Malo detaljnije objašnjenje kako sa kanapom na pramcu (da pristaneš sam).
Ovu temu bi mogli podeliti na
1. pristajanje kada je na brodu više ljudi (tu je verovatno većini sve jasno),
2. kada su na brodu dve osobe i
3. kada je na brodu samo jedna osoba (samac).
Evo, ja ću nešto za (ovaj lakši) slučaj:
1. Pristajanje bokom kada je na brodu više ljudi:
- pretpostavka je da duva malo jači vetar (po slabom vetru nije problem)
- na brodu je više neiskusnih ljudi kojima je potrebno objasniti "što, kako, zašto" (ili, to nije
ekipa kojoj je dovoljno reći npr. "Pristajemo desnim bokom, između ona dva brodića i da ekipa
dalje sve zna sama).
I) proveriti na karti (ili dubinomeru) dubinu uz obalu, na mestu pristajanja ( ako je mesto nepoznato)
a) postaviti bokobrane na onu stranu broda kojom se misli pristati, na visinu u zavisnosti od obale (niska, visoka, ...)
b) postaviti kanape za privez na pramačanu i krmenu bitvu na brodu, sa prave !!! strane (neretko se dogodi da neiskusna posada kanape postavi sa pogrešne strane, posebno ako se dolazi do pristana u suprotnom smeru), a to je uvek strana na kojoj su pre toga postavljeni bokobrani. Paziti da kanapi budu slobodni kada se povuku s obale, da nisu s unutrašnje strane ograde i da nisu preko nečega (ograde, stubića, konstrukcije biminia, pomoćnog motora, ....). Često se viđa da ih ljudi vežu tako da uzmu jedan kraj kanapa, iz kokpita ili sa pramca zavežu za bitvu i onda ceo smotak ili klupko sada već zamršenog kanapa provlače ispod ograde, oko nečega i sl. Mislim da bi bilo jednostavnije i lakše na priveznom kanapu napraviti jedan pašnjak sa većim okom i onda taj kraj prebaciti preko ograde (i oko svega što bi moglo biti "na putu"), provući kroz bitvu i prevući preko kljuna bitve, ostatak složiti ponovno provlačeći kroz ruke ... i to je to.
c) tada kanape uredno povući do mesta gde će stajati dva čoveka koja će preći na obalu, (provučene kroz ruke i uredno složene, ako to nismo napravili kao na kraju tačke b.), tako da se na obali u prvi čas ne bavimo otpetljavanjem "Gordijevog čvora" nego privezivanjem ili privremenim pridržavanjem broda na nekoj, bitvi ili sl.
d) tek sada objasniti (ako treba objašnjavati) posadi šta i kako ćemo raditi i odrediti dve osobe za "skakanje" na obalu, lakšeg, bržeg i spretnijeg za pramac i onog drugog za krmu, koji će stajati na boku broda, s spoljašnje strane ograde, jednom rukom se držeći za ogradu ili držač a u drugoj će imati uredan privezni kanap kojim ćemo se vezati za obalu. Što je vetar jači to će kormilar pod većim uglom i većom brzinom prilaziti obali a posada će srazmerno brže odrađivati svoj deo posla (i neće biti nikakvih problema), ono dvoje na boku će "skočiti", zapravo preći na obalu, privezne kanape prebaciti oko bitvi na obali (provući kroz alke i sl.), pritegnuti ih tako da brod smeste u željeni položaj i pridržavajući konop tako da se brod ne miče, vratiti kraj konopa na brod osobi koja to očekuje uz brodsku bitvu.
e) ako je na brodu više osoba onda će uz svaku bitvu na brodu biti po jedna osoba koja će prihvatiti kanape od onih koji su stupili na obalu. O dužini, položaju, napetosti i sl. kanapa sada, kada vežu drugi kraj kanapa na brodske bitve, brinu ovo dvoje na brodu.
f) kada je brod na svome planiranom mestu, umiren, kanapi vraćeni na brod, tek tada kormilar (ili osoba odgovorna za brod) može napustiti kormilo a motor ostaviti u neutralnom položaju ("leru") i pregledati prvo položaj broda u odnosu na obalu, i drugo kanape (veza s bitvama na obali, čvorovi na brodskim bitvama).
g) ako je sve OK, tek tada može "gasiti" motor .
h) ako je potrebno, postaviti dodatne kanape, koji će onemogućiti uzdužno (po)micanje broda, zavisno od struje, talasa, vetra ...
i) ponovno proveriti bokobrane, uzdužne položaje i visinu u odnosu na obalu i trup broda
j) Pivo, kafa, riblja čorba ... !
... napominjem, posebno za niske obale, da obavezno treba računati na nezgodnu varijantu dolaska velikih talasa, posebno onih paralelnih s obalom (od nekog većeg broda ili većeg neopreznog i .?. gliseraša), koji mogu biti veći (viši) od obale. Tada se brod digne visoko, bokobrani izlete i ... eto na boku velike štete.
Zato oprez!
Možda sam nekoga opet "udavio" ovim tekstom, ali reći nekome samo to da sve zavisi od toga kakav je brod, kakvi su uslovi, da je puno mogućnosti i sl. ... mislim da nije od velike koristi.
A sad da čujem ... u čemu sam u pogrešio, što sam bitno zaboravio !!!
