Nautika opšta... > Galerija - Gallery

Vojne baste - gornji spic

<< < (6/7) > >>

moma-stosic222:
*

Postovanje gos-in Slovenac ! yg

 
I bilo je i trajalo je. I svi bi da se ponovi, a ono traje i bez da se desi !

Jedne veceri, pisao sam o sudbini Zezeljevog mosta u Novom Sadu i spopao me bes proizasao iz objektivne nemoci, a sta bih i sta bi smo ( moji istomisljenici ) hteli i ta misao mi se rodila kao prateci odgovor na nemo moje pitanje i pitanje naroda Novog' Sada i Srbije u danasnjem vremenu, ovom novom vremenu gde vlada sila a ne i postovanje dobrih ljudi i Otadzbine.  umnik

Gospodine Slovenac, vase pitanje postujem i ne branim vam da se koristite ovom mojom izrecenom mislju !  55555 Pozdrav 114

Slovenac:
Gos-in Momo,puno vam hvala. 114

moma-stosic222:
*
=================
Vojne Baste - 10
=================


 yg Snazni udari sve hladnijeg vetra sa hladnim a krupnim kapima kise, savijali su i lomili grane drveca vrbaka u naletima. Prasina i opalo lisce sa tla se podiglo kroz ... pa nad vrbakom i isto tako brzo i nestalo. Na tlu vrbaka, medju vrbama, topolama i jasenovima nasle su se suve i zelene grane slomljene i opale tek malo pre iz krosnji drveca. Pa cak su i one pod silom udara vetra pokusavale da se kotrljaju, sto im je relativno uspevalo sve dok se nisu sudarile sa nekim od stabala. A u vazduhu nastala je tama, “kao da je neko iskljucio lampu”. U delimicnoj zavetrini rukavca, talasi pod snaznim udarcima vetra su se podigli i camci su poigravali na njima nemajuci kud’, jer su ih njihovi iskusni vlasnici ne slucajno, dobro vezali za obalu. I cuo se samo neravnomerni sum vetra i pucanje debelih stupova grana i bat krupnih kapi kise, kojima se pridruzio grad. Te ledene loptice i mnogo njih u naletima, dobovale su po kabinama camaca i lomile travu i svo dostupno im rastinje. I nista vise se nije culo, samo trenutni uzas ... !

U Sevu sam utrcao skoro sav mokar i tamo sam zatekao : Malisu koji me je gledao uplasenim pogledom, a Ljilja, Lela i Vera su nervozno stajale i pokusavale da ista interesantno vide kroz prozore, po kojima se slivala kisa i nista se nije videlo. Gile je sedeo za komandnim pultom Seve, pusio je cigaretu ( Dunhill ) i pokusavao da i on vidi sta kroz prozor ? Buca je sedeo za stolom i nasluzio sebi i Svetozaru po casicu rakije.
-“ Meni u ovom momentu bas odgovara da popijem jednu casicu rakije ! Da li jos neko od vas hoce da mi se u ovom zadovoljstvu pridruzi ... ?”Pitao je Buca ?
-“ Ja bih rado ... !” Kratko je rekla Vera i sela do Buce.
-“ Sta li se ovaj Pancevac muva po camcu ... samo da mi je znati !?” Pita se Gile, videvsi Dragisu Pancevca kroz prozor. I za tili cas, otvorise se vrata na Sevi i Dragisa je uskocio medju nama. Malisa ga je uhvatio za nogu rezeci, a kada ga je prepoznao, zatim su njih dvojica zajedno sedeli na klupi, jedan pored drugog kao dva najbolja druga.
-“ Ma otisao sam samo na camac da bolje zakacim ciradu tende. I vetar mi je ote’ iz ruku i dok sam je uhvatio i vezao kako treba, sav sam bio mokar ... A jos me i Malisa ovde napade ... ?!” Kaze Dragisa i grli Malisu uz’ sebe. Seva nije uopste osecala tezinu sviju nas, vec je na nemirnim talasima poigravala, a po kabini i krovu se cuo u talasima bat grada i  kise koja je prosto lila “kao iz vedra”. Sa Sevom sam u vreme svih ovih proteklih godina, bio mnogo puta u mnogo gorim situacijama, ali crv sumnje mi nije dao mira i ustao sam i otvorio motorno odelenje. Pogledao sam patos ispod motora i posto nije bilo vode, bio sam onda siguran da Seva i ovo nevreme dobro podnosi. Prisao sam do Gileta i ukljucio muzicki stub – kvadrofoniju. “Mocartova 40-ta sinfonija” je ispunila unutrasnji prostor Seve i imao sam utisak, ako bih zatvorio oci, da sam u velikoj koncertnoj sali. Tom utisku se nisu mogli oteti ni svi prisutni i onda su svi seli za stolom i Buca im je svima nasluzio po “casicu”. Cak je i Gile pokretima glave, pratio taktove vecite sinfonije. Sledeca kompozicija je bila Strausova : “Na lepom plavom Dunavu”. Gile je pojacao ton i dozivljaj je bio u punoj meri prihvacen od sviju.
-“ Ljiki, pristavi nam po kafu ! Kad te moli tvoj drug Gile... !” Kaze Gile, a ja sam bio ubedjen da na nevreme vise niko od nas prisutnih nije obracao paznju. Samo se u jednom trenutku cula Vera, tiho govoreci :
-“ Sta li je s mojim Duletom ... ? Nit’ se javlja, niti ga ima, niti ga ja odavde vidim ... !?” A Gile opusten muzikom, uzeo je mikrofon alarm-pojacala ( 100 W ) i gromko prozvao Dusana da se javi sirenom sa camca... ! I cu’ se sirena i svi smo se nasmejali uglas, zadovoljni. A dalje uz “valcer Sostakovica”, Vera je podigla casicu rakije uvis i kaze :
-“ Za mog Dusana ... !” I svi smo se kucnuli, popili za zdravlje Dusana i prepustili se opustenom razgovoru, naravno sa temom “salauke”, a sta bi drugo u ovom trenutku.



U medjuvremenu, napolju je sve stalo. Kako sam otvorio vrata Seve,  Malisa je prvi istrcao radoznao, a po koja kap kise sa lisca i grana se slivala i samo je podsecala na nevreme, kao i mnogo grana slomljenih po tlu vrbaka, cije smo gostoprimstvo koristili. Uto se pojavio Dusan :
-“ Ljudi, ovo je bilo zestoko ! Jeste da sam do sada doziveo mnoge salauke, ali sam svaki put bio cini mi se na sigurnijem mestu, nego sada ... !” A njegova Vera, oslobodjena straha uz pomoc male casice stare sljivovice, je veselo je dodala :
-“ Jeste Dusane moj. Sve do sadasnje salauke su bile mirnije, jer sam ja bila sa tobom i tesila te. A ovog puta si sam izabrao da budes sam i malo ti je bilo prpa .. zar ne ... ?” I svi smo se nasmejali, a Gile nam zabrinuto rece :
-“ Nema nam Ivana i Maje ! Bili su na sidru !? Da nije im se sto lose desilo !?” I ja sam bez reci utrcao u cun, a Buca je za mnom uskocio, uzeo ispolac i ubrzano izbacivao kisnicu sa patosa ... Dzonika je “zarondao” i krenuli smo punim gasom nizvodno. Covek iz kabinasa koji je bio u obali Malog Ostrva, kao da je znao sta cemo ga pitati i pokazivao nam je rukom da ih je vetar odneo nizvodno ... ! I kako smo izasli iz rukavca Vojne Baste, na pescanom sprudu kod zelenog svemera, videli smo kabinas sa dvoje pustolova koji su stajali pored camca do manje od kolena u vodi.
-“ Dobra vam sreca Pustolovi ! Da vam mozda nije potrebna mala pomoc ... ?” Uz osmeh im se obratio Buca, a oni ocigledno isprepadani, ali i srecni sto nas vide, rasirenih ruku su nas docekali.
-“ Nista nije vredelo ...  Pa da sam imao jos teze sidro ... sve jedno bi nas odnelo na Dunav. No sreca sto je vetar duvao iz pravca “13-tog Maja” pa nas je nasukao ovde na plicak... !” Kaze Ivan, ne krijuci da je srecan sto nas vidi, a Maja bledunjava lica dodaje :
-“ Nikada mi nije bilo strasnije u zivotu no malopre ... ?! I necu sigurno dozvoliti da mi se tako nesto dogodi jos kada u zivotu !?” Ja sam ih obadvoje razumeo, ali trebalo je i njihov camac odsukati sa plicaka. Buca je izvadio, tacnije iskopao cizmu njihovog motora iz peska i ostavio ga podignutog u horizontalnom polozaju, a ja sam “jedekom od mreza”, vezao njihov camac za zrcalo cuna. Zatim na zalet, koliko sam za to imao prostora, sa cunom sam punim gasom cimao camac, a Buca, Ivan i Maja su gurali camac po plicaku koliko su mogli. Poslo nam je za rukom i camac je skliznuo i nasao se na dubljoj vodi. Ivan i Maja su nam se iskreno zahvalili i hteli da se rastanemo, jer bi oni ipak kuci ... ! A ja sam ih pozvao na rucak, na pasulj koji je kuvao Dragisa Pancevac i salatu od belolucenih paprika koju je napravio Dusan. Naravno da su pristali i uskoro smo bili svi na obali Ostrva Vojne Baste, gde su ih svi prisutni rado docekali za stolovima i stolicama koje su u medjuvremenu postavili na pescanoj plazi, gde smo zatim svi seli i rucali. I prvi dan vikenda nam je ostao svima u secanju ... a mi smo i svaki sledeci put’ se rado vidjali ... ! 

 114 m4

Slovenac:
gos- in Momo,sa zadovoljstvom sam pročitao vaše pisanje,slučajno je pored bila i čašica odlične groždjevače tako, da je doživljaj bio kompletan.  114

moma-stosic222:
 114 Pridruzujem se rado ! Pri ruci mi je "Red Label" bez leda, ali posluzice ... ziveli ! clap ok

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana