Nautika opšta... > Galerija - Gallery

Vojne baste - gornji spic

<< < (4/7) > >>

dalibor:
Sjajan lik. Odlična priča, mogu da zamislim tvog pajtosa kako se osećao posle 3 dedinog dolaska 4587.

moma-stosic222:
*

==============
Vojne Baste - 5
==============

Pomogao sam Buci i Svetozaru, da se suvarci iz cuna prebace na obalu blizu lozista, a Buca je inace zaljubljenik lozenja vatre, pa se sam organizovao za pripremu suvaraka za na vatru. Na jednom od panjeva, a u toku prosle godine posecenih nekoliko vrba, Buca je sekirom seckao grane-suvarke, a ja sam metlicom ocistio cun od suve tinje i ostataka kora sa grana suvaraka, a zatim sam preveslao cun i nasukao ga na pescani deo obale na pocetku manjeg ostrva. Tamo sam cun dobro oprao i ispolcem izbacio svu vodu iz njega, a zatim sam se okupao u skoro providnoj, cistoj i prijatno toploj vodi. Gile je rasklopio stolicu i postavio je u plitku vodu na pescanom dnu. Zatim se okupao, uzeo hladno pivo, cigaretu i "danasnju politiku”, pa se zavalio u udobnoj stolici sa nogama u vodi nizvodno i kaze :
-“ E’ ovako se uziva !? Nazalost, pojedinci i pored date im mogucnosti, nisu se slozili sami sa sobom, pa se zanimaju nekim drugim manje vaznim delatnostima.” Ja nisam pridavao znacaj tom Giletovom zapazanju, ali Buca mu je energicno odgovorio :
-“ Jeste, mi neznamo da sednemo i da uz cigaretu i pivo uzivamo !? A kad dodje vreme rucku ... ? Sta cemo tada, moj Gile !?” I svi smo uz smeh prokomentarisali opravdano otvorenu temu. Bilo je tu raznih predloga, ali Buca je ipak ostao pri tom da se pasulj kuva. Naravno da su se zatim svi sa tim slozili.
-“ Pa ima li sta lepse no kuvati u kotlicu pasulj sa suvim svinjskim rebrima za rucak ... !?” Konstatovao je Buca i ne dizuci glavu, seckao je grancice, pun volje sto to radi. Ljilja je zavrsila pranje nekoliko nasih gacica i majci, pa ih isprala pijacom vodom i zakacila da se suse na kanapu zategnutom izmedju glavnog jarbola i jarbola zastave na krovu Seve. Malisa mi je doneo lopticu i dao mi je u ruke, sa namerom da mu je bacam na vodu, sto sam i ucinio. A on je sto je mogao brze uskocio u vodu za njom plivajuci radostan. Ljilja nam se pridruzila kupajuci se u dubini do pojasa, a gospa Lela i njen Svetozar su nam se pridruzili u kupacoj opremi, a gospa lela nas je posluzila sa skuvanim kakaom u jednokratnim papirnatim casama i pridruzila se plivajuci i ona do Ljilje. Svetozar je rasklopio stolicu, stavio je u vodu i seo nasuprot Gileta i zapoceli su razgovor na jednu od tema iz novina.



Dragisa Pancevac je pored ognjista, izneo stocic sa puno toga na njemu. Razmisljam ... kuva pasulj, a spremio se kao da kuva nesto komplikovano. I zaintrigirao me je, pa sam izasao iz vode i otisao do njega da vidim o cemu se radi, posto i ja volim da se zabavljam kulinarstvom. Na stolu i pored stola su bile i neke stvari za koje nisam znao primenu.
-“ I sve ti ovo treba da bi skuvao pasulj ?” Pitao sam ga, a Buca je tek tada obratio paznju na sve to sto je Dragisa izneo iz svog camca.
-“ Da ... i mozda ce mi trebati, jos po nesto ... !?” Kaze Dragisa, a ja jos vise zainteresovan, uzeo sam stolicu i seo nedaleko da bih mogao sve da propratim, a da ne smetam. I jos sam samo pitao ... :
-“ Da li sada spremas isti onakav pasulj, kao sto smo jeli u Malom Staparu ?”
-“ Da. Samo sada ce biti bolji, jer uz pasulj spremam i lepinje koje sam mesim, a misljenje o ukusu ces mi reci kad budes probao.” Dragisu znam sa regata i ponekad “pobegne” iz Panceva kod nas preko vikenda na Ratno Ostrvo, ali sada me je odusevio da ce sam mesiti i peci lepinje ... ! Medju iznetim stvarima, ispod stocica sam video emajliranu serpu u kojoj je bio potopljen pasulj, koji je vec nabubrio.
-“ Kada si uspeo da potopis pasulj u ovu serpu ?” Pitao sam ga radoznalo, a on onako “banacanski” polako kaze :
-“ Jos juce. Ja sam se inace jos u Pancevu pre polaska za ovde, spremio da danas kuvam pasulj i mesim somun-lepinje. Tako da nema iznenadjenja.”

==============nastavak sledi===================

 114

moma-stosic222:
*

=================
Vojne Baste - 6
=================

  yg U prepodnevnom ambijentu rukavca Vojne Baste, u kome smo se raspolozili, mi grupa dugogodisnjih kampera i zaljubljenici Dunava i njegovog priobalja, a na mestu gde izmedju dva ostrva ubrzano tece voda iz glavnog toka Dunava u primetno i visestruko mirniji tok rukavca, uplovio je uzvodno camac-kabinas iz pravca Zemuna. I koji je od sviju nas bio primecen. Kabinas je plovio ne zureci, a primetio sam da za njime uzvodno plove jos nekoliko kabinasa i par siklji, od kojih je jedna sa otvorenim suncobranom. Situaciju sam informativno propratio i nisam je komentarisao sa ostalima, jer smatram da je to normalna vikendaska pojava, da pecarosi i vlasnici camaca koji ne vole guzvu, napustaju svoja sidrista u blizoj okolini “Lida”. Time znalacki izbegavaju svaki kontakt sa odvodom Zemunske i Beogradske kanalizacije i plove uzvodno prema blizim ili daljnim destinacijama, a opet to zavisi od njihovih momentalnih raspolozenja. Zabavljao sam se sa Malisom, bacajuci mu lopticu na vodu, a on je plivajuci je donosio i tako vise puta. Kabinas je uskoro prolazeci lagano pored nas i drzeci se blize obale preko puta nas, zastao je i pojavio se ispod tende prosedi covek, sa takodje prosedim brkovima i facom sa sirokim osmehom :
-“ Dobar vam dan svima ! Nadam se da vam moji prijatelji Svetozar i njegova draga supruga Lela, ne namecu svoje prefinjene manire u nacinu kampovanja ...  !” A Svetozar je odmah ustao sa stolice i mahanjem rukom pozdravio svog prijatelja. I Lela je mahala iz vode i posebno se obradovala kada se i drugi clan posade pojavio ispod tende kabinasa. Bila je to lepa gospodja pozno-srednjeg uzrasta, prosede ali uredne kose.
-“ Dobar dan Vero i Dusane. Da li idete negde dalje ... ? Ako ne, mogli bi ste da svratite ovde pored nas !? Drustvo i plaza su odlicni razlozi da nam se pridruzite  ...  !” Dusan i Vera su se pogledali, kratka konsultacija i skrenuli su ka obali, pored Dalmatinke pramcano vezane za obalu ostrva. A Gile je propratio njihov manevar i prokomentarisao :
-“ Ovaj camac, to jest ove ljude znam sa Dunava. Mislim da smo proslog leta, zajedno kampovali na 1200-totom kilometru !” ( Belegis – leva obala ).



Pomogao sam oko vezivanja camca i rukovao sam se sa Verom i Dusanom, koji su ponevsi sa sobom rasklapajuce stolice, pridruzili se drustvu u vodi, a ja sam ostao na obali da pomognem i propratim pripremu kuvanja pasulja u kotlicu. Dragisa je kroz veliki levak sa mrezicom prosuo vodu u kojoj je od sinoc bio potopljen pasulj, a zatim je u kotlic sjedinio vec nabubreli pasulj sa vodom koja je kako on kaze : “za dva prsta starija od nivoa pasulja”. Zatim je kotlic stavio na tronozac na vatru i rekao :
-“ Buco. Znam da volis da lozis vatru. Sada imas priliku na svoje zadovoljstvo i kada voda prokljuca, onda cemo skloniti kotlic sa vatre.” Buca je klimnuo glavom i stavio nekoliko suvaraka na vatru, a Dragisa je uzeo moj kotlic sa Seve, oplaknuo ga vodom od eventualne prasine i nalio iz kanistra pijacu vodu u njega. Uzeo je zatim i niski tronozac za talandaru i sve to postavio pored samog kotlica sa pasuljem.
-“ Buco, premesti vatru i ispod ovog kotlica, da se dobro zagreje, a nebi bilo lose i do kljucanja.” Uzeo sam stolicu i seo nedaleko od vatre, sa namerom da pratim proces, koji me je svakako interesovao, jer opet kazem, pasulj koji sam jeo u kanalu kod Malog Stapara, a Dragisa ga spremao, bio je nesto posebno !
-“ Dobro Dragisa. Zasto mora da se pasulj potopi jos uvece za sutra ?” Pitao je Buca, a odgovor sam sa interesovanjem i ja ocekivao, mada sam od moje majke Dragice, naucio jos kao mali zasto je sve to tako ?”
-“ Ako je u pitanju mlad pasulj, onda ne mora da se potopi. A topi se samo zato, da bi se manje vremena zatim kuvao.” Kaze Dragisa, a Buca objasnjava ...
-“ Ja nikada nisam, sam kuvao pasulj. Uvek sam ja lozio vatru i odrzavao je, a moja Cana je pored kotlica i o svemu ona sama brinula, a Gile je uvek suflirao, kada i kakve jacine vatra treba da bude ! E’ sad’ ... pasulj je svaki put ispao  drugacijeg ukusa, tako da nikada nisam obracao paznju na recepturu.” Komentara nije bilo, najvise iz razloga sto smo pre svega poucne komentare ocekivali od Dragise, a on je za to vreme naseckao par glavica holandskog crnog luka i jedan struk prazi lik u sitne komade. U medjuvremenu, voda u kotlicu sa pasuljem je prokljucala, sto je Buca alarmirao, a Dragisa mu je rekao:
-” Neka vri, dok ne provre i voda u drugom kotlicu !” Sto nismo drugo ni cekali, pa je Dragisa procedio pasulj cija je voda u kojoj se kuvao zavrsila nedaleko na travi obale, a u kotlic sa pasuljem je dodao provrelu vodu iz drugog kotlica, zatim u kotlic sa pasuljem dodao iseckani crni i prazi luk, nekoliko listova lorbera i izvesnu kolicinu mlevenog bibera i sva naseckana dimljena svinjska rebra i slaninu sarenu pa naseckanu. Par suvih paprika naseckanih na stapice, zavrsilo je takodje u kotlicu. A onda je kotlic pokrio poklopcem i dao Buci instrukciju.
-“ E’ sada, lozi slobodno jacu vatru dok sve to ne provri. Ne moras preterivati sa suvarcima, jer voda u kojoj smo stavili sav ovaj “materijal” je vrela. Tako da ce brzo sve zajedno da provri. A onda drzis “jaki” tempo jedno pola sata, dok se voda u kotlicu ne “zamuti”, a onda smanjis intenzitet vatre i drzis tempo da voda u kotlicu stalno vri, ali da ne kipi.
-“ I koliko vremena treba da pasulj bude gotov za jelo ?” Pita ljubopitni Buca.
-“ Kuvacemo ga tri sata, jer je pasulj proslogodisnji.”
-“ Necu da se mesam, ali nisi stavio so !?” Kaze Buca, a Pancevac mu odgovara :
-“ S obzirom da su dimljena rebra slana, a so inace ima izolacioni uticaj na meso i pasulj koji se kuvaju, pri kraju cemo dodati “vegetu” po ukusu posle probe !”

=======================================nastavak sledi============================================
 114  m4

Smudjaros:
uf bre momo ja se razboleh sto nemam uslova da bar jedno leto tako provedem,,...e zivote nabijemte  sB0 sB0 i sad sam za  ffff          ha

moma-stosic222:
*

 yg Gos-in Smudjaros, ne gubite nadu ! Upornost je pola "zavrsenog" posla !  114

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana