Nautika opšta... > Galerija - Gallery

Vojne baste - gornji spic

<< < (5/7) > >>

Slovenac:
svima na forumu zelim sretnu novu godinu.

moma-stosic222:
*

=================
Vojne Baste - 7
=================

 yg  Lepo vreme, pozitivno utice na raspolozenje nas iskusnih kampera, tako da smo se podelili, ali i sebi nasli zanimacije i svako je ucesnik nekog dela neizbezne aktivnosti. Jedna grupa (Gile, Ljilja, Lela, Vera i Svetozar ) se kupaju ili sede u stolicama u vodi uz rashladjeno pice, ali se i staraju da ne smetaju u radu drugoj grupi ( Dusan, ja, Buca i Dragisa ), koja se danas svesrdno uz svo zadovoljstvo u procesu i trudimo da spremimo rucak za sve prisutne u ovom delu Ade. Dusan, samo sto je dosao iz svog camca, izneo je kvadratni lim 40x50 cm. sa metalnim stalkom i postavio ga pored vatre.
-“ Momci. Hocu da ispecem paprike za belolucenu salatu, pa se iskreno nadam da cu moci da iskoristim istu vatru sa kojom se i vi koristite !?” Buca je pogledao zamisljeno u limenu plocu, procenio je novonastalu situaciju, pa je rekao :
-“ Ma glupo je loziti drugu vatru, a opet tebi treba jaka vatra. Nista, tu gde si stavio lim, dobro je mesto. Sada uzmi ovu cetalu i privuci deo vatre ispod lima, a zatim nabacaj suvarke preko tog zara i pojacaj vatru. A suvarke mozes koristiti koliko god ti treba. Sedi blize i sam lozi i peci papriku. A mi cemo da ti pomognemo, kada od nje budes napravio salatu !” A i Dragisa se umesao :
-“ Nije greska ! To mesto cu zatim da iskoristim da na vatri i limu ispecem lepinje somuna. Uz pasulj ce ici samo tako !” Dusan se zagledao u Dragisu, pa je usao u dijalog, sve bojeci se da Dragisa ne previdi logiku stanja :
-“ Znate sta ? Ovaj lim, bas i nije da se na njemu peku lepinje ! Ja ga koristim samo za pecenje paprike i za tiganj na njemu, kada nesto przim u tiganju. Uostalom, vidite i sami, dosta je iskorodirao !?” A Dragisa se nasmejao pa kaze :
-“ Ama, mislio sam na mesto sa vatrom. A ja za pecenje lepinja koristim posluzavnik, koji je od debelog prohroma i ja ga cesto koristim, jer vise volim da sam spremim lepinju ili dve, no da jedem suvi hleb’. Ili da moram radi hleba, da idem sa camca i trazim ga po seoskim prodavnicama !” A Dusan, cuvsi kako se Dragisa u svom umecu snalazi, izneo svoj primer :
-“ Dobro je to kada umes da umesis testo. Na kraju, da se ispece i nije neki problem. Ja takodje volim svezi hleb’. I kada ga nemam, a imam suvi hleba, ja isecem hleba u parcice i zavijem ga u mokru krpu. I tako u krpi  on odstoji bar pola sata, tj. sve dok ja organizujem vatru. Onda na vatri stavim ovaj iskorodirali lim, pa preko njega stavim alu-foliju, a zatim na foliju naredjam parcice hleba, koji su iz krpe navukli vlagu i onda ih pokrijem sa odgovarajucom tepsijom. Normalno lozim srednjeg intenziteta vatru i za najvise deset minuta je sve gotovo. Hleb’ je istostiran, vruc’ i cini mi se ukusniji no sto je bio kada sam ga kupio !” A Buca sa sirokim zenicama je prvi reagovao :
-“ Sada si mi dao ideju ! Bravo ! Ja inace obozavam tostirani hleba. A jos i zalozim vatru, pa ga propecem !? Bravo ! Pa to je prava uzivancija !” Razgovor nije ostao neprimecen od strane “kupaca”. Prvi je Svetozar dosao sa stolicom i seo nedaleko od vatre, a sa namerom da moze da cuje i ucestvuje u razgovoru. Zatim je i Dragisa Pancevac prisao kotlicu i podigao poklopac. Zadovoljan procesom kuvanja, seo je u stolicu, pa kaze:
-“ Moram da sacekam sa lepinjama. Hocu da budu vruce i gotove, kada i pasulj bude gotov.”



Zahvaljujuci suvim suvarcima, Dusan je organizovao potrebnu vatru i uskoro su na limu, paprike zamirisale. I pasulj iz kotlica, nista manje nije mirisao. Gile, privucen prijatnim mirisima kamperske kuhinje, izasao je iz vode i pridruzio nam se i na pristojnom odstojanju od vatre, stavio svoju stolicu i seo u nju neskriveno uzivajuci u toma. Sa paprikama, Dusan je ispekao i nekoliko ljutih papricica. Zatim ih je sve stavio u metalnu-emajliranu tepsiju da se malo ohlade, a onda je pristupio spremanju salate. Pancevac je cistio beli luk’, a ja sam zajedno sa Dusanom skidao ispecenu koru sa paprika. Zatim smo sa paprika poskidali peteljke i ocistili ih od semenki. Dusan je doneo iz svog camca vinsko sirce, co i suncokretovo ulje. Vera nam se pridruzila, donevsi duboku ciniju u kojoj je Dusan stavljao u jednom redu, tanko iscepkane komade paprike. Medju njima je stavio i po neki komadic iseckane ljute papricice. I to sve u jednom redu, pa je zatim preko stavio i sitno iseckani beli luk’ i sve to posolio. Zatim je sve zalio uljem sa nekoliko kapljica sirceta. I ponovio je to jedno pet-sest puta, tako da je cinija bila skoro puna. Vera je uzela ciniju, pokrila je praznim tanjirom i odnela u camac “da odstoji” dok pasulj ne bude gotov...

============================================nastavak sledi=========================================
 114   m4

moma-stosic222:
*
  ===============
   Vojne Baste - 8
  ===============

 yg Plovnim putem Dunava, prosao je nizvodno beli putnicki brod “Volga”. Cini se punim gasom je plovio, a opet sa obale gledano, tako graciozno i mocno se kretao, a ono pred njim se voda povlaci sa obale i tiho sumi kroz pesak . Prosao je i za sobom podigao samo tako velike talase. A onda su na obali Ostrva dosli visoki talasi ukraseni belim penusavim krestama. Plicak izmedju Velikog i Malog Ostrva, odjednom se pretvorio iz idilicnog toka vode iz Dunava u Rukavac u gromko zapljuskivanje bar sedam velikih talasa, koji su zamutili do tada providnu vodu i prepali Ljilju, Veru i Lelu, koje su pobegle iz vode u kojoj su se do tada prijatno kupale i caskale. A u rukavac, u to vreme uplovljavaju jos nekoliko kabinasa iz pravca Beograda, lagano ploveci i verovatno sledeci za “dobrim mestom”na obali, gde su verovatno planirali da se zaustave i zasigurno provedu danasnji dan, a verovatno i sutrasnji, predpostavljam. Ljilja, Vera i Lela su se popele na krov Seve, prostrle frotire i ostale tamo da se suncaju uz neke osvezavajuce napitke, kojim ih je Ljilja posluzila. Dusan je zabacio par stapova odmah tu pored zrcala svog camca i u sali komentarise :
-“ Neka ih u vodi, jer tamo od njih moze i biti neke koristi !?”
-“ Cime si “nahranio” udice ?” Pita radoznali Gile, koji je primetio da je Dusan samo “spustio” udice pored zadnjeg dela camca.
-“ Lepim rovcima “Zemunpoljcima” !” Kaze Dusan, zadovoljno smeseci se.
-“ O-o’ nista manje no za soma ! A otkud znas da ce som bas danas doci tu iza tvog camca ? Ja sam mislio da ti je prva udica ispala iz ruku ?! Kad ono, ti i drugu takodje si samo spustio pored !?”
-“ Da, kada sam prilazio obali, pratio sam eho-sonar ! Tu iza mog camca je najverovatnije jaruga, jer je sa dva metra, sonar pokazao 4-4,5 pa metar ipo i camac se pramcem zaustavio u obalu. Ako sam u pravu, te moje rovce ce naci neki som koji seta trazeci hladovinu. A ispod mog camca je lepa hladovina, a opet i jaruga je tu.” Kaze raspolozeni Dusan, a Buca odrzava vatru ispod kotlica, koji vec konstantno lepo i ukusno mirise i dobacuje svoje misljenje sa saljivim tonom :
-“ Lepo si ti to Dusane isplanirao ! Samo ne znam da li si upoznat da ovde na Vojnim Bastama, vlada zakon “prehrane”. Odnosno, ako si “mesto nahranio”, onda se sutra nadaj ulovu. U protivnom, ovde “cuda” ne bivaju !” Dusan je ukapirao salu, pa je onako informativno uzvratio Buci :
-“ Znas kako ! I ja sam “odavde” ! Mi vojna lica, ovde u Vojnim Bastama imamo privilegije. Mozda za vas sa Galenika Naselja vazi “obavezna prehrana”? Ja sam iz grupe stratega koji se rukovode tehnikom i informatikom. Uostalom o uspesima na tom planu ce mo govoriti kasnije ! Posle pasulja !” Nasmejao se Dusan i polako stavio zvoncice na vrhove stapova, pa izasao na obalu. Svetozar je slusao razgovor i uzdrzavao se komentara, neko vreme, a onda je rekao tiho, kao za sebe :
-“ Ma ja volim pasulj u svim oblicima ! Ali bre’ res przenu ribu vise volim !”



-“ Imaces prilike da jedes “tehnicki obrazovanu” ribu, samo kada je Dusan ulovi !?” Nasmejao se Buca, a Dragisa Pancevac je dodao :
-“ Svetozare, ja ti cvrsto garantujem da ce pasulja na trpezi biti 100%, a o tim Dusanovim somovima, do sada nisam nista saznao.” A Dusan je kroz smeh takodje dodao :
-“ I ja 100% garantujem da ce danas za rucak uz pasulj biti i salata od belolucene paprike. Sve ostalo su nijanse, kako kaze Balasevic ... !” I svi smo se nasmejali, a Dragisa je objavio da ce i pasulj skoro biti gotov.
-“ Momo, znam da imas dobru svinjsku mast u kanti u Sevi ! A ja bih, posto nas ima mnogo i najverovatnije ce mo pasulj u cugu sav i pojesti, hocu da zaprsku uradim sa mascu, umesto sa suncokretovim uljem. Pa bih te zamolio da mi dozvolis da uzmem mast koliko mi treba !”
-“ Hajde. Ja cu da iznesem kantu, a ti uzmi koliko treba !” Saglasio sam se sa Pancevcem. Dusan je posao sa nama, jer zeli da kompletan proces spremanja pasulja proprati, bez ijednog propusta. Usao sam u spavacu sobu, podigao dusek i dascani poklopac i iz tog dela korita, sa metalnog patosa uzeo 20-kilogramsku metalno-emajliranu kantu i izneo sam je na prednju palubu Seve. Dusan ju je obuhvatio sakama i kaze :
-“ Doboljno je hladna za ovu spoljnju temperaturu vazduha !?” A ja sam mu objasnio :
-“ Ona inace stoji na limu patosa korita, a tamo je temperatura jednaka temperaturi vode u Dunavu.” I otvorio sam poklopac kante, a Pancevac se nagao i pomirisao mast.
-“ Kako lepo mirise ! I tebi tu stoji celo leto mast i ne kvari se ... !?” Za svaki slucaj je pitao Pancevac.
-“ Obicno je svake godine svinjokolj u poznu  Jesen, u vreme praznika 29-og novembra. Ja i Ljilja smo svake godine u to vreme, obavezno u selu kod mojih roditelja. I tada ja i moj Vidan zajedno zakoljemo dve svinje i topimo mast. Pored ostalog, jednu kantu napunimo za na camac i ona stoji ovde na ovom mestu odakle sam je ja sada uzeo, svo vreme do sledeceg klanja.”
-“ Da, kada se ispostuje hranjenje svinje kukuruzom pre svega, a ne pomijama kako to neki rade i dobro se uradi proces topljenja masti, onako “kako to bog zapoveda” i onda stoji na konstantnoj temperaturi, bez naglih promena, onda naravno i ne moze da se pokvari !” Kostatovao je Pancevac, a sa tim komentarom smo se i ja i Dusan slozili i vratili se do kotlica, gde je Pancevac poceo da sprema “zaprsku” a Dusan je pratio svaki njegov korak.

=====================================nastavak sledi==================================================

 114   m4

moma-stosic222:
*
=================
Vojne Baste - 9
=================

 yg U nizvodnom delu Malog Ostrva Vojne baste, u obalu se zaustavio jedan od nekoliko kabinasa koji su plovili iz smera Beograda. Drugi je nastavio put prosavsi pored nas uzvodno rukavcem, a u njemu posada iz dvoje sredovecnih ljudi koji su nam mahali u znak pozdrava. Mi smo ih otpozdravili, a muskarac koji je bio pored vanbrodskog motora, podigao sesir sa glave i kaze :
-“ Bogami kod vas se “dimi”! A to znaci da se nesto valjano za rucak sprema ?! Valjalo bi da i mi svratimo ... ?!” A Buca, koji se zbog vrucine podaleko odmakao od vatre, ali ipak je glavni za njeno odrzavanje, odgovorio je po svom :
-“ Vasa je volja, a nas je predlog da svratite ! Pokajati se necete ... !” A camdzija sa sesirom, jos jednom je mahnuo njime i zahvalio se, rekavsi da mu je danasnji prioritet da nadje dobro mesto za pecanje.
-“ A ova vrucina mi “kaze” da ce riba “proraditi” tek veceras pre mraka, a ako ne, onda ce ujutru rano zasigurno.” I nastavili su uzvodno uz lepi zvuk “volvo-pente” ! Treci kabinas ( uslovno receno ) usidrio se nedaleko od nas, a taman na pesku koji voda Dunava stalno donosi iz glavnog toka pa izmedju Malog i Velikog ostrva u rukavac.
-“ E’ nazdravlje ! Bas je stao na “nasu” plazu !” Kaze Ljilja i posle kratkog predloga, sve su zene sisle sa krova Seve i nasle se u vodi oko kabinasa-dodjosa. A Vera, lepa i kulturna zena, ali malo ocigledno “drcna”, pitala je mladji bracni par u usidrenom camcu ?:
-“ Dobar dan mlada gospodo ! ‘Aj’ mi recite, iz kog’ razloga ste bas ovde se usidrili ?” Mlada zena se iznenadila, ali posto je videla osmeh na Verinom licu, kao i na licima Ljilje i Vere, malo se zbunila, a njen muz je odgovorio :
-“ Pa stali smo radi pecanja !” A Vera je nastavila po svome :
-“ Radi takvog pecanja, niste morali da dolazite do ovde. Takve uslove za pecanje ste imali i na Lidu !” I Vera je ustala iz vode, a ono joj je voda do pojasa.
-“ T-pu, majku mu. A mislio sam da je ovde duboko !?” A Vera je ipak “drug”i kaze :
-“  Hajde ti mala, sidji sa camca i okupaj se sa nama. Voda je predivna i osvezava ! A muza pusti, neka “osvaja” teren !” Mlada zenica, ne skidajuci osmeh sa lica, predstavila se imenom  Maja, a njenog muza kaze zovu Ivan i spustila se u vodu, a Ivan im je iz camca dobasio plasticnu loptu, sa kojom su se brzo snasle u igri dobacivanja i plivanja, a sam Ivan je podigao sidro i pomerio camac nesto nize ka sredini rukavca.



A pored vatre, koju su svi izbegavali zbog opste vrucine koja se usilila od podneva, pa i hladovina pod vrbama nije bila vise hladovina. Spas smo nalazili u vodi rukavca, a voda je bila bas onakva kakva se pozeleti da. Dragisa Pancevac je objavio da je pasulj u kotlicu gotov, a to je znacilo da ce zaprskom da zavrsi proces kuvanja i da treba odmah da se ruca. A za to nije trebao mnogo da nas ubedjuje, jer miris pasulja iz kotlica nam je otvorio apetit i svi smo jedva cekali da sednemo za stolom i rucamo tako ocekivani pasulj. Dusan je ostavio svoje stapove i ponovo je bio na korak od Pancevca, prateci svaki njegov kulinarski potez. Dragisa je stapom privukao niski tronozac iznad srednje vatre i stavio mali teflonski tiganj na njemu. U tiganju je stavio svinjsku mast da se dobro razgreje.  Za to vreme je izgnjecio i iseckao desetak cenjova belog luka. U razgrejanu mast, stavio je jednu vrsnu kasiku psenicnog brasna i drvenom varjacom dobro razmesao brasno, da ne ostanu grudvice. Brasno je pocelo da dobija smedju boju i da lepo mirise, a Pancevac ga je stalno mesao da ne zagori. Zatim je u tiganj dodao 4-5 kasika corbasti deo iz kotlica i kada je zacvrcao, stavio je sav beli luk i mesao varjacom bez prestanka. U masu zaprske u tiganju je dodao pola kasike ljute tucane paprike i dok je sve to cvrcalo, dodao je jos jednu punu kasiku slatke mlevene “aleva” paprike i sve to dobro izmesano, nasuo u pasulj. U tiganj je nasuo 10-ak kasika corbastog pasulja i sa njim pokupio svu preostalu zaprsku i sve to nasuo u kotlic. Varjacom je mesao pasulj u kotlicu i dodavao vatru, sve dok pasulj nije “okrenuo jos jedan kljuc”. Pancevac je nekoliko puta varjacom zahvatao i probao ukus pasulja, dodao jos sasvim malo soli i tada je klimnuo glavom i rekao da je pasulj gotov i da moze da se jede.

 

Otisao sam da se rashladim i okupam i dok sam isao kroz vrbak, odjednom sam cuo neku cudnu tisinu. Ptice su utihnule i ni cvrcak se vise nije cuo. I nekako bas u to vreme, Buca, ( glavni lozac vatre za pasulj ) je otisao na Veliki Dunav da se okupa i rashladi i zove on mene panicno :
-“ Momo, hitno dodji i pogledaj ! Ovo na nebu mi se ne svidja nikako  ... !” Galamio je jos sto u panici, a ja ga dobro znam i znam da nece da podize paniku ako za to nema razloga. Otrcao sam do njega i pogledao u pravcu u kome je i on gledao iza vrbaka. A nebo je zacrnelo iz pravca Zemun Polja, praceno munjama kroz oblake, od kojih se grmljavina jos nije cula, a meni se otela glasna rec !
-“ Salauka !” Progovorivsi, osecao sam kako mi je na stopalima u vodi hladno !
-“ Buco, da ne plasimo narod !? Ali hitno pomogni da sve sto treba da se veze na krovove camaca i da se skloni u camce sa mesta sedeljke. I taman sam se dokopao obale a podmuklo strujanje vazduha kroz krosnje vrba, skidalo je suve grancice i lisce koje je stradalo od prejakog sunca i raznosilo ga je po vrbaku i po povrsini vode rukavca. I od nasih u kampu, niko tu promenu nije primecivao i na kraju sam morao da doviknem tako glasno da su me svi culi :
-“ Zene, zatvarajte camce ! Muski, prekontrolisite vezove camaca  za obalu i vezite ili sklonite u camce sve sto vam je momentalno na palubama i krovovima, a moze vetar da ga odnese. Pocinje Salauka !” Tamno-plavi i crni blaci su se tako brzo formirali na nebu, da je i na obali postalo tamno, prosto se smrklo. Malo su zastali, a zatim se svi bez mnogo galame organizovali. Pancevac je poklopio kotlic i panicno me pita, gde ce sa njim !?
-“ Nosi ga u Sevu i stavi ga na sanduk, odnosno sto iznad motora !” Ja sam punom kofom vode gasio preostalu vatru na lozistu, odakle je pepeo nosen vetrom leteo svuda okolo. Pocela je krupna hladna kisa da pada, nosena silom vetra, od koga se drvece savijalo do zemlje. I opet sam glasno doviknuo svima :
-“ Ako ste sve obezbedili na camcima, dodjite svi u Sevu ! Ima mesta za sve ! Buco ti ponesi hleba, a Dusane ti nemoj zaboraviti belolucene paprike.”
-“ Paprike su u Sevi u frizideru !” Dovikuje Dusan iz svog camca, iz sveg glasa !


===========================================nastavak sledi===========================================
 114  m4

Slovenac:
Gosin Momo,bravo,kako ste pronašli svoj unutrašnji mir (ako nije previše lično pitanje),jer meni delujeto mirno i staloženo.Gosin Momo, da li je ovo vaša misao,i bilo je i trajalo je,i svi bi da se ponovi,a ono traje i bez da se desi,da li bi mi dozvolili ,da i ja nekada upotrebim tu misao, naravno ne na forumu,nadam se da nisam bio previše ličan i da sam se izrazio kako treba,jer srbski pišem kako sam naučio,nisam ni odrastao niti sam školovan u Srbiji,ali sam zato u Srbiji pronašao ljubav,možda najveća (stvar) sreća,koja čoveku može da se desi.  114 

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana