Nautika opšta... > Nautičke reportaže

Prvo putovanje do Djerdapa

<< < (4/13) > >>

nijah:
Sledeci dan nam je bilo u planu da poranimo i da u jutarnjim casovima predjemo taj deo do Srebrnog jezera. Kako sam ja do tada mislio da je voda naj mirnija ujutru, krenusmo pre 8 sati.

Dok smo se spustali kanlom duvao je opet ne preterano jak vetar i mislili smo procicemo bez problema.

Kad ono cim izadjosmo na Dunav zatekosmo talase kao na moru po ozbiljnijem nevremenu. Na nase iznenadjenje talasi su na mahove bili visoki i preko metar (a boga mi i metar ipo). Nas mali camac koji je pravljen za takve uslove, je po talasima isao skoro metar gore dole. Dalmatinka je ne pokazujuci nikakve znake slabosti i nesigurnosti, veoma sigurno razbijala te talase (postoji ona izreka za taj camac “cuvaj ti nju od obale, ona ce tebe od mora”).

 Ipak mi vec posle stotinak metara odlucismo da se zbog bezbednosti vratimo u kanal. Jer u slucaju kvara na motoru ili kormilarskom sistemu, u takvim uslovima, moze svasta da se dogodi.

Tako da smo se nedaleko od ulaska u kanal privezali za tendu nekog potopljenog broda. Preko njega ozadjoh na obalu da potrazim nekog od mestana da vidim kada ce ovi uraganski talasi da se smire. Izasao sam na sam spic gde je sa jedne strane kanal a sa druge Dunav i na prvi pogled nigde zive duse. Ali ipak pronadjoh jednog pecarosa koji je ko za inat iz Zemuna i prvi put tamo, ali je dok je dolazio pokupio par saveta od iskusnih mestana. Kaze: “Slusaj teoriju, sto je zvezda vislja to je voda mirnija” .
Kako nemasmo drugih ideja sedosmo pored njega, na sam spic, da vidimo sta ce biti.

I tacno oko 1-2 popodne sve poce da se smiruje. Pa rekosmo sad il ko zna kad. I krenusmo po opet velikim talasima ali ipak dosta mirnijim uslovima za plovidbu.

I tako uzivajuci u voznji po talasima koji se zalecu u pramac (sve prsti talasi prelivaju palubu) stigosmo do Srebrnog jezera.
Naravno od Rama Dunav je ujedno I granica sa Rumunijom pa je obaveza drzati se nase strane reke (na GPS-u sve lepo ucrtano).

nijah:
U zalivu kod Srebrnog jezera pronadjosmo mesto medju ribarskim sikljama (cim se udje u zaliv sa leve strane),  obala peskovita. Nismo hteli da privezujemo plastici camac sa v koritom na betonski nasip ispod osvetljenog puta koji nas deli od jezera, gde ima dosta brodova iz Bg-a.

Tu postoji i marina za koju sam po forumima cuo da je bezobrazno skupa, pa odmah nisam hteo ni da pokusavam, ali ubrzo resih da odem da pitam, pa bar da znam za cenu iz prve ruke.

I ljubazno osoblje marine mi rece da je za camac do 6m cena za jedan dan 1120 dinara, ali za 7 dana je 2800 din.
 
Kako smo bili veoma umorni a i loseg zdravlja od predhodnih dana (malu od palube je udarila sucanica, a ja imao tezu upalu grla), odlucismo da se zadrzimo tu par dana radi oporavka, i predjemo u marinu na siguran vez.

Marina je totalno ful. Svaki vez ima prikljucak za struju i vodu, pontoni po najvisim standardima (a i cena je ok)   

nijah:
Tu smo ostali 3 dana. Za to vreme smo par puta isli camcem do Velikog Gradista u snabdevanje namirnica i goriva.

Opet po velikim talasima, posto je svaki dan bio lep i suncan ali sa jakim vetrom. U nekim slucajevima mi je mala od palube malko pozelenela od truckave voznje  :bad: Sreca pa su bile kratke voznje (po 20ak min, do V Gradista)

nijah:
U subotu ustajemo nesto ranije, koliko toliko oporavljeni i odmorni, zeljni da nastavimo nasu plovidbu (ne drzi nas mesto).

Vreme blago oblacno ali napokon mirno i bez vetra.
Drustvo koje je trebalo da dodje iz Bga je otkazalo, i mi krecemo dalje.

nijah:
Lagano stizemo do Golupca... Dunav nepregledno prostranstvo  :preved:
U daljini cuvena “gvozdena vrata” (ulaz u klisuru)

I tako...
Puć puć puć  :smile:

Ulazimo u Golubacku marinu, sa namerom da vidimo Golubac, svratimo do prodavnice...
Tamo zaticemo poznati brod iz Beograda. Izlazim... privezujem camac... prilazi mi, sa foruma poznati lik (pozdrav Duletu). Posle par reci poziv na kafu u obliznjem restoranu (naravno ne odbijamo)  :drinks:
Prijatan razgovor kao da se vec dugo znamo... Razmena iskustava, gomila neprocenjivih saveta iz prve ruke i ohrabrenje da krenemo dosta dalje nego sto smo za taj dan isplanirali.
Poslusali, i nismo se pokajali  :good:

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana