jesenas bese magla gusta kao testo.sedimo kod komsije na splavu,kad nestade osvezavajucih napitaka.posle krace rasprave u smislu ko ima muda da krene po magli(gde se ne vidi ni 15m)krecu iskusni savski vuci,da ne pominjem ko,al svako ko je na savi duze od nekoliko godina je cuo za njega,i jos jedan.nakon 20 min se vracaju neobavljenog posla.nakon provokacija na racun prve ekipe,krece druga.isto ljuti vuci,sa,za mene skoro zavidnim stazom na vodi.nakon 40 min se vracaju s namirnicama i osvezenjem.prva ekipa je krenula prvo pravo preko,pa su se vukuci uz splavove koje su posle nekog vremena (vidi cuda)nasli u priobalju,uspeli da se vrate.drugi su terali nizvodno dok nisu promasili sljunkaru,pa se vratili,na istoj pristali,obavili zadatak,pa se istom taktikom,pajsovanja uz splavove,dokopali pocetne pozicije.u drugom camcu je jedan stajao na pramcu i `blagovremeno`obavestavao upravljaca o preprekama na koje su nailazili.vele da su 2-3 puta zamalo udarili u objekte koji su bili vise na vodi.da pomenem da su akteri svaki dan muvaju tuda i poznaju,veoma dobro,raspored objekata i distance.tako bih i ja plovio u mom komsiluku.problem nastaje kad ne poznajes akvatorij u kom se nalazis,a u tom slucaju ne bih se vozo ni za zivu glavu-sto bi moglo i bukvalno da bude slucaj.sad ne znam zasto sam to napisao,al se zakljucuje da poznavanje terena ima dosta uticaja na nase odluke.
za prelazak preko,treba biti lud,il imati radar.
jednom,sad jako davno sam cuo,da ako te magla uhvati a moras preko,kad se vec usudis na taj potez,treba gledati u trag motora koji se jasno vidi kolika god da je magla i po njegovom kretanju odrediti gde je tok i sta je gore a sta preko.
