Nautika opšta... > Zakoni i Propisi

Porez na Camce

<< < (65/72) > >>

SALE NB:
Mossi, ne znam celu priču koju spominješ, ali u ovom slučaju nije ni bitna.
Jednostavno, ako kapetanija (ili kapetan iz iste) naplaćuju ljudima više poreza za registraciju plovila na osnovu godišta motora?! tu ih ni Dunav ni Sava ne može oprati!
Kapetanija nije uprava javnih prihoda ili poreska uprava, i ne može da određuje visinu poreza, već samo da postupi po propisu.
Ako taj tako naplaćuje porez ljudima, treba ga prijaviti ODMAH! Iako mislim da će malo vredeti, ako samo jedan prijavi. Ko mu daje pravo da vadi ljudima pare iz džepa-potpuno bespotrebno!?

I šta god da mu je izašao "u susret", ne može on proizvoljno da određuje visinu poreza?!
Ako hoće, može da poveća uslugu kapetanjie ili tehnički pregled, ali porez ne!   

dushann:
Šta to nije u mojoj varijanti realno!? Registrovao sam čamac na legalan način, redovno plaćam sve dadzbine na vreme i motor sam normalno uveo u plovidbenu dozvolu, mada nije samo kod mene problem, već je sad doveden problem njegovog poslovanja do polovone ove godine i naplate drugima koji su u od donošenja ovog zakona do sad već platili nepotrebno uvećan iznos, on ni sam nije bio svestan da je grešio dok mu ja nisam naveo gde je greška i da je pogrešno tumačio pravilnik-zakonik, i MOLIM da se nepominju lična imena jer ni ja nisam navodio pa nebih voleo ni ti mossi da navodiš ime dotičnog kapetana!

mossi:
Ispravljeno, a ostalo sam odgovorio na pp.

 :drinks:  :)

LSI:
Ovaj tekst sam pronašao prelistavajući zakone - mislim da je interesantno za neke od članova foruma.

PLAĆANJE POREZA NA UPOTREBU PLOVNIH OBJEKATA ZA ČAMAC DUŽINE ŠEST METARA BEZ KABINE SA DVA VANBRODSKA MOTORA
Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara
čl. 13 i 15
 

Visina poreza za čamce koji imaju dva ili više motornih pogona utvrđuje se s obzirom na ukupnu snagu motora za taj čamac koja odgovara zbiru snaga oba, odnosno svih motora

"Odredbom člana 13. Zakona o porezima na upotrebu. držanje i nošenje dobara ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, 80/2002, 43/2004 i 31/2009 - dalje: Zakon), propisano je da se porez na upotrebu plovnih objekata plaća na čamce, brodove i jahte dužine 15 ili više metara, sa motornim pogonom, kao i na ploveća postrojenja - ugostiteljske objekte.

Poreska obaveza nastaje kod upisa plovnog objekta u upisnik i kod svakog produžavanja važnosti brodskog svedočanstva, odnosno plovidbene dozvole, koje se vrši u skladu sa propisima kojima se uređuje plovidba, ako ovim zakonom nije drukčije propisano (član 13a Zakona).

Prema odredbi člana 15. stav 1. tačka 76) podtačka 1) Zakona, porez na čamce bez kabine, dužine preko pet do deset metara, sa motornim pogonom od 7,35 kw do 22,05 kw, iznosi 5.080 dinara.

Članom 15. stav 3. Zakona propisano je da se iznos poreza na upotrebu plovnih objekata umanjuje za plovne objekte preko navršenih 5 godina starosti, i to za:

1. 10% - kod plovnih objekata preko pet do osam navršenih godina starosti

2. 20% - kod plovnih objekata preko osam do 10 navršenih godina starosti

3. 30% - kod plovnih objekata preko 10 navršenih godina starosti.

Prema tome, visina poreza za čamce koji imaju dva ili više motornih pogona utvrđuje se s obzirom na ukupnu snagu motora za taj čamac, koja odgovara zbiru snaga oba, odnosno svih motora.

U konkretnom slučaju, obveznik ima upisana dva vanbrodska motora u plovidbenu dozvolu za čamac bez kabine dužine šest metara, i to: jedan motor snage 5,9 kw i drugi 2,9 kw što ukupno iznosi 8,8 kw, porez na upotrebu plovnih objekata za taj čamac za 2010. godinu plaća se u iznosu iz člana 15. stav 1. tačka 76) podtačka 1) Zakona, umanjenom po osnovu starosti konkretnog čamca u skladu sa odredbom člana 15. stav 3. Zakona."

 

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-01010/2010-04 od 25.3.2010. godine)

LSI:
SVI IMAJU PROBLEMA SA POREZOM ALI KAKO GA REŠAVAJU?

O tome koliki porez kod nas plaćaju vlasnici plovila pisali smo i pričali mnogo.
Kada je vlada Srbije donela zakon o plaćanju preza na plovila pre par godina vlasnici su bili gotovo očajni i trebalo je da prodje izvesno vreme da se donese odluka o izmeni poreske politike. Uvedene promene bile su pre simbolične nego stvarne. Rezultat toga bio je da je izuzetno mali broj vlasnika plovila registrovao i platio porez za svoje plovilo. I umesto da to bude znak da nešto ozbiljno treba uraditi, vlasnici plovila su najnovijim izmenama iznosa poreza koje treba platiti u ovoj godini ponovo stavljeni pred svršen čin – porezi su povećani za oko 12%. Prema zvaničnim podacima inflacija u prethodnoj godini bila nešto oko 13%, promena deviznog kursa bila je nešto oko 9%, a promena cena na malo 12,2% (dec. 2012/dec. 2011).

Naša vlast je ovim jasno stavila do znanja svim vlasnicima plovila da nastavlja da ih ne poštuje, da ih smatra imbecilima kojima može da zavlači ruku u džep i iz njega zahvata onoliko koliko državi treba. A našoj državi očigledno treba mnogo!

Ali porez je problem i u drugim zemljama u svetu.

Za razliku od ponašanja naših vlasti, evo kako na ovu temu razmišljaju u dalekom svetu (naglašavam ovo: u dalekom svetu, jer je to tako daleko od nas i onoga što rade nama).

„Houp Springs Marina“ u Stafordu mesto je u kojem je na vezu godinama bilo 500 plovila raznih veličina. Vlasnik marine uočio je da iz godine u godinu ima sve manje korisnika usluga njegove marine i upitao se šta se to dešava i zašto?
Odgovor nije bilo teško pronaći. Sve više vlasnika brodova i jahti zaštitu za plovila traže u marinama u neposrednoj blizini – u marini „Princ Viliams“ udaljenoj svega 20-tak milja i nekoliko obližnjih na kopnu.
I za razliku od vremena do pre nekoliko godina kada je postojala duga lista čekanja na mesto u marini „Houp Springs“, vlasnik je primetio da je lista čekanja prazna i da je i ove godine izgubio 9 nautičara koji su svoja plovila premestili u marinu „Princ Viliams“.

Pa zašto?

Opština Staford pre nekoliko godina donela je uredbu i propisala taksu u visini od 5,49 dolara na svakih 100 dolara vrednosti plovila umanjenoj za 40% tržišne vrednosti plovila. Ovo doslovno znači da je utvrdjen porez u visini od 2,20 % na vrednost plovila.
Slično je bilo i u drugim opštinama, medjutim kada su vlasnici jahti počeli da premeštaju svoje ladje u druge opštine u kojima su takse bile niže, odmah su izmenile visine taksi i svele ih na praktično zanemarljive iznose.
Opštinske vlasti u Stafordu su se zato zamislile i odlučile da nešto treba preduzeti.
Za razliku od naših vlasti koje znaju da  kupovna, tj. platežna moć naših gradjana već godinama pada i da je pala i tokom prošle godine ali su ipak odlučile da povećaju namet, opštinari Staforda su pristupili analizi koja treba da pokaže šta se opštini više isplati – da zadrži takse kakve jesu i gubi prihod svake godine zbog sve manjeg broja ljudi koji te takse plaćaju ili da se takse umanje, a da se prihod opštine nadoknadi povećanim prometom koji prati držanje plovila u marinama kroz veći promet usluga, prodaju goriva, veću uposlenost...
Kako državni zakon zabranjuje ukidanje taksi ali opštinam dozvoljava da odrede visinu koja može biti i simbolična, smanjenjem visina taksi opština bi mogla da izgubi i svih 500.000 dolara
Primer marine „Princ Vilijams“ koja je porez koji je 1998. godine bio utvrdjen u visini od 3,85% svela na minimum ali je povećan broj korisnika usluga u marini u kojoj je danas zaposleno 60 ljudi i u kojoj je uz dokove privezano 700 plovila, te je kroz povećani promet opštinska kasa zabeležila rast prihoda dovoljno je jasan i izgleda da će krajem aprila i opštinski organi u Stafordu doneti sličnu odluku.

Kada li će naše vlasti primetiti da je broj registrovanih plovila desetkovan u odnosu na broj od pre nekoliko godina?
Kada će naše vlasti primetiti da je utvrdjena visina poreza previsoka za platežnu moć naših gradjana?

Da podsetim samo – u Stafordu ljudi beže od takse koja je 2,2% u odnosu na vrednost plovila. Prevedeno na naše uslove, za plovilo čija je vrednost oko 5.000 evra  to bi značilo oko 110 evra.
Ja, za svoj aluminijski čamac, proizveden u Rusiji pre 35 godina, sa motorom od 8 KS, treba ove godine da platim porez od blizu 95 evra.
Da li moj čamac vredi na tržištu više od 4.000 evra?
Ako ima neko ko bi hteo da plati ovoliko – neka dodje danas kod mene s parama i čamac je njegov!

A o tome gde je kupovna moć prosečnog gradjanina u opštini Staford u odnosu na kupovnu moć prosečnog gradjanina u Beogradu... Ima li smisla pisati dalje?

Da li ćemo mi preduzeti nešto?

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana