Posle tačno 28 godina, danas sam prvi put bio na pravom pecanju.
E, sad, koliko je to bilo pravo pecanje, procenite sami na osnovu slika koje slede:
1. Ovo je bio moj prvi ulov:
Shot with
N82 at 2009-08-16
Malog, zlatnog karaša, poslali smo natrag mami i tati da kaže da nije bio dobar i da se vrati kad poraste!
2. Ovo sam upecao prilikom pakovanja pribora (na slici su moj prijatlj, Mirko, i moja supruga, Danica, oduševljeni mojim ulovom):
Shot with
N82 at 2009-08-16
Bio je to toliko veliki patuljasti somić (manić, abisinac ili kako ga već ko zove) da mislim da je neophodna i sledeća slika da biste sagledali njegovu veličinu:
Shot with
N82 at 2009-08-16
Inače, ovolike ribetine uspeli smo da izvučemo zahvaljujući mom obnovljenom priboru (Cormoran štapovi, nosivosti do 100 g, dužine 3 m, sa najlonom 0,35, udicama 12, na predvezu od 0,20 i sve to opterećeno olovom od 60 g i sa D.A.M. čekrcima - tek koliko da se zna).
Ovoliki ulov ostvarili smo za čitav dan (i moj prijatej, Mirko, imao je jednog karaša otprilike iste veličine kao i onaj moj sa prve slike - skoro 6,5 cm od vrha glave do kraja repa).
Medjutim, mesto na kojem smo bili je veoma lepo i vredi otići do njega.
Radi se o Debeljačkim jezerima, veoma lepom i lepo uredjenom mestu. Na dva jezera trenutno može da se peca.
Na ovom na kojem smo mi bili danas, oznaka mu je 3A, juče je bilo neko takmičenje i kažu domaćini da su takmičari toliko prihranjivali da pre utorka ne vredi mnogo očekivati.
Na jezeru, sa oznakom 3, bilo je i danas nekoliko "profi" pecaroša i oni su danas izvadili mnogo šarana veličine od iznad 3 kg pa do preko 12 kg - video svojim očima, a da biste mi verovali, evo i nekoliko fotografija sa lica mesta:
Shot with
N82 at 2009-08-16
Shot with
N82 at 2009-08-16
Shot with
N82 at 2009-08-16
Shot with
N82 at 2009-08-16
Inače, u sklopu ovog revira, nalazi se i veoma prijatan restoran u kojem smo i mi ulovili naše ribice:
Shot with
N82 at 2009-08-16.
Hrana je veoma ukusna, a cene sasvim pristupačne (nas troje pojeli smo riblju čorbu, popili dva piva, čašu vina i čašu soka - sve za 770 dinara), a osoblje izuzetno prijatno i ljubazno. Toaleti su vrlo čisti i čitavo mesto odiše svežinom i toplinom.
Eto toliko od mene. Mislim da vredi otići na to mesto (od Beograda je udaljeno oko 50-tak kilometara ako idete preko Pančeva, putem ka Kačarevu i Kovačici, pa pre Kovačice skrenete ka Debeljači, prodjete centar, pa iza gradjevinske fireme - ciglane).
Srećno onima koji se odluče i malo više sreće nego što smo je mi imali danas.
