Nautika opšta... > OPŠTA DISKUSIJA
Zasto Volimo Vodu i biti na Njoj?
Vuk:
--- Citat: SALE NB 08, 11, 2010, 23:07:40 posle podne ---
Ovo sam ja pre jedno 30 godina!
Jel' sve jasno ili ima pitanja?! :taunt: :dance:
--- Kraj citata ---
Svaka čast Sale :good:
LSI:
--- Citat: SALE NB 08, 11, 2010, 23:07:40 posle podne ---
Ovo sam ja pre jedno 30 godina!
Jel' sve jasno ili ima pitanja?! :taunt: :dance:
--- Kraj citata ---
Ovo nije fer.
Kad sam ja imao toliko godina nije svako imao foto apaprat. U stvari, nas su tada kupali, češljali i svečano oblačili da bi nas odveli kod čike-fotografa...
Dakle, slika iz tog perioda nemam. Ali i danas mi je sećanje živo na jedan trenutak kada sam, otprilike u Saletovim godinama (ovim sa slike), preko Crvenog krsta, putovao u Mali Lošinj na oporavak.
Ukrcali nas na brod i strpali u kabinu ispod palube jer je bilo nevreme.
More ustalasano, pršti voda oko okruglih prozora, a klinci oko mene masovno plaču i povraćaju nenaviknuti na ljuljanje.
A ja - eh, da ste mogli da vidite junaka!
Stao na sred prostorije, ruku spuštenih kraj tela i ljuljam li ljuljam ... - mislim da sam tada nekako osetio da će moj životni poziv biti vezan za vodu i putovanja.
Kasnije, pokazalo se da mi je život vezan za putovanja, samo se more negde izgubilo (kao i kod većine Panonskih mornara).
Ali neka, evo, pod stare dane, došao sam i ja do svoje ladje. Sada joj predstoji lepo sredjivanje, a od proleća - eto mene na vodi bar par puta u toku sezone.
Bucho:
Ja rodjen u selu na padinama Zlatibora, gde , pre pedeset godina nije bilo vode ni za pice... Takodje odrastao u tom kraju gde svaku reku mozes da pregazis u dubokim patikama. E sad ako ima neki stucnjak, psiholog, da mi objasni kako to da nikada nisam stao na skije a ceo zivot sam zurio u daljinu i mastao o velikim rekama i morima...
fisherman:
Ajd i ja da napisem istorijat....
Nije neki ali dobro.
2008 godine,kraj leta, kum u nekoj zameni dobija katamaran 3x7 metara lociran u zabranu u Obrenovcu.... Posle par odlazaka tamo, shvatam da vise volim to parce raja nego bilo gde da odem... Odmorim glavu, opustim se skroz.... Te 2008 smo dobili camac od komsije, na koriscenje .... gumenjak vojni , dugacak 2 metra :) tomos 4 i sreci nikada kraja....
Kako se blizi zima ne prestajem da razmisljam o camcu, svom camcu.... Kome god trazim savet, koji da kupim itd... svi mi kazu da sam se nalozio, kao bio si 3 puta na savi i hoces camac... U dogovoru sa bratom, nekako smo skupili 2000e .... i krenuli u potragu....
Nalazim camac fisherman 450, cena 4500 evra sa motorom... ubedjujem vlasnika da mi ga proda za 2000e bez motora i on pristaje...
Odlazim u uzice da ga dovezem.... I odmah pocinju radovi na njemu u garazi... Svi prijatelji dolaze i cude se....
Cak rodjeni cale prica da smo kreteni i da smo bacili pare... On nikada nije bio na camcu...
Moram da kazem sulude stvari koje sam zbog camca uradio....
1. Dao sam coveku kaparu od 1000e , a camac sam video na slikama... Ne znam da li bih se ikada vise usudio da to uradim.... ali imao sam srece....
2. Imao sam camac , ali ne i motor, a i nisam imao pare.... blizi se maj ... Izlazi oglas , gliser sa yamahom 40 1500e , idem da pogledam yamahu, cisto se raspitujem oko cena... Odlazim kod coveka u krnjacu, ispricam mu ja da mi treba motor, da li bi me sackao da uzmem kredit itd i da li prodao samo motor..... On mi kaze samo sine ti donesi 1000e i nosi sve iz dvorista, i camac i motor i prikolicu :) ... Sve je to lepo ali ja nemam 1000e .... Uzimam pozajmicu od tetke , dok ne podignem kredit, i kupujem camac... odmah skidam yamahu i komande a sve ostalo dajem u oglas.... Kada sam dovezao drugi camac, tada su svi poceli da misle da nisam bas normalan.... Taj camac je prodat prvim oglasom za 900e bez motora... tako da sam yamahu dobio bez kredita... :)
cele 2009 god sam se vozio sa njim i super me je sluzio.... Moj cale nikada nije seo na taj camac.... Jer toboze ne voli on reku itd... ali ne jos zadugo :)
Verovali ili ne posle samo godinu dana od prvog kontakta sa rekom Savom, saznajem da imam svoj plac od 3 ara na savi... Kako taj plac ne vredi nista, jer pokojnom dedi nikada nista nije uspelo sta god da je posejao.... Sava poplavi,i ostane bez icega.... Bio je negde septembar, tada sam prvi put i video plac.... E sada sam ja zamislio svoj mali raj na njemu :) Opet u dogovoru sa bratom, krecemo pred kraj 2009 da pravimo planove za splav.... Posle obilazenja jedno 30 majstora i cena od 1000- 20.000 evra nalazim super majstora u ostruznici i pocinjemo sa pravljenjem konstrukcije.... Ona je bila brzo gotova, ali zbog vodostaja ove godine sve do maja cini mi se nisam mogao da ga spustim u vodu... Treba sada kupiti sve ostalo, a opet sam ostao bez novca :) ...
Odlucujemo da prodamo camac i zavrsimo kompletno splav.... U maju se rastajem od mog fishera....
A da... negde u julu , moj cale je prvi put dosao na splav, koji je imao samo daske na podu, i polako malo po malo, krenuo je da izlazi ranije sa posla, on moj stric, drugi deda .... I da rade na splavu.... Vidim ja nije naivno, kuci ili gde god da odemo, moj cale samo prica o splavu, kao da ga nista druo vise u zivotu ne zanima... Da li su i on i stric i deda zavoleli vodu i da budu na njoj?
Sada vec 100% tvrdim da jesu... ZA sebe tvrdim da sam je zavoleo prvog dana, kada sam krocio kod kuma na katamaran , za svog oca, strica i dedu tvrdim da su zavoleli onog dana kada su prvi put dosli na splav da pomognu....
Ja se izvinjavam svima na ovolikom tekstu... Ali reko ajd da podelim ovo sa vama....
I eto me posle 2 godine samo, uzivam svakodnevno na savi... Splav sam skoro komplet zavrsio, bas pre neki dan sam stavio i plinsku grejalicu pa cu sada moci i zimi da uzivam :)
p.s. sada gledam mozda se neki datumi malo ne poklapaju, ali to je to od prilike ;)
Zoran:
Ajde i ja da se pridruzim.
Ceo zivot zivim pored reke.Prvo secanje na vodu,bilo je
potkrepljeno dobrim batinama od oca.Tada smo ziveli u
Ljubljani,i mi klinci iz zgrade,rasturimo par podruma i na-
pravimo splav na nekoj bari pored Save.
Majka mi je bila iz Petrovca na Mlavi.Tu sam provodio
ostatak raspusta posle letovanja na moru.Pravili smo neku
vrstu camaca od letava,na kojima smo zakucavali lesonit
pa preko svega terom lepili ciradu.Predpostavljate da i ta
rabota nije bila bezbolna.Cirada kostala dobrih batina.
Kad sam malo odrastao,gledao sam da se sto duze mo-
tam po moru,i da sto vise ronim.
Da ne duljim,moj drugi otac Cika Mile,kome sam pomo-
gao da napravi kabinu,dosolio je ljubav prema vodi i trajno
me inficirao.To je bilo u vreme kada su svi splavovi u ovo
doba godine,prevlaceni u zimovnik,cukaricki zaliv.
Ajde dosta je to od mene,odma me vata neka tuga za
proslim vremenima ili sto bi rekao pokojni Bora Stankovic
z'l za mladost.
Navigacija
[0] Indeks poruka
[#] Sledeća strana
[*] Prethodna strana
Idi na punu verziju