E, ovako treba... > Elektro motori u nautici i ...

Naizmenični trofazni motori za pogon čamca ?

(1/2) > >>

Dule:
Mislim da smo debelo prodiskutovali oko pogona na jednosmernu struju. I ne samo diskutovali. Malo se i eksperimentisalo a ja sam svoj čamac doveo u stanje da je kompletno u funkciji i da ga pogoni jednosmerna struja 48 v i dva elektromotora.
Taj sistem baš i nije jednostavan.
Neophodno je...
-motor
-kontroler
-komande
-baterija 48V
-punjač velike snage za tu bateriju

plus za direktan pogon sa agregata
-agregat minimum 10kw
-pretvarač naizmenične struju u jednosmernu napona 48v i snage kao i nazivna snaga motora

Prednost ovog sistema u odnosu na druge je taj što je moguće instalirati ga i u malo plovilo kao i u veće... do 15m i 10 tona.
Mana je što se tu struja konvertuje da bi došla do motora ili do baterija pa je potrebno puno dodatne opreme koja obavlja taj posao. Punjač, pretvarač...

Postoji sistem koji koriste veliki brodovi i dizel elektro lokomotive. To je pogon gde agregat struju direktno šalje u trofazne motore.

Taj sistem nismo razradjivali a trebalo bi. Izbegavaju se baterije, punjači i pretvarači a autnomija je kao i sa konvencionalnim motorima. Dok ima goriva za agregat čamac će ploviti. To je prednost u odnosu na pogon na jednosmernu struju.
U odnosu na konvencionalne pogone na benzin i naftu prednost je u mnogo manjoj potrošnji fosilnih goriva. Bio to gas, benzin ili dizel za istu snagu.
E sad... ko ima iskustva sa trofaznim motorima velike snage (od 5-25kw) mogao bi ta iskustva da podeli sa nama. Da li ih ima, gde mogu da se nabave, cene, obrtni momenti... sve što bi pomoglo da se jedan takav sistem napravi i stavi u funkciju.

Koliko sam ja shvatio neophodno je:
- agregat
- frekventni regulator
- motor
- par osigurača

Mnogo jednostavniji princip.
Da li će on dati adekvatnu snagu, da li je uopšte pogodan za ugradnju na manja plovila?

zorter:
Akumulatori se ne mogu izbeci. Potrebni su za napajanje raznih uredjaja koji moraju da rade i kad brod stoji (navigaciona svetla, na primer).


A ukoliko ima dovoljno mesta za veci broj akumulatora uz inverter je moguce koristiti i pogonski motor.

Inace je ovaj sistem sigurno bolji od jednosmernog, bar presek kablova ne mora biti veliki. Umesto 50-75 kvadrata kadlovi mogu biti i 16-20 kvadratnih milimetara. A i trofazni motori imaju veci obrtni moment od jednosmernih motora. Laka i jednostavna promena smera obrtanja.......ma, mnoge su prednosti.

Kapetan:
onaj momak na strani 56 (zadnja dva pasosa) u svom diplomskom radu kaze da su bolj jednosmerni zbog jakog polaznog momenta koji je 2-3 puta veci od snage ...



(pdf pa nece copy paste )

zorter:
To je u pravu. Nisam napomenuo da jednosmerni motori imaju mnogostruko veci moment na malim brojevima obrtaja sto kod trofaznih naizmenicnih nije slucaj. Tako da je kvalitetno pokretanje prevoznog sredstva (auto, aitobus, tramvaj, lokomotiva.........) koje ima trenje sa cvrstom podlogom i kod koga pokretanje iz "mrtve tacke" izaziva trzaj mnogo "mekse" sa jednosmernim motorima. Kod plovila to nije slucaj jer naglo pokretanje elise iz mirovanja ne izaziva trzaj plovila do gubitka ravnoteze. Naizmenicni motori imaju punu snagu na vecem broju obrtaja ali uz frekventni regulator i to je reseno. Ali, motor mora imati neki minimalni broj obrtaja da bi imao dovoljan obrtni moment za pokretanje iz mirovanja koji je daleko od maksimalnog broja obrtaja ali nije ni iz stanja mirovanja. Kod motora do 3kW su to nekih 300-400 o/min. Prednost frekventnih regulatora je i povecanje broja obrtaja preko nazivnog (pod uslovom da su zadovoljeni kriterijumi kvaliteta lezajeva), bez opasnosti od pregorevanja motora.

Iskreno, nisam sve procitao pa ne mogu detaljno komentarisati diplomski rad, ali cini mi se da se nije dotakao frekventnih regulatora i trofaznih motora, pa samim tim ni uporedjenje ovih motora nije uzeo u obzir.

zorter:
Da, bio sam u pravu. Ni jednog momenta nije spomenuo najnoviji nacin kontrole trofaznih motora (frekventni regulatori) i ako su u upotrebi AC trofazni motori na svim vozilima vecih max brzina i veceg dometa.

Uglavnom se osvrtao na istorijat, i prepravke koje je radio Varga sa sinom, koji je i vlasnik firme koja radi regulacione uredjaje za DC motore za viljuskare (FORMICO-S). Doduse u vreme njihove prepravke tek su se pojavili ovakvi regulatori kod nas (1994-95 god.) i bili su veoma skupi. Najpouzdaniji su bili uredjaji OMRON.

Tako da, ja licno, mislim da su bolja opcija trofazni AC motori za pogon camaca ali ne ovi "standardni" na 380V vec oni 4-polni (mislim da je njihov napon napajanja 72V i 144V). A tih motora nema u redovnoj serijskoj proizvodnji. Jedino, ako se ne koriste akumulatori za pogon motora vec samo za svetla i druge manje potrosace, a za pogon motora da se koristi iskljucivo agregat. U toj kombinaciji moze i standardni trofazni motor na 380V i to sa frekventnim regulatorom koji ce osim regulacije brzine omoguciti "meksi" start. To se postize prebacivanjem rezima rada motora zvezda/trougao. U zvezdi motor ima laksi, meksi start i povlaci manju struju, a prebacivanjem u trougao (kad dostigne dovoljan broj obrtaja) postize punu mehanicku snagu sa vec dostignutim strujnim rezimom.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana