Na ovu temu mnogo je pričano ali manje više sve je u domenu spekulacija. Najpouzdanije inofrmacije ipak mogu se dobiti od proizvodjača goriva. Na internetu sam pronašao neke podatke, a problemom čuvanja goriva od strane nautičara najviše se bavio Ševron. O ovome sam informaciju našao na jednom američkom forumu koji se bavi vanbrodskim motorima.
Pre svega dobro je znati šta se dešava kada se gorivo čuva. U gorivu postoje molekuli tako zvani "laki krajevi". Oni daju isparljivost (mogućnost da gorivo predje u stanje pare i da dodje do zapaljenja) i oktane koji su od značaja za pretpaljenje. Tokom skladištenja ovi "laki krajevi" isparavaju i zato vreme skladištenja ima uticaja na isparljivost goriva i oktansku vrednost.
Za veme skladištenja gorivo oksiduje zbog prisustva vazduha. Oksidacija sa olefinima dovodi do stvaranja rastvornih i nerastvorinih gumastih jedinjenja. Rastvorna ostaju u gorivu dok ne ispare i onda ostavljaju "lakirane" taloge na mestu isparenja - prvenstveno na usisnim ventilima, injektorima i karburatorima. Nerastvorna se istalože u formi crnih ili mrkih čestica na dnu rezervoara ili karburatora.
Gorivo sa 10% etanola može da absorbuje do 7000 ppm vode na temperaturi od 21 stepen C ako je izloženo vlazi ili vodi. Kada se gorivo ohladi voda se se rastvori u etanolu što dovodi do fazne seapracije i dobijamo smešu vode i etanola u kojoj ima 75% etanola koja će se istaložiti na dnu. U ovoj smeši ima malo ili ni malo goriva i ulja ako se radi o gorivu za dvotaktne motore. Ako to nije dovoljno za brigu, na vodenoj liniji pojaviće se mikrobi koji će dovesti do zagušenja filtera.
Oksigenatori na bazi metanola (MTBE) neće uzrokovati razdvajanje faza. Oni su, medjutim, korozivni i ako ih povremeno koristite izazvaće više štete na metalnim delovima nego ako ih koritstite tokom čitave godine.
Gubitak "lakih krajeva" veći je tokom skladištenja na višoj temperaturi a manji ako je okolina hladnija. Povećava se ako teperatura varira (toplo - hladno - toplo) bez obzira na prosečnu temperaturu. Ovo je u vezi sa promenom napona pare do koje dolazi sa promenama temperatura. Takodje, ako rezervoar nije dobro zatvoren, promena temperature dovodi do toga da rezervoar "diše" i usisava nove količine vlage što dovodi do povećanja absorpcije vode i etanola i dovodi do raslojavanja vodene faze.
Ne postoje podaci o stepenu gubitka isparljivosti, oktana ili vodenoj absorpciji. To je zato što je sve to vezano za mnogobrojne faktore koji su u vezi sa skladištenjem goriva.
Proizvodjači goriva naglašavaju da ako se gorivo čuva na odgovarajući način u razumnom roku malo ili ni malo od svega toga neće se dogoditi. Problem je u tome šta je to "odgovarajući način". Po njima to je čuvanje goriva u zaptivenim tankovima od 208 litara (55 galona), napunjenim do 95% (da bi bila moguća ekspanzija) na niskoj stalnoj temperaturi.
Ševron je ovde izričit tvrdnjom da naši tankovi na plovilima nisu ti koji su opisani, jer su tankovi na plovilima ventilisani, pa su to otvoreni kontejneri i izloženi su temperaturnim ekstremima.
Imajući u vidu sve faktore, Ševron generalno savetuje čuvanje u dužem periodu u rezervoarima napunjenim do 95% uz korišćenje stabilizatora za gorivo po preporuci proivzodjača goriva.
Kad se radi o brodskim motorima oni savetuju da se uvek prate instrukcije koje daju proizvodjači motora u vezi sa "vinterizacijom" (zimsko čuvanje motora) i da se rezervoari što bolje začepe. Ovo mi je malo sumnjivo sa stanovišta bezbednosti jer se postavlja pitanje da li tako začepljen rezervoar može da izdrži pritisak koji se razvija ako se gorivo malo ugreje tokom čuvanja. Klasični rezervoari vanbrodskih motora zapremine do 22-23 litre sigurno će izdržati ali nisam siguran za sisteme ventilisanih tankova.
Za vanbrodske motore preporučuju da se rezervoari isprazne do kraja i da se ostavi motor upaljen dok i poslednje kapi goriva ne prodju kroz čitav sistem.
Jedno je sigurno, ako startujete dvotaktni motor s proleća, i to ne ide lako ili se motor guši kad počne da radi, a koristite gorivo koje je dugo stajalo u rezervoaru, za pretpostaviti je da je došlo do izdvajanja etanola i da umesto goriva motor dobija etanol. Ako se to desi, mogli biste da oštetite motor ako to brzo ne otklonite.
Proizvodjači raznih baštenskih alata (kosilice, motorne testere i sl.) počeli su da dodaju stabilizatore u svoja ulja za dvotaktne motore. Nije mi poznato da li proizvodjači vanbrodksih motora ili prateća servisna mreža rade isto, ali trebalo bi. Mada imnogi proizvodjači baštenskih alata savetuju da se rezervoari isprazne i da se ostavi motor uključen dok ne utroši svo gorivo iz sistema.
Bez obzira da li je priča vezana ili nije za etanol i koliko, praksa je pokazala da nakon 30 dana u rezervoaru gorivo izgubi do 50% svojih oktana.
Ako niste spremni da platite cenu istopljenih klipova bolje je da ne koristite gorivo koje je dugo ležalo u rezervoaru. A ako se i desi da imate staro gorivo, ne dozvolite da vam srce naredi: "PUN GAS!". Dozvolite levoj hemisferi vašeg mozga da vam šapne: "Polako s gasom do prve prilike da zamenite gorivo svežim!"
