U AJK-u me vozaju vec dva meseca, kao imace mesta, verovatno, mozda, samo da prosire marinu, zeza ih neka firma, ma hoce, samo ne sad, dodji za nedelju dana i tako se ja isetah dobrano do rukavca. Nije mi tesko, posto skoro svaki dan vozim bajs po gradu i Adi, pa mi to dodje kao produzena rekreacija. Posto je vodostaj ogroman nisam ni zurio sa spustanjem jedrilice u vodu.
Juce odem do Jedrilicarskog kluba Zemun. Pise ono standardno, "zabranjen ulaz osim za clanove kluba". Ne pise kako da postanema clan, ako ne mogu da udjem kao drug ne-clan. Ipak rizikujem i ulazim na sopstvenu odgovornost. Penjem se na brod, par ljudi lezerno pijucka pice, vidim nisu sluzbenici. Na kraj ukod sanka jeda nmi deluje kao sluzbenik da ne kazem konobar. Usao sam ovamo sa izgledom bicikliste, sa sve kacigom i rukavicama bez prstiju. "Nazivam dobar dan i predstavljam se dok pruzam ruku . "Mogao bi da bar skines rukavice kad dolazis", "ljubazno" odgovara domacin
. "Ovo kao i da nisu rukavice, posto su bez prstiju, biciklisticke", kazem mu ja uz smesak, a vec mi je muka od njega. To je valjda ono cuveno srpsko gostoprimstvo. "A i ruke su ti znojave"nastavlja nadrndani da kazemo covek
. "Naravno kad vozim biciklu vec pedeset kilometara. Nego da ja vas nesto pitam pa da idem. Ima li mesta za jedrilicu ovde". Covek se momentalno izmeni. "Ima, ima, ako je jedrilica". "Pa naravno da je jedrilica, bar se meni tako cinilo kad sam je kupovao", pomazem mu inteligentnom. "Koji su uslovi veza"? Posle kraceg "razmisljanja" dobih odgovor. "400 evra i jos trideset za clanarinu. Placanje u dve rate. Ako ste zainteresovani ozbiljno reci cu "neznamnijakome" da vam pokaze pontone, samo morate doci ranije". Ok, hvala na informacijama, sad on meni prvi pruza ruku koja je gle cuda, znojavija od moje, velika je vrucina. "Nadam se da cemo sledeci put napraviti prijatniju komunikaciju, vidite, zanimljivo da je sad vasa ruka znojavija od moje, ali ja vama ipak pruzam ruku"", sad sam se ja smeskam sarkasticno. Okrecem se i odlazim, svidja mi se mesto na kome je klub, nije u matici, cena nije strasna, mada u AJK-u traze 300 e, ali me vozaju i odlazu non stop
. Dunav je vetrovit, odmah mogu da dizem jedra. Sve mi se svidelo osim nadobudnog tipa koji vidi nekog zalutalog biciklistu i ponasa se veoma bahato i bezobrazno, jer misli da od njega nece imati nikakve koristi. Zasto ljudi nasu uvek ljudi, nego vole da pokazu da neki zaista poticu od zivotinja, po darvinovskoj metodi, nikada mi nece biti jasno. Najteze je biti covek, zato nekima taj "posao" nikako ne ide od ruke. I umesto da odem sa radoscu i mislima kako cu porinuti jedrilicu i uzivati na reci
, ja odlazim sa mucnim osecajem u stomaku zbog coveka u pokusaju. Zalosno je sve to, ali i istinito. Zato ova zemlja tavori i u materijalnom, a jos vise u duhovnom smislu, a nekad smo bili veliki narod i jos veci ljudi.
