Vremeplov-da se podsetimo kako je bilo nekad

[DorćolAC]

Ova poslednja slika sa ostrva Marin gde je i legendarni hotel ’’Promaja’’ podseća me na jednu od mojih  prelepih reportaža snimljenih ’nako – neplanirano. Prokletstvo (možda i lepota) profesije nekada znači da i kada si na odmoru nosiš snimač, jer ’’nikad se ne zna’’ šta će naleteti. A grehota bi bilo ne zabeležiti i ne preneti slušaocima. A upravo na tom 1370 kilometru Dunava zabeležio sam priču direktora, recepcionera i pomoćnog službenika ’’hotela’’ .
Predstavio se: Ja sam Ese Joška iz Kule. A bio je domaćin objekta ribolovaca iz Kule do kojeg se nije moglo autom ili pešice nego samo čamcem. Pedantan i uredan (pravi Mađar) proveo me je kroz to njegovo malo carstvo. Na samoj obali tabla sa krajnje jednostavnom, a tako plemenitom, porukom: ’’Dobro došli i otišli. A Joška je ovako objašnjavao... ’’Dunavom ne treba samo dobro doći nego i otići, jer reka je opasna za onoga ko je ne poštuje i ko se previše opusti...’’
Na svakom koraku bila je neka tabla sa porukom, objašnjenjem, poukom... Onaj neprohodni ševar zvao se ’Prašuma Ciki Pango’’, a tu sam naučio i da postoje i golemi komarci (nađ sunjok) iako ih tu malo ima jer kad zaduva sa suprotne obale (’’od Staklare’’) tada i ime hotela dobija pun značaj.
Zanimljiva je, tih osamdesetih godina, bila Joškina priča o njegovom odnosu prema reci i poimanju vrednosti. I danas pamtim njegov puni bariton sa karakterističnim mađarskim akcentom kada priča o Dunavu i drugim relkama: ...’’Plovio sam Tisom do Čongrada, Dravom do Šikloš-barča a Dunavom do Budimpešte..... i sad’ sam naoružan. Imam pet čamaca i pet motora. (ovo motora je bilo sa jasnim kratkouzlaznim akcentom na prvom slogu i dužinom na drugom).
Kada sa ove vremenske distance analiziram tadašnje plovidbe, moram priznati da je u svakoj bio i deo avanture ali bez rizika. Nikad ne znaš na šta ćeš naići – a uvek ima nešto novo, zanimljivo. Nešto što će ti se urezati u pamćenje.
Vidim na slici i neke od prijatelja koji odavno plove nekim nebeskim morima. Nekako mi teško da to prihvatim. Pored mene na slici Gerin mornar ’’Pajsije’’ (nikad nisam saznao kako je čoveku ime – a bio je šarmer i kozer). Uvek se setim čuvene priče sa nazivom ’’Baci sidro’’ (o tome nekom drugom prilikom kada krene priča o Novom Bečeju). Do Pajsija Miško Gerić, Doktor Zlaja i Joška sa suprugom (mislim da se zvala Ilonka). U Donjem redu moj prijatelj, radioamater i CB-jaš Jeti sa kćetima i suprugom, gospa Canom. Eh..... bejahu to vremena. I sada se može tuda ali nije isto. Desna obala je druga država. Ne možemo napraviti kotlić na Aljmaškoj plaži pa uz gitaru, a kasnije i ’’ a capella’’ u tri glasa uživati u letnjoj noći. Ujutru vikendaši iz okolnih kuća ne primaju izvinjenje ako smo bili preglasni, nego se zahvaljuju što smo im ulepšali veče. A sve nije bilo nikako planirano, jer sretoše se prijatelji i.... ma šta ja pišem kada mnogi ljubitelji reke to odavno znaju.
Toliko od mene za ovaj put.
 

[moma-stosic222]

*

  Bravo Boki  !

Ulepsao si mi vece ... Ja sam na ostrvu Marin svracao nekoliko puta, a Ese Josku sam video, jednom na ostrvu i jednom na nekom Madjarskom brodu u Segedinu. Sticajem okolnosti, njegovog rodjenog brata sam sreo u kafani "Kraj Sveta" u rukavcu u Sremskim Karlovcima. Isto tako veoma interesantan covek. U starim iznosenim, ali verovatno nekada jako skupim koznim sandalama, u kratkim i sirokim pantalonicama, mornarskoj majici i starim sakoom preko. Dok smo na obali sedeli na klupama i stolu rucno sekirom napravljenim iz topolovog drveta i pili hladno pivo ( iz naseg frizidera ) posto je u kafani bilo samo toplog, pokazivao je meni i Ljilji fotografije, gde je sve bio u mladjim danima !? Fotografije su crno-bele i malog su formata, ali njega je tamo bilo u celom svetu. Pored njega o granu bagrema, stajao je crni iznoseni sesir. Bio sam ubedjen da je njegov. Nekom drugom prilikom, kada je vodostaj dozvoljavao, ja i Ljilja sa Sevom smo ponovo uplovili u rukavac i stali u obalu na kraju rukavca kod kafane "Kraj Sveta" ! I tada nam je neka dobra stara baka skuvala po tursku kafu. Nismo je porucili, ali baki se pila kafa, pa je i nama skuvala, u drustvu kaze ! I dok smo pili kafu za onim istim stolom gde smo upoznali Eseovog brata, pitah baku za njega.
-" A, profesor !? Nema ga danas ? Nesto vazno ga je sprecilo ! A inace je on tu svaki dan ! Obicno popije toplo pivo i cuti, pa kad' naidje neko kao vi na primer, onda se on isprica o njegovom bogatom zivotu, o kome mi svi koji smo ovde, znamo svaku pojedinost ! Dobar je to covek ... !"
-" Ja mu znam brata ... !" Rekoh, a ona se zamisli ?
-" Nije ga nikada spomenuo ... !?"

I tako ... bio nam je interesantan zivot ! Para koliko smo imali, bilo nam je dovoljno ! A ovo danas ... !!!?

    

[Slovenac]

gos-in Momo,gos-in Dorćolac, sa zadovoljstvom pročitam šta napišete.  gos-in Momo a" ovo danas ",mislim da u rečniku za "ovo danas" ne postoji definicija. 

[moma-stosic222]

Gos-in Slovenac

Danas je jos uvek dobro sto smo zivi i srecan sam sto imam cega da se secam ! I iskreno, ako bih se ponovo rodio i eto imao mogucnost da izaberem kvalitet i nacin tog novog zivota, verujte da bih pristao da se ponovi moj dosadasnji zivot, uz neke  korekcije poslednjih 10-15 godina !

 

[DorćolAC]

Ja ne bih delio vreme na ono ’’dobro’’ i ’’ovo’’ koje nije.... Svako vreme ima svojih dobrih i loših strana. A ljudi su različiti. Uvek ih je bilo i ovakvih i onakvih. Kada su u pitanju ljubitelji prirode i plovidbe. Tada se možda (iako to nije dobra podela) kategorisati u one koji plove u beogradskom magičnom trouglu (Bela stena – Ada Ciganlija – Vojne bašte) i one čije su destinacije malo (ili mnogo više) dalje. I jedni i drugi koriste šansu da uživaju, a svako opret ima svoj razlog zašto plovi ili ne plovi daleko. Regate Ilustrovane politike su omogućavale da i oni manje odlučni isplove duže ture uključeni u (najbolji izraz koji sam čuo) ’’organizovani haos’’.
U pravu su oni koji smatraju da ako koristiš dane godišnjeg odmora to treba da bude odmor u miru i tišini. Za to je čini mi se najbolja destinacija ’’ljubavno ostrvo’’ ispod Ritopeka. A regata je nudila dinamiku, druženje, novo iskustvo i mnogo toga što se pamti. Jeste da ponekad zasmeta previše euforije i nabeđene boemštine uz neartikulisanu pesmu u vreme predviđeno da se spava. Ali i za to ima rešenja.
Sećam se da se u toku jedne od regata ’’Kepena’’ iz Karlovaca stalno žalio kako mu ne uspeva da bude poslednji na vezu u toku dana. Ja sam doplovljavao uvek posle njega. I on i ja smo znali pravi razlog ovakvog manevra. U onom ’’prvom naletu’’ glavnine čamaca zaposednu se najbolja mesta za vez i tu obično bude prviše gužve, galame i svega ostalog. Kada stižeš na začelju u laganoj plovidbi (pozdravljajući po običaju sve redom) osmotriš gde su se vezali oni sa najviše gajbi i ostalog pića na čamcima, zatim gde su oni sa najglasnijom muzikom (svadbarskim ozvučenjem) i onda odabereš miran kraj pa privežeš svoju lađu na nekoliko metara od najbližeg čamca. Tako ne smetaš ni ti komšijama a ni oni tebi. A do ’’epicentra događanja’’ uvek lako dopešačiš obalom gde, naravno, sretneš prijatelje, popričaš sa njima popijete kaficu ....
Na već pomenutoj regati poslednji dan  - Novi Sad. Doplovismo. Ja na obali kad eto ti Kepene uplovljava u kanal na ribarcu i sav srećan viče: ’’Uspeo sam...uspeo sam’’ ... Ja sam odmah shvatio da je konačno doplovio posle mene!!!  ;-)))  U to ime smo popili piće, a i nazdravili uspešnom završetku još jednog od regataških druženja.
Gledam ovu sliku čamaca čuvenog društva sa plaže kod ostružničkog mosta, malih voda i belegiških ada.  Ima tu lepih priča... ali o tome nekom drugom prilikom.

[moma-stosic222]

*
 

  Svako od nas ima svoj vremeplov. Nekada nas vraca unazad, pa tako nastaju secanja. Nekada nas nosi napred. To nazivamo snovima.   ( Dz. Ajrons )

Svako ima pravo na svoje misljenje i kako da organizuje svoj zivot, ali i da ga predstavi u drustvu ! Opasno je ako promasi temu i onda stvara zabunu !!!
       

[Slovenac]

Dule moj,da bi živeo danas,moraš da znaš za unazad a isto tako moraš da gledaš unapred,da bi sebi i svojima omgućio koliko toliko pristojan život.kada se okrenem unazad vidim sigurnost,veselje i dobrotu,kada gledam unapred vidim silu, nepravdu i sebičnost,molim da se moje reči razumu u širem konktestu.ja imam troje dece, sina i dve ćerke a nisam napravio fajtere od njih, gledajući u budućnost, pogrešio sam.ono što su mene učili,bilo je 21_vi, vek je napredak,poboljšanje života na svim poljima a u istini ceo svet nazaduje neverovatno brzo i mi sa njima.budućnost nažalost pripada zlim ljudima spremnih na sve gadosti,na moju (sreću) žalost ja znam da se nosim sa time ali decu nisam pripremio na to,Dule boli me ono što vidim u budućnosti.danas ja živim i uživam čak šta više preterujem u tome,sada me ruši kriza srednjih godina i sebi ugadjam maksimalno a odlično znam šta je uživancija, ali  mi tu više nismo bitni naši naslednici su bitni i njima treba da ostavimo lep život.   

[moma-stosic222]

*
 
Osim licnog zadovoljstva, pitam se ja, da li je korisno upropastiti temu !!! ??? A lepo pise : Vremeplov - da se podsetimo kako je bilo nekad !

 

[moma-stosic222]

*

   Zdravo bio Boki ! 

Ja pisem iz svog licnog zadovoljstva i staram se da nikoga ne uvredim, ali i da svakako pricinim zadovoljstvo onima koji bez pretenzija citaju te postove radi opet svog' licnog zadovoljstva. TV i POLITICKE PERVERZIJE su svakako polagano uticale na nerve svih nas, ali su se odrazile razlicito i prema tome ja sam za toleranciju prema svakome, pa i prema sebi !

Secas se kako smo nocu okolo vatre, citavo drustvo regatasa sedeli i przili male kesige u tucanom tiganju i pevali uz gitaru, ili upadali u romanticno stanje dok si ti recitovao:  ... "Nedaj se Ines...", pa "Oj Moravo ..." i svakako nemogu nikada zaboraviti jacinu poruka pesme "Spavajte reci, andjeli lakokrili ... zenice moje tame ... ". I znam, zavrsavao si sa: "Vodio sam te na izvore Tomaseve ... "!!! Nije nam smetao ni dim sa vatre, ni vrele kesige koje smo rukom jeli, a hladnim belim spricerom zalivali "oso lepes" smo ga zvali ! Desavalo se i tada da neko od nas Regatasa negoduje zbog necega, ali neobracajuci paznju na njega i njegove neprijatne price, sam se "izgasio", a nas je zora podsecala da bi trebalo malo i dremnuti ! U plovidbi, desavalo se da nekome nesto ispadne iz ili sa camca, pa ako ne potone, bilo ko od nas, a moze,  to pokupi i kada se ukaze prilika vratimo coveku. Kako smo se samo trudili da pomazemo drug-drugu u onome sto stvarno znamo. Secas se "Yetija" koji je posle tvoje konsultacije, pristupao popravci radio stanice radio amateru iz tog sela gde smo zanocili. Ti si tada u to vreme vodio "nocni program" Radio Beograda i bio si omiljen urednik i voditelj tog programa. Kad se samo setim kako su te docekivali u naseljima po Vojvodini kad bi preko radio stanica saznali da si i ti prisutan na Regati ! 

Ja samo mogu reci da je bilo i bilo je predivno !!     

 

[njegos68]

 Ja nisam jos kandidat za PIO,ali je tema odlicna i vrlo je rado citam... 

[srsa]

Само напред, лепо је читати о прошлим временима којих се и ја радо сећам, додуше не због регата већ због исто тако дивних дружења, логоровања, радних акција и сл. А ако се та времена дочаравају дивним начином презентовања, као што је овде случај, верујем да је право задовољство свих овде присутних носталгичарима да се макар на тренутак "врате" у та по много чему незаборавна лепа времена.  Браво Момо, браво DorćolAC.       

[cira58]

prelepo, uzivao sam citajuci sve ovo i secajuci se jer sam i ja bio ucesnik regata. neponovljiva ILUSTROVANA POLITIKA. ovakvom titelskom sikljom sam plovio od 24 regate pa do poslednje koja se nazalost zavrsila tragicno ..... pozarom jednog metalnog camca ....

[LSI]

Због породичних проблема нисам се претходних дана укључио у ову тему коју сам пратио од почетка.

Оно што сам желео да кажем захтевало је мало више времена које баш тада нисам имао. Сада је можда касно. Ипак, покушаћу да будем кратак.

Данас је много људи који су превише заузети собом и немају времена да разумеју друге. Углавном зато што су заборавили како да нађу време за себе. Или зато што су из неког разлога уверили себе како су постигли баш све у животу и баш све знају боље од других и зато што мисле да им нико не треба и да могу без других.

Сећања и успомене су оно што наше животе чини богатим и испуњеним. И дивно је кад је неко спреман то да подели са другима. Он тако и животе других чини богатијим и испуњенијим, чак и ако они у том тренутку тога нису сасвим свесни.


Има нешто што се назива емотивна интелигенција - ради се управо о томе да треба знати како делити са другима оно што осећамо. И није то лако и не може то свако. Зато су нам потребни баш такви као што су Мома, Словенац, Дорћолац и неки други.

Жао ми је што нисам пружио подршку онима који су одлучили да одустану од "дописивања" са нама. Пишем ову поруку из хотелске собе у Прагу у нади да ће једног дана одустати од одустајања.

[Arsa]

Lazo ne znam šta je sa tobom u poslednje vreme.?

Uspevaš da sa malo reči mnogo kažeš.   

I ja se nadam da ljudi koje si spominjao nisu odustali od "dopisivanja" sa nama.  Na žalost, i ovde kao u pravom životu, ima nadobudnih, "prepametnih", sveznajućih u svim oblastima koji čuju samo sebe i nemaju ni osećaja ni takta za druge, onih koji ne znaju značenje reči "izvini".

Sa tim se moraju pomiriti. Nema raja na zemlji. 

Ima ovde puno ljudi koji su se umorili od tog sadašnjeg života punog stresa, neizvesnosti i ko zna čega. Onih koji misle da je "naša lađa" retka oaza neiskvarenosti, tolerancije i razumevanja. LJudi koji se raduju i kada vide da je nekom koga poznaju (makar i virtuelno), lepo.

Mnogo puta su se ovakve stvari dešavale. Tako je i na drugim sajtovima.

Administratori su ti koji određuju granice do kojih se može tolerisati ponašanje pojedinaca.

Problem je što su i admini ljudi od krvi i mesa opterećeni raznim privatnim i službenim problemima pa ne mogu uvek pravovremeno da uoče momenat kada se prelazi granica kulturnog i prelazi u bezobrazno ponašanje.

Zato pozdravljam Duletovu odluku da mlađima da da osete tu odgovornost i nastave sa gajenjem kulta tolerancije, razmene iskustava, i poštovanja različitih mišljenja.

Ko uplovi u političke ili verske vode, sigurno će izazvati buru komentara, teških reči i uvreda. A to sigurno nikome nije u interesu.

Zato bih zamolio naše nove mlade, oštre ali vredne administratore koji su uspeli da sebe disciplinuju i znatno promene svoj rečnik (znamo svi kako je to bilo), to učine i sa drugima.

[zoki novus]

Lazo jedna od najvaznijih sposobnosti emocionalne inteligencije je niski nivo frustracije na dogadjaje tj racionalizacija dogadjaja....