Nautika opšta... > Galerija - Gallery

Stari Slankamen - danas

<< < (35/65) > >>

LSI:
И на крају, само да се осврнем на још нешто: јуче су наше пријатеље, на том истом месту, посетили још неки наши пријатељи али... од њих ни реч, ни слово!

Хало, пријатељи! Па зар је тако тешко куцнути пар слова, шкљоцнути апаратом?
Е, ево, нећу ни имена да вам поменем, а ви се стидите што сте такви. Бити у гостима код таквих домаћина, на тако лепом месту и не написати ништа - нема оправдања!
(Осим ако пиво не буде баш хладно кад се сретнемо следећи пут...)

И да, Милета, пренео сам поздраве и да, Љубо, рекао сам им да намераваш тим путем.

Ето, толико од мене. Одјављујем се за данас...

srsa:
Па кад ме је Лаза већ прозвао, да напишем и ја пар слова око нашег одласка у Тител код Деде и Барбанеше. Били смо у суботу 29.07., Срсе у пару (Срсиница и Срса), Арса и Веца, а затекли смо добрано друштво - Деда и Баба(Зока), Барбанеша, две госпође са децом из Новог Сада, Тома (којег нисам видео више од 10 година)са супругом Надом, Миле са супругом...... Мало смо окаснили - дошли смо колима из Бгд, преко "Пупиновог" моста и наравно промашили скретње за Зрењанин, па смо отишли у п....  тамо негде испред Панчева се окренемо па назад.  kuku  Е сад шта рећи за друштво и дружење? Уз обавезну таландару (око које смо се сви изређали у улози мајстора за печење) и ђаконија са исте (пилетина, крмендле, ћевапи, сланина, кобасице, кромпир....), а од течности стандардно, ракија, пиво, вино, кис.вода, разни газирани сокови и сл., испунили смо традицију свих наших дружења да се пуног стомака боље и лепше забављамо.  357  114  Можда је неко приметио да на менију није било рибе, на моју велику жалост, а разлог је једноставан, наши пецароши су овај пут оманули, рекоше да риба ни да пипне мамац.   kazna  Место бивака на Тиси, је феноменално, дебела ладовина, близу урбана средина за провијанте и слично, приступни пут за аутомобиле сасвим ок, места за везивање чамаца и излазак на обалу  веома приступачна.... То се да видети из Лазиних слика јер ја нисам вичан тој врсти "опаљивања" а још мање качењу слика на комп. тако да ја немам шта да "окачим".   
Целодневно дружење је протекло уз причу, смех и шалу како и доликује кад је друштво на окупу. Круна свега је била у вечерњим сатима - колективни одлазак у једну од посластичаница у Тителу, у инспекцију квалитета чувеног сладоледа, за који кажу да је најјефтинији и најбољи. Сад да ли је најјефтинији не знам, Арса је узмирио рачун, а да је одличан - јесте заиста врхунски.
Све у свему посета пријатељима ће сигурно бити поновљена и то у најскорије време(наравно уколико примају овакве госте).   114 114 114       

srsa:
А што се тиче оправдања за моју немарност, надам се Лазо да ће бити исправљена првом приликом кад се видимо - наћи ћемо најладније пиво.  114  114  114

LSI:
О томе како смо провели јучерашњи дан у Старом Сланкамену, не бих писао нешто посебно. Био је то један леп породични дан проведен у марини и у нашој приколици. Дан леп али зато ноћ крвава!

Моје девојке, а било их је четири, синоћ су се толико петљале док и последњи гладни комарац није ушао у приколицу. Током ноћи лепо смо их нахранили нашом крвљу. Али некако смо живи дочекали јутро.
 
А јутро, било ми је сумњиво.
После ноћи у којој није било ни дашка  ветра, јутро је почело прилично јаким ветром са севера. Ипак, око осам сати, ветар је стао а дан је постајао све топлији.

Sent from my Redmi Note 4 using Tapatalk

LSI:
Кад имате крај себе троје деце од којих је најстарије тек напунило седам, а најмлађе тек треба да напуни две, и уз њих имате брижну мајку и још брижнију бабу, онда припреме за испловљавање потрају таман до  времена кад то најмлађе хоће да спава...

Е, пошто је дошло "стани-пани", осмелимо се мој зет и ја да дигнемо глас против женске диктатуре и одлучимо да ако ваља мрети, учинимо то како треба.

На  брзину сам спремио чамац и мој зет и ја, с најстаријим дететом и његовом мало млађом сестром, укрцасмо се нешто пре једанаест и упутисмо се Дунавом низводно.

А Дунав леп, широк... Ту и тамо, наиђе неки чамац. Брзином од око 15 км/сат за мање од пола сата стигосмо до спруда на супротној обали од Сурдука.

Шта да вам кажем? Ада Бојана? Пефкохори? Ма, ово је лепше од било чега.

Притерао сам чамац уз леву обалу до неких 30 метара, а онда сам морао да искључим мотор и да га подигнем. Лагано смо насукали чамац на песак и скочили у воду.

А вода?
Топла. Као подгрејана.

Погледам око себе... Два, три чамца, доста удаљени један од другог. Ево пар слика да видите и ви...






Sent from my Redmi Note 4 using Tapatalk

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana