviti čepići u otvor debelog crijeva ako injekcija u mišić nije moguća iz bilo kojeg razloga.

skipper:
ALERGIJSKA REAKCIJA NA HRANU

Alergijska reakcija na hranu najčešće nastaje na alergene iz jaja, mlijeka, kikirikija, ribe, piletine, soje i brašna.

klinička slika

Simptomi variraju u intenzitetu i trajanju. Najčešće se javlja svrbež, crvenilo kože, grčevita bol u trbuhu, mučnina, povraćanje, proljev. Može se javiti otežano disanje, suzenje oka i curenje nosa. Klinička slika može prijeći u po život opasan anafilaktički šok.

postupak

Kod blažih alergijskih reakcija, potrebno je samo ukloniti iz prehrane hranu koja je izazvala alergiju, prijeći na dijetnu ishranu i nakon nekoliko dana ponovo uvoditi, u malim količinama, hranu koja je izazvala alergiju. Simptomi postepeno i spontano prolaze. U težim slučajevima, uz dijetu treba otići k liječniku kako bi propisao medikamentoznu terapiju.

skipper:
ALERGIJSKA REAKCIJA NA LEKOVE

Alergijska reakcija na lijekove nastaje kao odgovor organizma na alergene koji su u sastavu nekog lijeka. Lijek uzet na usta, rijetko izaziva težu kliničku sliku.

Klinička slika
Javlja se crvenilo, svrbež i urtikarije kože, otežano disanje zbog grča (spazma) dušnika i bronha. U teškim slučajevima takva klinička slika može se razviti do anafilaktičkog šoka.

Postupak
Otkriti koji je lijek izazvao alergiju
U lakšim slučajevima simptomi spontano prolaze kroz 12-24 sata.
Ukoliko je reakcija organizma na lijekove bila teža i bolesnik se nakon nekoliko sati ne osjeća bolje, obratiti se liječniku kako bi dobio odgovarajuću medikamentoznu terapiju.

skipper:
ANAFILAKTIČKI ŠOK

Anafilaktički šok je najteži i po život opasan oblik alergijske reakcije. Uzroci: lijekovi, vitamini, sastojci hrane, pelud, ubodi insekta...

Klinička slika
Može se razvijati vrlo brzo i to sa otežanim disanjem koji uzrokuje otok dišnih putova, grč (spazmom) bronha. Vrlo česte su i promjene na koži i sluznicama (urtikarije, crvenilo i svrbež).

Postupak
Bolesnika staviti u ležeći položaj i osigurati prohodnost dišnih putova.
Odmah pozvati medicinsku pomoć.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana