Nautika opšta... > Galerija - Gallery

Stari Slankamen - danas

<< < (34/65) > >>

MiletaStamat:
Uživaj Lazo, pozdravi Dedu i Barba Nešu kad stigneš do njih, naravno i ostalo društvo u marini.

Ljuba:
Eto i nas u utorak-sredu do Titela pa posle još uzvodno  cap.

LSI:
Како је оно ишла песма из оне ТВ серије "Позориште у кући"? Чини ми се овако некако:

"Још један прође дан,
узбуркан к'о море..."

Ево и ја могу да кажем: Још један прође дан... Само што овај мој не да није био узбуркан, него ни близу.
Јесте дувао неки ветрић али Тиса је данас била на махове као огледало, а кад би се и намрешкали таласи, хиљаде малих огледала расипало је сунчеву светлост на све стране.

Из марине у Сланкамену, кренули смо око пола једанаест. Дунав је само од јуче порастао за више од пола метра (и наставља да расте), тако да тамо где је прошле недеље било једва 60-ак цм воде испод чамца, данас је било више од метра. Кад смо изашли на главни ток и упутили се преко пловног пута, та вожња је личила више на неки слалом... Површина Дунава покривена је била одломљеним гранама које је Дунав у порасту покупио с обала и понео низводно.

Срећом, брзо смо прешли на другу страну и упловили у Тису.
А Тиса... као да је променила ток, као да тече узводно! Ваљда је, наишавши на водени зид Дунава у порасту, Тиса успорила, па чак и кренула мало да се враћа, тако се то мени чини.

Ипак пловидба је била лепа. Сунце високо, вода мирна, слаб поветарац из правца југа, а моја посада млада и лепа. Син је одлучио да данас дан проведе с нама и на пловидбу је повео и две пријатељице...Гледам их пред собом... Како је младост лепа! То вам каже један који је колико пре два дана напунио 63 године! Дакле, знам о чему причам - ништа лепше од младости.

LSI:
За мало мање од пола сата, стигли смо до деветог километра и угледали смо на обали прво Деду, а онда се појавио и БарбаНеша.

Пристајање и није било тако лоше али "прегазио сам" пластичну боцу за коју је била закачена "кедеруша" па сам морао да се враћам, да пристанем као сав нормалан свет.

Место које су изабрали наши пријатељи заиста је лепо. У хладовини великих врба и још неких врста дрвећа. њихови чамци љуљушкали су се на таласима које су правили чамци у прлолазу.
А мало горе, на насипу, тачно изнад њихових чамаца, постављен је велики дрвени сто са клупама - шта је потребно више љубитељима природе?

Како се ближило време ручку, БарбаНеша се одмах прихватио распаљивања ватре и припреме роштиља. По количини дима који се подизао у небо, рекао бих да му се мајка није баш порадовала кад га је родила - тако су то у мом крају говорили кад неко распаљује ватру а она много дими...

Е сад, да ли се она порадовала или није - не знам, али знам да је БарбаНеша испекао тако добар роштиљ да смо га са задовољством појели. Са нама је био још један брачни пар који сам данас упознао, а који се већ годинама друже с Дедом и БарбаНешом - господин Тома и госпођа Нада су неки баш пријатни људи и баш смо се лепо испричали.

И тако, реч по реч, ракија по ракија, пиво по пиво, вино по вино (било је и воде, нисте ваљда мислили да није било?) нисмо ни приметили да је већ скоро пет сати стигло.

У међувремену, БарбаНеша ми је мало доштеловао карбурацију при малом гасу и сад ми се мотор не гаси при маневрисању.

БарбаНешо, да си видео како сам га утерао! (Мислим - утерао чамац у бокс на понтону; није се мотор гасио!)

Пало је и неколико корисник савета и инструкција како контролисати чамац при пристајању, на шта да обратим пажњу и како да то урадим како треба - хвала мојим учитељима. Обећао сам да ћу вежбати ових дана и да ћу их известити о напретку.

Ево сад још пар снимака који би требало да вам дочарају делић те атмосфере данашњег дружења:

LSI:
Закључио бих овде овај данашњи извештај о дешавањима у мом крају али хтео бих да вам испричем шта сам још видео данас.

Док смо ми седели и претресали разне теме, на пар метара низводно од места где сам, уз БарбаНешину лађу, привезао мој чунић, пристало је једно необично пловило, Био сам мало далеко али чак и на снимцима на телефону види се шта је наш човек направио.

А ево шта је направио: уз индијански кану додао је још једно мало, нешто краће корито, онако како то на Тахитију и у Полинезији раде, да би добио на стабилности, а онда је између кануа и тог додатног пловка, поставио платформу на коју је закачио мали моторић...

Људи, да сте видели како то мало чудо лепо плови!

Ево на сликама како то изгледа - браво за мајстора!

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana