Evo, kako je izgledao "uvod", koji je napisao čuveni novinar Ilustrovane politike,
Branko Djurica, mislim daleke 1975. godine, kada su novinari Ilustrovane politike sa Čika Budom
Krastavcem i Čika Ikom Petrović obišli planiranu trasu za prvu regatu:
"Tu je - kao u Tisi - voda opet postala smaragdno zelena, a zlatna je jesen još treperila u
beskrajnim kordonima vrba i topola...
Posle beskrajnih utisaka toga dana i raštanog kupusa na lički način, što ga je pripremio čika Buda
Krastavac, našim premorenim gradskim čulima godila je noć u vrećama za spavanje na palubi, pod
vedrim zvezdanim nebom i uspavljujućim kreketom žaba.
Ovakav lagani povetarac miluje svakako pod istim zvezdanim nebom i na Tihom okeanu, pa ono sa
Panonskim morem, koje eto, ima iste horizonte i zenit, ne izgleda baš kao šala. Da nije kreketa i
udaljenog laveža iz nekog sela, tišina bi bila čak nesnosna.
Treba li napominjati da i "panonski mornari", kao i Odisej kod Kirke, mogu zaboraviti na vreme u nekoj od
slučajno otkrivenih ribarskih čardi. Uz svežu somovinu ili kečigu, uz gutljaj lakog rizlinga, ovde možete
nabasati i na jednu od mnogih grupa nepriznate Tamburaške akademije nauka iz Deronja.
Treba li pričati, kako je ujutru na vodi ukusan omlet sa slaninom uz vruć vojvodjanski hleb, kupljen od
sanjivog seoskog pekara... Ima li tako nešto na Akapulku ili na Havajima? Možda, ali je prilično daleko u
svakom pogledu..."
