Stari Slankamen - danas

[DuleN]

Laki  se danas fino proveo, a usput i sredio kapetansko mesto na svom brodu.
Lep dan za lepo druzenje...
A danas je zaista bilo  jedno fino druzenje, opustena atmosvfera...
A evo i slike ko je deci plasio ribu pa nista nisu upecali:

[LSI]

Аууу, црни Дуле, кад Дана чује шта си рекао за њу, ни све воде Дунава на највишем водостају неће те опрати.

[DuleN]

Nista Dana nije kriva, ona je mirno sedela i uzivala na novembarskom suncu, dok se neko stalno setkao tamo ovamo i deci rasteravao ribu.

[LSI]

Аууу, ала смо се улењили!

Овакав дан, а нико ни словца да напише како је провео дан.

И хтедо да пођем у кревет ал' не да ми  мира.
Ево, ако неће нико - ја ћу 

Провео сам један предиван дан крај воде у марини у Старом Сланкамену.
Пошто сам на једвите јаде добио натраг своју приколицу од новог власника мог старог чамца, и пошто је због карактеристика мог новог чамца приколица мало прерађена, данас сам на њу набацио чамац.

Да, добро сте прочитали - стартовао сам мотор, превезао пар десетина метара и чамац поставио на приколицу.
Ето га сад, чека Сашу Хамера да дође и намонтира оградицу и тенду.
Истина, чека и екипу из капетаније, која треба да коначно уради технички преглед за први упис у регистар.

Провео сам пар сати на чамцу, брискајући нешто, слажући конопце и којекакве ситнице. Боже, како је било лепо, на сунцу, крај саме воде.

А у близини, моја трогодишња унука Теодора, све је пажљиво прегледала, проверила како функционишу љуљашке и све је лепо испричала својој сестрици, Марији, старој свега осам месеци. Жену и ћерку баш нешто и нисам видео много (ваљда ми је дан зато и био тако леп, нико ми га није кварио).

И таман кад сам ја завршио с "великим спремањем" стиже изненађење на великој тацни. Боље речено, у великој плеханој тепсији.

Испружило се, та, дал' се то искезило дал'се насмејало, али много је лепо изгледало то печено прасе.
Један од чланова марине, са својим првим комшијом, одлучио да почасти присутне...

Људи, ово постаје забрињавајуће. Ово је четврто од почетка ове године у чијем нестајању сам ја учествовао.
Како смо почели, неће на добро изаћи. Потаманићемо иначе осиромашени свињски фонд ако наставимо с оваквим свињаријама.

Нешто сам рачунао, како година има 53 викенда а нас има нешто преко 80 чланова марине, сви ћемо стићи на ред да се одужимо онима који су започели с овим прасићијадама (не заборавите, викенд има и суботу и недељу).

Шалу на страну, данас је у марини било веома живо.
Док сам ја био тамо, неколико чамаца је спуштено у воду, мој је изашао из воде, а на неколико се нешто радило. После толико активности, печено прасе је баш лепо легло и пријало.

Ето, код нас у марини данас је било тако. А код вас?

[MiletaStamat]

E Lazo baš si uživao, svaka čast. Ja sam danas uspeo sa kolegom  da čamcem  napravim jedan krug po Dunavu tek da me želja mine, a onda sam celo po podne prepravljao u dvorištu jednu staru auto prikolicu. Želim da je upasujem prema mojoj pasari, da bude što laganija i pogodna da je mogu vući mojim malim Reno Cliom.

[LSI]

E Lazo baš si uživao, svaka čast. Ja sam danas uspeo sa kolegom  da čamcem  napravim jedan krug po Dunavu tek da me želja mine, a onda sam celo po podne prepravljao u dvorištu jednu staru auto prikolicu. Želim da je upasujem prema mojoj pasari, da bude što laganija i pogodna da je mogu vući mojim malim Reno Cliom.

Питање: Да ли је та приколица уредно регистрована?
Поздрављам идеју али подсећам да такву приколицу - преправљену неће бити могуће регистровати. Међутим, ако она остане и даље са свим карактеристикама аутомобилске лаке приколице, а буде могуће повремено скинути јој странице и набацити чамац на њу - то би већ могло бити добро решење. Ипак, све зависи од полицајца у патроли.
Мене су на путу од Батајнице до Бановаца и до Сланкамена, сваки пут заустављали, а до Сланкамена чак двапут у истом дану! Зашто је то тако, не знам. Али кад ја вучем приколицу, лепе се на мене као муве на... мед!

[MiletaStamat]

Ha šta da radiš kada si zanimljiv policajcima, Nadam se samo da nisi svaki put platio kaznu. Ovu moju neće biti moguće registrovati, koristiću je samo da spustim čamac u vodi i izvučem iz vode, kao i da mi zimi u dvorištu čamac stoji na njoj. Znači vožnja 2 puta godišnje, na proleće i jesen. Nadam se da ću biti te sreće da me ne zaustavljau na putu od kuće do reke i obratno.

[LSI]

Нисам платио ни једном - увек сам имао уредну регистрацију. Али ето, воле ме!

[LSI]

Може ли ружно бити лепо?

Ја сам, чини ми се, данас добио одговор на то питање у марини у Старом Сланкамену.

Мирно јутро ове суботе која је на измаку, без ветра, ведро у раним јутарњим сатима, негде око 10-11 одлучило је да се обуче у нове боје. Кренуло је с неким сивим тоновима, који су постајали све тамнији и тамнији, скоро црни.

И у сред те преподневне таме које је почела да се спушта на Дунав у зони Сланкамена, небо се поцепало, и као на оној сличици познатој свима као "јин-јанг", лево од Дунава било је сиво, а десно потпуно светло.

Покушао сам то да ухватим камером на телефону, а колико сам у томе успео и колико ћете осетити оно што сам осећао ја док сам то гледао уживо... не знам. Можда је то ипак само мени лепо?

[MoravskiLubenicar]

Jeste lepo! Naročito za nas koji smo daleko od te lepote a jedva čekamo da joj se približimo....Na Dunavu su mi lepe i letnje kiše i jesenje magle i nevremena dok sam u nekom rukavcu na sigurnom od jakih vetrova i sunce u 5 ujutro i pun mesec u 2 noću...Samo sam retko u mogućnosti da to sve uživam pa mi  fotke članova na forumu nadoknade malo tu lepotu...Hvala vam!

[LSI]

Недеља, 12. јун.
Јутро облачно, понека кап кише промиче из сивих облака надвијеним над Земуном. Гледам кроз прозор гране ораха на којима ветар слаже лишће по неком свом обрасцу.

Да ли да пођем до марине у Сланкамену или не, питам се? Јуче сам хтео али на вратима зауставио ме звук звона – јавио се познаник из марине и кад сам чуо да киша управо почиње, одустао сам од намере и остао код куће. Зар да ни данас не одем?

И жеља да видим Дунав и свој чамац је победила.
Покупио сам унука и унуку и са супругом полако се запутио ка месту које сам почео да називам чистилиштем душе.
После нешто више од пола сата и 50 км, стигли смо у марину. А тамо...

У једном углу, група окупљена око сача покривеног жеравицом. Спремају људи печење за душу. Сад  ми је жао што их нисам снимио али не познајем људе па није било смисла да их сликам.

А онда, прилазим води. А Дунав... као да смо му недостајали, као да нас је чекао, пошао нам у сусрет. Подигао ниво па се испружио по травњаку и покрио готово читаву рампу за спуштање и извлачење чамаца из воде. Видим, у односу на претходну недељу, ниво воде је пораста за више од једног метра.
Облаци сиви, некако тешки. Неки лагани ветар дува уз Дунав, тамо негде ка Новом Саду.

Осим оне групе око сача, нема много људи, тек пар познаника. Један чакљом покушава да одглави и одгура велику грану која се подвукла под корито његовог брода. Други, испод настрешнице, ваљком наноси боју на пластични чамац који припрема за продају.
Нека тишина око нас. Само се чујемо моји унуци и ја. Младост је ипак јача од овог сивог преподнева. Весели гласови дечји одзвањају и њих двоје једва чекају да стигну до „дедине лађе“.

А она, „дедина лађа“, љуљушка се лагано на везу, заштићена бокобранима.
И док дланом о длан, мали будући рекопловци већ су у чамцу, отимајући се ко ће први да се дохвати волана. А кад је мотор забрујао, Теодора, стара (који ли израз?) једва нешто више од три године, некако се уозбиљила, као да се уплашила. Али само за час.
Кад је видела старијег брата, Душана, како мота волан и окреће ону грдосију од Хонде на крми, страх је прошао и остала је само радост. И тако смо, привезани, у месту бродили, баш као у оној песмици Чика Јове Змаја, којој тренутно не могу да се сетим наслова али се помињу у њој неки морепловци на обали...

Изненада, до нас су допрли тихи, нежни звуци гитаре. Вешти прсти пребирали су по жицама и у тренутку вратили  ме једној давној прошлости. Много лепшој од ове садашњости.

Можда међу вама који ово читате има оних који ће се без проблема сетити мелодија песама Рамона или Солензара али за вас млађе – сумњам. Давно је то било. Давно пре него што је кренуо рок па после све оно што је уследило до хеви метала и панка, до овог лудог турбофолка, које ви волите.

Ех да знате, омладино, како је музика некад била лепа? Кад бисте знали како је музика имала душу?
Ма шта вам причам – ко жели, ево му линкови ка двема од песама које су моји пријатељи свирали, па нека се и сам увери да сам у праву:



На крају, ево и пар снимака из марине, за успомену на данашњи дан.

То су моји будући панонски морнари, мој унук, с пријатељима који су наизменично извлачили најлепше звуке из металних жица и снимак марине на коме се види ситуација с водостајем. Снимио сам и једну малу белу чапљу али била је прилично удаљена, а ово је ипак телефон... Не знам како ће се видети...

И наравно да су, на крају, унучићи загазили у воду и поквасили чарапе, и наравно да је баба изгрдила деду али кога брига за то?
После пива с пријатељем, укусне пржене рибе и чаше белог домаћег, дан је био потпун. Толико за данас. Подсећању на још један леп дан у марини у Старом Сланкамену је крај. Мени је било лепо, а вама...?

[MoravskiLubenicar]

E hvala za izveštaj. Sada znam da sam u pravo vreme odplovila sa Belegiške ade suva..Bila 5 dana i uživala...ali zbog posade koja voli vodu ne čekam kišu na Dunavu....Slike slede u utorak...

[mladjo]

Lazo,vadite mi mast istvarate zelju za rekom,a ja ne mogu.Ajde vidite mi jeno mesto za camac od 503 cm ako mozete.

[DuleN]

Laki prosetao do SS, utvrdio da mu trim na motoru radi, opalio porciju ribe i ajdeeeeee
Lazo, Lazo... Navodis me na gresne misli, da te plovidba ne interesuje, vec konobarica u marini....

[LSI]

Lazo,vadite mi mast istvarate zelju za rekom,a ja ne mogu.Ajde vidite mi jeno mesto za camac od 503 cm ako mozete.

Млађо, неколико места за мања пловила ћемо имати - управо је спуштен нови понтон, види се на некој од мојих слика (с њега сам направио снимак зграде марине). Јавите се у марину - потражите Душана Егленџији и договорите се с њим. Ја бих радо помогао али сутра путујем на одмор и враћам се кроз две недеље.